Sjedinjene Američke Države zvanično su otpočele potpunu pomorsku blokadu iranskih luka u ponedeljak, 13. aprila u 10:00 časova po istočnom vremenu, nakon što su diplomatski napori u Islamabadu doživeli potpuni krah.
Prema detaljnoj proceni koju je objavio Hadson institut, a koju potpisuje viši saradnik Kan Kasapoglu, ova radikalna mera označava novu i opasnu fazu sukoba u kojoj Vašington pokušava da primora Teheran na ustupke koje diplomatija nije uspela da osigura.
Analiza Hudson instituta ukazuje na to da su pregovori u Pakistanu bili osuđeni na propast jer je jaz između iranskog okvira od deset tačaka i predloga Trampove administracije od petnaest tačaka bio strukturalno nepremostiv. Teheran je zahtevao potpuno ukidanje svih sankcija, odmrzavanje imovine i garancije za opstanak režima uz zadržavanje prava na obogaćivanje uranijuma, dok je američki plan predviđao beskompromisno uklanjanje zaliha obogaćenog materijala, prekid razvoja balističkih raketa i prestanak finansiranja regionalnih proksija poput Hezbolaha. U takvim okolnostima, Vašington je procenio da je rizik od nastavka sukoba prihvatljiviji od scenarija u kojem nuklearno naoružan Iran kontroliše Hormuški tesnac.
Eksperti Hudson instituta naglašavaju da je iranska vojska, iako značajno degradirana usled stalnih udara, i dalje izuzetno opasna jer je svoju strategiju prilagodila napadima na ciljeve visoke vrednosti. Umesto masovnih salvi, Teheran sada fokusirano gađa ključne komponente američke borbene mreže, uključujući avione za rano upozoravanje E-3 Sentry, tankere KC-135 i radarske sisteme u Bahreinu, Kuvajtu i Kataru. Uz potencijalnu tehnološku podršku Rusije i Kine, posebno u vidu isporuke naprednih PVO sistema, Iran uspeva da nanese disproporcionalnu štetu američkim strateškim resursima, što je potvrdilo i nedavno obaranje lovca F-15.
Politička situacija unutar samog Irana dodatno komplikuje situaciju, jer Hudson institut izveštava o netransparentnoj promeni vlasti nakon smrti Alija Hamneija. Iako je vlast preuzeo njegov sin Modžtaba, njegovo odsustvo iz javnosti i sumnje u njegovo zdravstveno stanje stvorili su vakuum koji je popunila radikalna struja u Revolucionarnoj gardi (IRGC). Na čelu ove formacije sada se nalazi general Ahmad Vahidi, čovek sa Interpolove poternice, koji odbija bilo kakav vid pomirljive diplomatije, dok se unutar zemlje nastavlja brutalna kampanja protiv demonstranata, što dodatno radikalizuje režim.
Sama pomorska blokada, koju sprovodi američka Centralna komanda (CENTCOM), obuhvata sve iranske terminale u Arapskom i Omanskom zalivu, a njen glavni cilj je prekid iranskog prihoda od energenata i deblokada tranzita kroz Hormuški tesnac. Ipak, Hudson institut upozorava na ozbiljne rizike od eskalacije, uključujući mogućnost da Iran preko Huta blokira moreuz Bab el-Mandeb ili izvrši napade na postrojenja za desalinaciju vode u zalivskim državama. Uprkos tim pretnjama, zaključak analize je da blokada trenutno predstavlja najefikasniji instrument pritiska koji nosi manji rizik od direktne kopnene invazije, dok istovremeno maksimalno iscrpljuje resurse teheranskog režima.
