Pentagon ubrzano razvija planove za moguću vojnu operaciju na Kubi u slučaju da američki predsednik Donald Tramp izda naredbu za intervenciju. Dva izvora upoznata sa planiranjem izjavila su pod uslovom anonimnosti jer nisu ovlašćeni da govore za medije, da se radi o konkretnim vojnim pripremama koje bi mogle biti aktivirane u kratkom roku.
Takve direktive predstavljale bi eskalaciju tenzija između SAD-a i Kube koje su započele u januaru, kada je Trampova administracija ograničila isporuke nafte Kubi u okviru šire kampanje pritiska na komunističku vlast na ostrvu.
"USA Today" je zatražio komentar od američkog Ministarstva odbrane i Južne komande SAD-a, ali odgovor nije dobio.
Informacije o mogućim planovima eskalacije prvi put su objavljene na platformi Substack portala Zeteo, nakon čega su se proširile političkim krugovima u Vašingtonu.
SAD i Kuba su potvrdili da su u ranoj fazi pokušaja pronalaženja izlaza iz krize, ali nije jasno koliko je svaka strana spremna na ustupke. List "USA Today" je još u martu izvestio da dve zemlje razgovaraju o mogućem istorijskom ekonomskom sporazumu koji bi mogao da ublaži tenzije.
"Možda ćemo svratiti do Kube kad završimo sa ovim"
Uprkos tome što je fokus Trampove administracije poslednjih nedelja preusmeren na rat sa Iranom, tenzije između Vašingtona i Havane dodatno su porasle. Tramp je sugerisao da očekuje da će uskoro imati "čast" da "preuzme Kubu, u nekom obliku", dodajući: "Da li ću je osloboditi ili preuzeti mislim da mogu sa njom da radim šta god želim."
Tramp je prekjuče u Beloj kući rekao: "Možda ćemo svratiti do Kube kad završimo sa ovim", misleći na sukob sa Iranom.
Kubanski predsednik Migel Dijaz Kanel u intervjuu za "Newsweek" poručio je da će se zemlja braniti u slučaju američkog napada.
- Borićemo se, branićemo se, i ako padnemo u borbi, umreti za otadžbinu znači živeti - rekao je.
Tenzije su dodatno porasle nakon tajne američke operacije početkom januara u kojoj je iz Venecuele izvučen bivši predsednik Nikolas Maduro. Ta akcija izazvala je šok među kubanskom dijasporom i podstakla nagađanja da bi Kuba mogla biti sledeća meta.
Najnovija kriza dodatno je pogoršana američkom blokadom isporuka nafte, koja je gurnula kubansku privredu u duboku energetsku i ekonomsku krizu i povećala političke tenzije na ostrvu.
Autor: S.M.
