Tokom hladnog dana početkom februara, 14-godišnja devojčica se tiho izvinila i izašla iz učionice škole u Krasnojarsku, u istočnoj Rusiji. Nekoliko minuta kasnije vratila se u učionicu držeći u ruci zapaljenu krpu natopljenu zapaljivom tečnošću.
Utrčala je na čas algebre, poprskala gorivo po klupama i bacila zapaljenu krpu. Dok je izbila panika, izvadila je čekić i počela da udara po učenicima koji su pokušavali da pobegnu ka vratima.
Prema izveštajima lokalnih medija, jedna žrtva zadobila je opekotine polovine tela. Još četvoro dece pretrpelo je umerene opekotine i traumatske povrede mozga. Jedan nastavnik je zbrinut zbog udisanja dima, prenosi britanski The Telegraph.
U normalnim okolnostima, ovakav incident bi izazvao intenzivno medijsko izveštavanje. Međutim, ovakvi događaji već postaju sve češći u Rusiji.
Više od četiri godine od početka ruske invazije na Ukrajinu, deca još od vrtićkog uzrasta odrastaju u okruženju industrijski organizovane kampanje militarizacije.
U školskim hodnicima učestvuju u marševima i vežbama, uče da sastavljaju dronove i puške, učestvuju u takmičenjima u bacanju granata i pohađaju časove koje drže ratom obeleženi plaćenici koji su se borili u Ukrajini.
A to nije ograničeno samo na učionice. Indoktrinacija obuhvata omladinske organizacije poput Junarmije, državne medije, popularnu kulturu, pa čak i video-igre i igračke, to je fenomen koji istraživači nazivaju "militejnment".
Stručnjaci strahuju da je ova militarizacija školstva dovela do porasta nasilnih napada koje izvršavaju deca. Dan pre napada devojčice zapaljivim sredstvom, još jedan četrnaestogodišnjak u istom regionu izbo je nožem vršnjaka i nastavnika.
Istog dana u Ufi, glavnom gradu Baškortostana, učenik desetog razreda otvorio je vatru iz airsoft puške, pogodivši nastavnika i troje učenika.
Putin facing another war closer to homehttps://t.co/29sYvLvb2E
— Judith Schrim Mack (@Judysbca) 28. март 2026.
Četiri dana kasnije, petnaestogodišnjak u Ufi je upao nožem u studentski dom, izbo sedam ljudi dok je vikao nacionalističke slogane i razmazivao svastiku po zidu krvlju, prema lokalnim Telegram kanalima.
Nekoliko dana kasnije,jedan 17-godišnjak je ukrao pištolj svog dede i pucao u tri osobe na tehničkom fakultetu u Krasnodarskom kraju, ubivši čuvara obezbeđenja. Nedelju dana kasnije, jedan 13-godišnjak je izbo druga iz razreda u vrat i trup nakon nesuglasice.
U četvrtak je 15-godišnji učenik doneo u školu samostrel, signalnu pištolj i biber sprej, pucao u nastavnika i drugaricu iz razreda, a zatim iskočio kroz prozor.
Kako strah javnosti raste, Kremlj je počeo da primećuje ovu temu. Početkom ovog meseca, Vladimir Putin je izrazio "posebnu zabrinutost" zbog ove teme na sastanku odbora ruskog ministarstva unutrašnjih poslova.
Maloletnički kriminal je porastao prošle godine "prvi put posle dugo vremena", primetio je ruski predsednik, posebno skrećući pažnju na "slučajeve agresivnog ponašanja tinejdžera u školama, fakultetima i javnim mestima".
Problem preti da se pretvori u domaću krizu. Slučajevi maloletničkog kriminala povećani su za 18 procenata u 2025. godini. Prema Putinovim rečima, "teški i posebno teški“ zločini činili su oko 40 procenata ove brojke.
U prva dva meseca 2026. godine u Rusiji je bilo najmanje sedam napada na škole, u poređenju sa 15 u 2025. godini. Vladimir Kolokoljcev, ruski ministar unutrašnjih poslova, rekao je da je ruska policija sprečila još 21 napad na škole od početka godine.
Polovina od 117 zabeleženih nasilnih incidenata u ruskim školama od 2000. godine dogodila se u poslednjih pet godina.
Nastavnicima je naloženo da proveravaju telefone i rančeve učenika i da obrate pažnju na "sumnjive" faktore kao što su "čudna odeća", "obrijane glave", "borbene čizme" i interesovanje za društvene nauke i istoriju.
Najviši ruski zvaničnici su brzo ponudili svoje dijagnoze. Vjačeslav Volodin, predsednik Državne dume i nekadašnji Putinov pomoćnik, izdvojio je video igre zbog njihovog fokusa na "zločine, promenu pola, upotrebu droga i LGBT pitanja“.
Nina Ostanjina, predsednica parlamentarnog odbora za porodična pitanja, okrivila je društvene mreže za „epidemiju paklenog nasilja u ruskim školama“.
Ali stručnjaci su ukazali na militarizaciju škola za malu decu od potpune invazije Rusije na Ukrajinu.
Prema rečima dr Ijana Garnera, profesora totalitarnih studija na Institutu Pilecki i autora knjige "Generacija Z", knjige o omladinskom fašizmu u Rusiji, "posebno nasilna kultura u školama" mogla bi se preliti na ponašanje dece.
"Oni uče o ratu. Izloženi su veteranima koji govore o ubistvima i nasilju na frontu u Ukrajini. Možda im nedostaju očevi. Koliko god mislili da su mnogi Rusi zaštićeni od rata, rat im se vraća kući", rekao je on.
"Gospodin Niko protiv Putina"“, nagrađenog Oskarom, koji prati užasnutog nastavnika koji dokumentuje uranjanje svojih učenika u ultranacionalističku propagandu usred državne reforme obrazovanja.
U arhivskim snimcima prikazanim u filmu, Putin je na državnoj televiziji objavio: "Komandanti ne dobijaju ratove. Nastavnici dobijaju ratove".
Dr Dženi Maters, predavačica na Univerzitetu Aberistvit i stručnjakinja za militarizaciju mladih u Rusiji, primetila je da su predsedničke stipendije koje je odobrio Putin osigurale da se patriotsko obrazovanje proširi na svaki kutak zemlje, od velikih gradova do udaljenih sela.
"Ovaj fokus na mlade nam mnogo govori o tome šta Putinov režim namerava za budućnost“, rekla je ona i nastavila:
"Oni se pripremaju za dug, iscrpljujući period nasilne konfrontacije sa drugim državama. Potrebno im je da mladi ljudi budu na strani".
Međutim, čak i dok napadi na škole narušavaju sliku Moskve o redu, verovatno će se tumačiti i kao pozitivan signal da sistem funkcioniše, rekla je ona.
Takvi činovi refleksnog nasilja protiv percipiranih autsajdera i protivnika uklapaju se sa državnim narativima o spoljnoj pretnji i impliciraju da se elementi vojnih poruka internalizuju, stvarajući buduće vojnike za večni rat Kremlja.
Preobraćenje je već postalo vidljivo. Neonacistička paravojna grupa Rusič, koja se bori za Rusiju, objavila je slike u znak podrške 15-godišnjem suprematisti koji je nožem ubio 10-godišnje dete poreklomiz Tadžikistana, u moskovskoj školi u decembru.
Dr Maters kaže da njeno istraživanje sugeriše da je režim "veoma zabrinut" da njegov program indoktrinacije nema efekta, ali da bi kriza mogla biti "znak da neki deo ove poruke dopire".
"Postoji poruka da je upotreba nasilja sankcionisana. A posebno ako je usmerena protiv ljudi koji se identifikuju kao 'drugi', jer štitite svoje društvo, a oni tu ne pripadaju“, dodaje dr Maters.
Dr Ijan Garner sugeriše da bi režim mogao da iskoristi krizu da nametne još veću militarizaciju mladim ljudima.
"Putinova vlada ne priznaje često da se stvari u zemlji pogoršavaju. Naravno, odgovor će biti da su ljudi koji to popravljaju režim. On će nametnuti više militarizacije, više patriotskog obrazovanja, više lekcija o tome koliko je važno biti 'dobar Rus'. Država kaže da je odgovor na nasilje koje počine deca još rata".
Autor: S.M.
