Soči je grad u Rusiji koji ozbiljno preti da postane turistička konkurencija Moskvi i Sankt Peterburgu. Ovaj grad je najtopliji u podnožju Kavkaza, i upravo zbog toga je proglašen za grad-banju.

Nalazi se na obali Crnog mora, a osim po arhitektonskim čudesima sazdanim za potrebe zimskih olimpijskih igara, tradicionalno je čuven po prelepim vrtovima i retkom rastinju, koji su obožavali i car Petar i Staljin, ali i današnji predsednik Putin.

U Sočiju živi 400.000 stanovnika i 100 različitih nacionalnosti. Ova šarolikost stanovništva gradu daje kosmopolitski duh i veoma neobičan identitet.

Današnji Soči izgleda mnogo drugačije od dobijanja organizacije zimskih olimpijskih igara. U njegovu infrastrukturu je tada uloženo čak 51 milijarda evra, pet puta više nego što je prvobitno planirano. Zato su ovo najskuplje Olimpijske igre u istoriji. Olimpijske igre 2008. u Pekingu koštale su 45 milijardi, a u Londonu oko 30 milijardi evra.

Novi simbol Sočija je arhitektonsko čudo – stadion u obliku Faberžeovog jajeta koji može da primi 40.000 posetilaca. Spoljna opna stadiona je prozirna i kristalna i tokom dana se stapa sa okolnim pejzažem. Opna simbolizuje dvojaku prirodu Sočija – morsku obalu i planinsko zaleđe. Soči je takođe ponosan i na ledenu dvoranu “Boljšoj”, dvorce zimskih sportova “Ajsberg” i “Lauru”, skijalište i kompleks “Roza Hutor”.

Kao simboli Sočija, nakon olimpijskih igara, ostaju i njihove oficijelne maskote: zec, polarni medved i leopard kao i večiti olimpijski plamen koji je, opet, po nečemu jedinstven i rekordan. Tokom svojih tromesečnih štafetnih putešestvija prešao je skoro 40 hiljada kilometara, obišao više od 100 gradova Rusije, spustio se na dno Bajkala – najdubljeg jezara na svetu, posetio Severni pol, a čak se našao i u kosmosu.

Buktinja je bila transportovana sa više od 10 vrsta saobraćajnih sredstava – od kola, balona, sve do zaprege jelenova. Vatra je svojevrsni putokaz za Rusiju i čitav svet, ona je ujedinila stanovnike ove ogromne zemlje a od Sočija načinila olimpijski grad koji je, zahvaljujući Olimpijadi, doživeo preobražaj kakav su svojevremeno doživeli Sarajevo i Barselona koji, pak, važe za gradove na koje je Olimpijada ostavila najveći trag i pretvorila ih u metropolitene.

Nekih 45 kilometara severno od Sočija nalazi se skijalište Krasnaja poljana ili Crvena poljana, gde je moguće skijati sve do aprila. Bogati ulagači su se jako potrudili da pretvore Soči u odmaralište svetske klase. Uspeli su u tome, iako su se nalazili miljama daleko od obale Crnog mora.

Naravno, leti je moguće otići na sjajan kavkaski treking po čistom vazduhu, daleko od morske vreve. Ne treba propustiti ni veličanstveni manastir Novi Atos u mestu Pitsunda, okružen čempresima, morem i brdima.

Smeštaj je moguće naći u svim varijantama, od najjeftinijeg do superluksuznog. Soči u celini pripada nacionalnom parku, što govori samo po sebi. Interesantna stvar je da se u ruskim turističkim časopisima uvek može videti reklama "Ako ste mislili da ćete dolaskom u Soči prekinuti svoju pozorišnu sezonu, prevarili ste se!"

Pozorište u Sočiju organizuje svakodnevno gostovanja vrhunskih pozorišta iz ostatka Rusije, ali i Ukrajine, kao što su: Boljšoj teatar, baleti, Petrogradska opera. Neće vam biti dosadno!".

I.P.