Severnoatlantska alijansa najoštrije je osudila nastavak ruske agresije na Ukrajinu, potvrđujući da je saradnja sa Kijevom tokom protekle tri decenije postavila temelje za najopsežniji paket vojne pomoći u istoriji saveza.
U svetlu promenjene geopolitičke dinamike tokom 2026. godine, NATO je kao primarni mehanizam podrške istakao program PURL (Prioritized Ukraine Requirements List), odnosno Listu prioritetnih potreba Ukrajine, koji omogućava saveznicima da direktno finansiraju nabavku najmodernijeg američkog naoružanja. Ovaj inovativni mehanizam, u kojem trenutno aktivno učestvuju dve trećine članica Alijanse, postao je presudan za održavanje ukrajinske vazdušne nadmoći jer je upravo kroz PURL obezbeđeno čak 75 procenata svih raketa za sisteme Patriot i skoro 90 procenata projektila za ostale sisteme protivvazdušne odbrane.
Sjedinjene Američke Države ostaju neprikosnoveni lider u isporuci najubojitije vojne opreme i tehnologije, dok su evropske zemlje i institucije Evropske unije preuzele vodeću ulogu u ukupnom obimu finansijske i humanitarne pomoći. Nemačka se izdvojila kao najznačajniji evropski vojni donator sa doprinosom od oko devet milijardi evra, dok Ujedinjeno Kraljevstvo nastavlja da pruža ključnu podršku kroz pakete vredne više od pet milijardi evra godišnje. Institucije Evropske unije su u međuvremenu postale dominantan izvor finansijske stabilnosti Ukrajine, pokrivajući skoro devedeset procenata svih evropskih grantova i zajmova namenjenih održavanju ukrajinskog državnog budžeta i osnovnih usluga.
Poseban doprinos transatlantskoj bezbednosti daju nordijske zemlje, koje predvode Alijansu po udelu izdavanja u odnosu na sopstveni društveni proizvod. Norveška, Danska i Švedska izdvajaju više od 0,6 procenata svog BDP-a za direktnu vojnu pomoć Ukrajini, dok države poput Litvanije i Islanda igraju sve značajniju ulogu u okviru PURL inicijative. Finansiranje od strane ovih partnera omogućilo je da se dostigne nivo od milijardu dolara mesečne podrške, što direktno obezbeđuje stalni priliv municije i interceptora neophodnih za neutralizaciju ruskih vazdušnih pretnji.
NATO naglašava da je fundamentalno pravo Ukrajine na samoodbranu neodvojivo od bezbednosti čitave Evrope, zbog čega se logistička operacija NSATU danonoćno stara o distribuciji opreme kroz čvorišta u Poljskoj i Rumuniji. Strategija saveza ostaje usmerena na to da se mir postigne isključivo sa pozicije apsolutne vojne nadmoći Kijeva, koju zajednički napori Vašingtona, Berlina, Londona i nordijskih prestonica čine mogućom. Dok se sukob nastavlja, Alijansa ostaje odlučna u nameri da dodatno proširi bazu zemalja donatora i osigura da ukrajinska vojska poseduje tehnološku prednost neophodnu za trajno zaustavljanje agresije.
Autor:
