Savet Evropske unije zvanično je odobrio zaključke o „Energetskoj i klimatskoj diplomatiji EU“, postavljajući novi strateški okvir za međunarodno angažovanje Unije.
Glavna poruka Brisela je jasna: ubrzanje globalne energetske tranzicije više nije samo pitanje ekologije, već ključni element bezbednosti, konkurentnosti i strateške autonomije Evrope.
Prekid zavisnosti od fosilnih goriva
U dokumentu se naglašava da egzistencijalna pretnja od klimatskih promena i rizici po energetsku bezbednost direktno ugrožavaju suverenitet EU. Ruska agresija na Ukrajinu, kao i nestabilnosti na Bliskom istoku, iznova su potvrdili ranjivost Evrope zbog oslanjanja na uvoz fosilnih goriva.
Visoka predstavnica EU za spoljnu i bezbednosnu politiku, Kaja Kalas, istakla je tokom sastanka Saveta za spoljne poslove važnost ovih odluka:
„Ratovi na Bliskom istoku i u Ukrajini pokazuju koliko je presudno diversifikovati snabdevanje i smanjiti zavisnost od fosilnih goriva. Čista tranzicija donosi ekonomsku sigurnost i jača našu otpornost na nestabilnosti tržišta.“
Inovacije kao motor razvoja i odbrane
Savet navodi da prelazak na čistu energiju služi kao pokretač inovacija i ekonomskog rasta. Tehnološka rešenja razvijena unutar EU ne samo da će pomoći u dostizanju klimatskih ciljeva, već mogu značajno podstaći i odbrambenu spremnost Unije.
Kroz svoju spoljnu politiku, EU planira da aktivno promoviše evropska rešenja za čistu tehnologiju širom sveta. U tom kontekstu, Savet je pozdravio Zajedničko saopštenje o Globalnoj viziji klime i energije EU za 2025. godinu, koje postavlja prioritete za strateško međunarodno delovanje.
Globalno liderstvo i klimatska pravda
Evropska unija namerava da zadrži vodeću ulogu u sprovođenju Pariska sporazuma, sa ciljem da globalno zagrevanje zadrži u granicama od 1,5 stepeni Celzijusa. Kao najveći svetski pružalac klimatskog finansiranja, EU će nastaviti da gradi partnerstva sa trećim zemljama kako bi se povećala otpornost na klimatske promene.
Zaključak dokumenta upozorava da je klimatska kriza direktna pretnja miru i stabilnosti, jer uzrokuje krhkost država i masovna raseljavanja. Zbog toga će spoljna, bezbednosna i odbrambena politika EU u narednom periodu biti još čvršće integrisane sa klimatskim ciljevima.
