Kada je iranski zvaničnik ove nedelje izneo listu zahteva za okončanje rata koji su započeli Sjedinjene Države i Izrael, dodao je stavku koja se ranije nije nalazila na listi Teherana: priznanje suvereniteta Irana nad Ormuskim moreuzom.
Uski plovni put, kroz koji uobičajeno prolazi petina svetske nafte i tečnog prirodnog gasa (LNG), postao je najmoćnije oružje Islamske Republike. Iran sada nastoji da ga pretvori u izvor potencijalnih milijardi dolara godišnjih prihoda, ali i u tačku pritiska na globalnu ekonomiju, piše CNN.
Iran je dugo pretio zatvaranjem tesnaca u slučaju napada, ali malo ko je očekivao da će to zaista sprovesti - ili da će se pokazati toliko efikasnim u ometanju globalnih trgovinskih tokova. Razmere uticaja su, čini se, proširile ambicije Teherana, a novi zahtevi sugerišu da on nastoji da taj poluga uticaja postane nešto trajnije.
Plovidba kroz ovo usko grlo gotovo je potpuno obustavljena usled iranskih napada, što je izazvalo previranja na globalnim energetskim tržištima i primoralo zemlje daleko izvan Persijskog zaliva da preduzmu hitne mere za obezbeđivanje zaliha goriva.
"Iran je pomalo zatečen uspehom svoje strategije u Ormuskom moreuzu - time koliko je jeftino i relativno lako držati globalnu ekonomiju kao taoca", izjavila je Dina Esfandijari, šefica za Bliski istok u Bloomberg Economics. "Jedna od lekcija naučenih u ratu je otkriće ove nove poluge moći, koju će verovatno koristiti i u budućnosti. Mislim da je monetizacija deo procesa spoznaje da poseduju takav uticaj."
Vašington je akutno svestan tog rizika. Američki državni sekretar Marko Rubio upozorio je u petak da će jedan od neposrednih izazova nakon rata biti pokušaji Teherana da uspostavi sistem naplate plovidbe kroz Ormuz.
"Ne samo da je ovo nezakonito, već je i neprihvatljivo i opasno za svet, i važno je da svet ima plan kako da se tome suprotstavi", rekao je Rubio nakon sastanka G7 u Francuskoj. Ministri spoljnih poslova ove grupe istakli su "apsolutnu neophodnost" obnavljanja "bezbedne i besplatne slobode plovidbe".
Kao potvrdu rastuće strateške važnosti Ormuskog moreuza, Modžtaba Hamnei je u svom prvom navodnom obraćanju kao novi vrhovni vođa Irana poručio da se poluga blokiranja plovnog puta "mora i dalje koristiti".
U prethodnim rundama pregovora sa SAD, Iran je insistirao na ukidanju sankcija i priznanju prava na mirnodopsku nuklearnu tehnologiju, ali ne i na kontroli nad Ormuskim tesnacem.
Sada Iran signalizira da bi se ovaj uticaj mogao formalizovati. Iranski poslanici razmatraju nacrt zakona koji bi obavezao zemlje koje koriste tesnac za transport goriva i robe da plaćaju takse, dok je savetnik vrhovnog vođe govorio o "novom režimu za Ormuski tesnac" nakon rata. Ovaj novi sistem bi Teheranu omogućio da nametne pomorska ograničenja protivnicima i da efektivno poveže pristup jednom od najkritičnijih svetskih plovnih puteva sa svojim geopolitičkim sporovima.
"Nametanje tranzitnih taksi predstavlja kršenje pravila o tranzitnom prolazu", rekao je Džejms Kraska, profesor međunarodnog pomorskog prava na Američkom mornaričkom ratnom koledžu. On je dodao da u međunarodnom pravu ne postoji pravni osnov da obalna država naplaćuje naknade u međunarodnom tesnacu kao što je Ormuz.
"Ormuski moreuz je tesnac koji se koristi za međunarodnu plovidbu, sa preklapajućim teritorijalnim vodama Irana i Omana... Unutar tih voda primenjuju se iranski i omanski zakoni", rekao je on. "Međutim, pošto je reč o međunarodnom tesnacu, pravo na tranzitni prolaz važi za sve države, što dozvoljava neometan površinski, vazdušni i podvodni tranzit."
Pravila su definisana Konvencijom UN o pravu na morima (UNCLOS). Iako ni Iran ni Sjedinjene Države nisu potpisnice ove konvencije, Kraska kaže da se mnogi njeni osnovni principi i dalje primenjuju jer su široko prihvaćeni kao običajno međunarodno pravo. Ipak, Iran bi mogao pokušati da iskoristi to što nije članica kako bi ojačao svoj argument, dodao je on.
Postoji malo presedana u kojima je država uspešno naplaćivala prolaz kroz međunarodni tesnac. U 19. veku, Danska je nametala tranzitne takse kroz Danske tesnace, ali je nakon protesta više država pristala na Kopenhašku konvenciju iz 1857. godine, čime su trajno ukinute takozvane "Zvučne dažbine" (Sound Dues).
Konkurencija Sueckom kanalu
To nije sprečilo Iran da istražuje kako bi takav sistem mogao izgledati ili koliko bi mogao biti profitabilan.
Stručnjaci dovode u pitanje da li bi Iran mogao da uspostavi sistem naplate koji bi bio međunarodno prihvaćen, ali ako uspe, prihodi bi mogli parirati onima koje ostvaruje egipatski Suecki kanal, prema proračunima CNN-a.
Uobičajeno, kroz Ormuski tesnac svakodnevno prođe oko 20 miliona barela sirove nafte i naftnih derivata, što je približno deset supertankera (VLCC). Uz prijavljenu naknadu od 2 miliona dolara po tankeru, to bi iznosilo oko 20 miliona dolara dnevno, ili oko 600 miliona dolara mesečno, samo od nafte.
Ako se uključe i pošiljke tečnog prirodnog gasa (LNG), taj iznos bi mogao porasti na više od 800 miliona dolara mesečno, što je ekvivalentno 15-20% iranskih mesečnih prihoda od izvoza nafte u 2024. godini.
Poređenja radi, Egipat u tipičnoj godini zarađuje između 700 i 800 miliona dolara mesečno od Sueckog kanala, koji je veštački plovni put pod kontrolom vlade, mada su prihodi naglo opali tokom protekle godine zbog poremećaja u Crvenom moru.
Monetizacija Ormuza može biti podstaknuta i ekonomskim pritiscima na Iran. Esfandijari kaže da Teheran vidi naplatu prolaza kao način da "nadoknadi deo svojih ekonomskih gubitaka" pod sankcijama, opisujući to kao relativno "lak" i "jeftin" mehanizam za kompenzaciju ograničenog pristupa globalnim tržištima. Iran je među najteže sankcionisanim zemljama na svetu, odmah iza Rusije.
Iran je više puta ponovio da Ormuski tesnac ostaje otvoren - ali ne bezuslovno. Zvaničnici kažu da "neprijateljska" plovila mogu prolaziti pod uslovom da se koordiniraju s iranskim vlastima. Ministarstvo spoljnih poslova je tu poziciju prenelo u pismu Savetu bezbednosti UN i Međunarodnoj pomorskoj organizaciji, prenosi Reuters.
Istovremeno, Teheran izgleda testira kako bi kontrolisani sistem prolaza mogao izgledati u praksi. Podaci o praćenju brodova pokazuju da neki tankeri koriste rutu bližu iranskoj obali, uz izveštaje da su određeni operateri možda platili za bezbedan prolaz.
Nijedna država, uvoznik, niti operater brodova nije javno priznao plaćanje takse, a detalji bilo kakvih dogovora ostaju nejasni. Međutim, firma za pomorsku analitiku Lloyd’s List izvestila je u ponedeljak da je više od 20 plovila koristilo ono što je opisano kao novi koridor kroz tesnac, pri čemu se za najmanje dva broda veruje da su platila prolaz - jedan od njih navodno oko 2 miliona dolara.
Iranska revolucionarna garda takođe je uspostavila sistem registracije za odobrena plovila, dok neke vlade direktno komuniciraju sa Teheranom kako bi osigurale tranzit za svoje tankere, izvestio je Lloyd’s List.
"Ovo se dešava. I sumnjam da će se dešavati sve češće ako ne vidimo napredak u pregovorima", rekao je Ričard Mid, glavni urednik Lloyd’s List-a, za CNN. "Ali dok sada razgovaramo, pomorska industrija je efektivno u stanju paralize."
Autor: S.M.
