Savet Evropske unije usvojio je danas do sada najdalekosežniji, 20. paket restriktivnih mera protiv Ruske Federacije zbog agresije na Ukrajinu.
Ovaj paket, koji uključuje 120 novih imena na listi sankcionisanih, predstavlja najveći pojedinačni potez Brisela u poslednje dve godine, sa fokusom na ključne sektore koji finansiraju rusku ratnu mašineriju: energetiku, vojnu industriju, finansije i trgovinu.
Energetski sektor: Udar na „flotu u senci“ i LNG
Jedna od najznačajnijih mera odnosi se na suzbijanje prihoda od nafte i gasa. EU je uvela bazu za buduću zabranu pomorskih usluga za rusku sirovu naftu, koordinisanu sa G7 partnerima.
Poseban fokus stavljen je na takozvanu „flotu u senci“. Na listu sankcionisanih dodato je još 46 brodova, čime je ukupan broj dostigao 632 plovila kojima je zabranjen pristup lukama EU i pružanje bilo kakvih usluga. Ovi tankeri se koriste za zaobilaženje gornje granice cena nafte, transport vojne opreme i ukradenog ukrajinskog žita.
Dodatno, od januara 2027. godine biće potpuno zabranjeno pružanje usluga LNG terminala ruskim subjektima, dok su transakcije sa ključnim lukama poput Murmanska i Tuapsea sada strogo zabranjene.
Finansije i kriptovalute: Kraj za digitalnu rublju u EU?
Kako bi sprečila Moskvu da koristi digitalnu imovinu za finansiranje rata, EU je uvela drastične mere u sektoru kriptovaluta:
Zabrana transakcija za 20 ruskih banaka i četiri finansijske institucije u trećim zemljama.
Potpuna blokada ruskih kripto-platformi i provajdera usluga.
Sankcionisanje entiteta iz Kirgistana preko kojeg se trgovalo državnom stabilnom valutom (stablecoin) A7A5.
Zabrana podrške razvoju digitalne rublje i trgovine kriptovalutom RUBx.
Vojna industrija i treće zemlje
Novi paket cilja 58 kompanija direktno uključenih u proizvodnju dronova i visokotehnološke vojne opreme. Po prvi put, EU je aktivirala alat za borbu protiv zaobilaženja sankcija, zabranjujući izvoz CNC mašina i radio-uređaja u Kirgistan, zbog visokog rizika od reeksporta u Rusiju.
Pod sankcijama su se našli i entiteti iz Kine, UAE, Uzbekistana i Kazahstana koji su ruskoj vojsci dostavljali robu dvostruke namene.
Humanitarna odgovornost i Belorusija
U okviru mera za utvrđivanje odgovornosti, EU je sankcionisala pet pojedinaca i jedan entitet direktno povezan sa prisilnom deportacijom i indoktrinacijom skoro 20.000 ukrajinske dece. Takođe, kažnjeni su pojedinci odgovorni za krađu ukrajinskog kulturnog blaga i državni propagandisti.
Sankcije nisu zaobišle ni Minsk. Uvedene su mere protiv beloruskog vojno-industrijskog kompleksa, uključujući i jednu kinesku državnu kompaniju koja učestvuje u proizvodnji vojne opreme za režim Aleksandra Lukašenka.
Poruka Brisela: „Putin mora da shvati da ovaj rat ne vodi nikuda“
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost, Kaja Kalas, izjavila je da je ovaj paket, uz zajam od 90 milijardi evra, jasan signal nepokolebljive podrške Kijevu.
„Konačno smo prekinuli zastoj. Dok Ukrajina dobija značajan podsticaj, ruska ratna ekonomija je pod sve većim pritiskom. Moramo nastaviti sa ovim pritiskom dok Putin ne shvati da njegov rat nema budućnost“, poručila je Kalas.
Ovaj paket uključuje i nove zabrane uvoza i izvoza robe u vrednosti od preko 930 miliona evra, obuhvatajući sve od laboratorijskog stakla do industrijskih traktora i dijamanata, čime se dodatno sužava prostor za funkcionisanje ruske ekonomije.
