Globalna trka u oblasti veštačke inteligencije često se naziva „Projekat Menheten 21. veka“, jer je u pitanju takmičenje u kome se države i kompanije utrkuju ko će pre postići superiornost koja će definisati napredak u svim oblastima života.
Godina 2026. upoređuje se sa ranijim tehnološkim prekretnicama, pa se naziva i „Sputnik moment“ za veštačku inteligenciju, aludirajući na lansiranje prvog satelita i početak svemirske trke. Utakmica je počela i čini se da joj se ne nazire kraj, a veštačka inteligencija više nije domen samo programera, već je postala deo svakodnevnog života.
Veštačka inteligencija, kao četvrta industrijska revolucija, ima uticaj na sve moderne privredne procese. Srbija takođe učestvuje u ovoj trci kroz najavljeni nacionalni model veštačke inteligencije, dok su građani Srbije već uveliko korisnici AI tehnologija. Kompanije iz Srbije sve više konkurišu svetskim rešenjima, a veštačka inteligencija više nije samo sredstvo za uštedu vremena u obradi podataka. Na primer, u Beogradu se koriste pametne kamere za video nadzor osnovnih škola, koje uz pomoć AI aktivno učestvuju u detekciji pretnji i zaštiti učenika. Kamera više nije samo pasivni posmatrač, već postaje aktivni čuvar.
U Čikagu se AI koristi za detekciju pucnjeva iz vatrenog oružja i lociranje incidenta na javnim mestima. Izraelska i američka vojska primenjuju veštačku inteligenciju za obradu obaveštajnih podataka i određivanje ciljeva, gde softveri analiziraju ogromne količine podataka sa različitih senzora i izvode analitičke zaključke. Važno je napomenuti da ovde nije reč o autonomnom delovanju, već o naprednoj analizi podataka. Savremena medicina, molekularna biologija i razvoj vakcina napreduju brže zahvaljujući veštačkoj inteligenciji, što omogućava bržu dijagnostiku i efikasnije lečenje, kao što je slučaj u Kliničkom centru Srbije gde AI ubrzava postavljanje dijagnoze.
Početak razvoja veštačke inteligencije vezuje se za 1956. godinu, kada je mala grupa naučnika na Dartmot letnjem istraživačkom projektu u SAD definisala ovu oblast. Između 1964. i 1967. na MIT-u nastaje ELIZA, pionirski program za obradu prirodnog jezika, čiji je cilj bio istraživanje komunikacije između ljudi i mašina. ELIZA je simulirala razgovor kroz obrazac poklapanja i metodologiju koja je stvarala iluziju razumevanja.
Godine 2011, IBM uvodi Votsona, dok je softverska tehnologija još uvek u fazi razvoja osnovnih računskih operacija. Google 2017. godine lansira Transformer, a 2018. izlazi prvi GPT-1 model, dok 2019. stiže GPT-2. Google tada ulazi u trku sa modelima BERT i Meena 2.6B, a Fejsbuk se pridružuje sa BlenderBot 1. Septembra 2020. godine, GPT-3 piše svoju prvu kolumnu za Gardian, čime OpenAI uvodi praksu kreiranja sadržaja putem AI modela.
NR Kina ulazi u trku sa decenijskim zakašnjenjem, lansiranjem modela Wudao 1.0 2021. godine. Tada zvanično počinje paralelna trka sa zapadnom komercijalizacijom GPT-3 varijacija. Iste godine, Kina izbacuje Wudao 2.0, a na globalnom tržištu pojavljuju se i rešenja kompanija kao što su Google, Nvidia i Microsoft. Razvoj AI modela u SAD vodi privatni sektor, dok Kina AI razvija kao državni projekat — to su dva različita pristupa.
Godina 2023. donosi još veću konkurenciju: pojavljuju se Grok-1, GPT-4.1, LLaMA, ERNIE 4.0 (Baidu), Gemini (Google), Klod (poznat po bezbednosnoj primeni), kao i novi igrači iz Francuske (Mistral AI) i Ujedinjenih Arapskih Emirata (Falcon). Kina 2024. godine javnosti predstavlja svoj najpoznatiji AI model DeepSeek V3. Do kraja 2024. godine, brojne druge države — Izrael, Kanada, Južna Koreja i Rusija (Jandeks) — razvijaju svoje strateške AI modele.
Prema globalnom rangiranju po moći AI modela, prva tri mesta zauzimaju modeli iz SAD, četvrto mesto pripada NR Kini, osmo mesto Francuskoj, a deseto Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Polovina od prvih deset modela pripada Amerikancima, a tri Kinezima. SAD prednjače u razvoju modela koji su reperi za kompleksno „rezonovanje“ i operativne procese.
Takmičenje SAD i Kine u oblasti veštačke inteligencije se razvilo od „trke za veći model“ do višeslojnog napora za očuvanje tehnološkog suvereniteta. SAD su i dalje lider u razvoju Frontier AI modela, koji imaju najkompleksnije mogućnosti rezonovanja, dok Kina dominira u efikasnosti, usvajanju otvorenih izvora i fizičkoj integraciji AI sistema.
Ova utakmica se odvija unutar tri ključna geopolitička i ekonomska okruženja. Prvi je borba za čipove i blokadu dostupnosti, pri čemu se Kina suočava sa ograničenjem pristupa najnaprednijim čipovima putem izvoznih kontrola, jer nema mogućnost proizvodnje najsavremenijih čipova i komponenti. Drugi je standardizacija — SAD se oslanjaju na tehnički ekosistem Nvidije, dok Kina promoviše Huaveji i težnju ka nezavisnom AI ekosistemu. Treći faktor je dostupnost energije, gde američki giganti grade sopstvene nuklearne elektrane za potrebe data centara.
SAD ulažu u kvalitativnu superiornost, odnosno razvoj najpametnijeg „mozga“ koji može rešiti svaki problem, dok Kina investira u kvantitativnu rasprostranjenost, čineći AI pristupačnijom, jeftinijom i integrisanom u fizičke mašine, sa ciljem da svet postane zavisan od kineskog AI sistema.
