Islamska Republika Iran nalazi se pred potpunom implozijom, pritisnuta sopstvenom tiranijom i nizom poraza na bojnom polju. Privatni razgovor koji je nedavno procureo u javnost otkriva dramatičan sukob u samom vrhu vlasti: predsednik Masud Pezeškijan, u stanju čistog očaja, direktno se suprotstavio novom komandantu Revolucionarne garde (IRGC), Ahmadu Vahidiju.
„Ja sam vaš talac“
Transkript razgovora, koji je šokirao analitičare, prikazuje Pezeškijana kao čoveka svesnog da je njegova funkcija samo fasada za brutalnu vojnu huntu. U jednoj od najupečatljivijih deonica, predsednik Irana navodno poručuje Vahidiju:
> „Abas Aragči je ministar spoljnih poslova kojeg sam ja izabrao. Naša jedina šansa za opstanak je brz dogovor sa Amerikancima, kako bismo spasili ekonomiju od kolapsa. Osećam se kao talac. Ne dozvoljavate mi da podnesem ostavku, niti mi dozvoljavate da bilo šta uradim. Moja jedina uloga je da čitam vaše smešne diktate.
Režim na ivici ponora
Čak i Pezeškijan, koji je svetu predstavljen kao „umereni“ lider, sada otvoreno priznaje da je samo nemoćna marioneta u rukama radikala iz IRGC-a. Dok tvrda linija unutar Garde blokira bilo kakav pokušaj diplomatskog rešenja sa Sjedinjenim Američkim Državama, situacija u zemlji je katastrofalna:
* Ekonomija u ruševinama: Inflacija i sankcije doveli su državu do tačke bez povratka.
* Vojni porazi: Iranski proksi saveznici širom regiona su razbijeni, dok su precizni vazdušni udari desetkovali vođstvo Revolucionarne garde.
* Paraliza vlasti: IRGC odbija da dozvoli Pezeškijanu povlačenje, koristeći ga kao paravan dok zemlja tone u haos.
Kraj diktature?
Ono što posmatrači nazivaju „samrtnim ropcem umiruće diktature“ jasno ukazuje na to da se kula od karata koju su decenijama gradile mule ubrzano ruši. Obični građani Irana, koji godinama trpe pod represivnim režimom, nalaze se na ivici strpljenja.
Ovaj procureli snimak samo potvrđuje ono što mnogi već dugo slute: iranski režim se ne bori za ideologiju, već za goli opstanak, dok su unutrašnje podele postale nemoguće za sakrivanje.
Autor: D.Bošković
