Evropski parlament usvojio je izveštaj koji proširenje Unije definiše kao ključni strateški odgovor na aktuelnu geopolitičku realnost i vitalnu investiciju u bezbednost i stabilnost čitave Evrope.
Poslanici su u dokumentu jasno naglasili da širenje zajednice jača kolektivnu sigurnost i direktno sprečava nastanak destabilizujućih „geopolitičkih sivih zona“ koje su često podložne neprijateljskim spoljnim uticajima. Prema procenama Parlamenta, ekonomski i politički trošak neproširenja bi u budućnosti daleko premašio troškove integracije novih članica.
Ova vizija budućnosti Evrope ima i značajnu podršku javnosti, što potvrđuju podaci najnovijeg istraživanja Evrobarometra. Prema tim statistikama, 56% Evropljana se zalaže za proširenje Evropske unije, pri čemu su mladi ljudi prepoznati kao najsnažniji zagovornici ovakvog pravca razvoja. Parlament je naglasio da se ovaj zamah mora iskoristiti, ali uz strogo poštovanje principa zasluga i sprovođenja suštinskih reformi.
Kada je reč o konkretnim kandidatima, u izveštaju se primećuje da su Crna Gora i Albanija postavile ambiciozne ciljeve za okončanje pristupnih pregovora do kraja 2026. odnosno 2027. godine. Evroposlanici su pozvali Savet EU da prepozna ovaj momentum i ukloni preostale administrativne prepreke, dok se istovremeno traži ubrzano otvaranje pregovaračkih klastera sa Ukrajinom i Moldavijom. Takođe je zabeležen porast podrške članstvu na Islandu, kao i inicijative Grenlanda za jačanje institucionalnih veza sa Unijom.
Ipak, proces pristupanja ostaje zasnovan na jasnim vrednostima i on je reverzibilan. Parlament insistira na tome da nema prečica kada je reč o osnovnim principima kao što su vladavina prava, sloboda medija, prava manjina, nezavisnost sudstva i borba protiv korupcije. Posebno važan indikator je usklađivanje kandidata sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, jer se to smatra ključnim dokazom njihove geostrateške orijentacije. U dokumentu je sa zabrinutošću konstatovano da se najveće demokratsko nazadovanje dešava upravo u onim zemljama koje imaju najniži nivo usklađenosti sa spoljnom politikom Brisela ili u onima gde je proces integracija praktično u zastoju.
Kako bi Unija mogla da funkcioniše u proširenom sastavu, poslanici predlažu i unutrašnje reforme, uključujući veću primenu glasanja kvalifikovanom većinom u oblastima koje su relevantne za proces pristupanja. Izvestilac Petras Auštrevičius poručio je da politička i ekonomska moć Evrope raste sa svakom novom članicom, donoseći prosperitet njenim građanima. On je istakao da model integracije mora bolje održavati interese Unije i očekivanja kandidata, uz poruku da EU mora dovršiti sopstvene reforme do trenutka kada vodeći kandidati ispune sve kriterijume. Izveštaj je usvojen sa 385 glasova „za“, 147 „protiv“ i 98 uzdržanih.
