EUvsDisifno, operativna grupa Evropske službe spoljnih poslova EU, uradila je novu analizu koja upozorava na kritičnu zavisnsot ruskih komunikacija od zapadne tehnike.
Zavisnost Rusije od američke tehnologije ruši narativ Kremlja o nepobedivosti, što dovodi do usporavanja napredovanja na frontu.
Tvrdnje o ruskoj nepobedivosti postale su centralni element invazije na Ukrajinu u punom obimu, kao što smo analizirali u našem nedavnom članku. Vera u veličinu i samodovoljnost ruske vojske pretvorena je u mantru kremljske propagande. Međutim, rat protiv Ukrajine pokazao je svetu da je ovaj narativ, baš kao i mit o ruskoj tehničkoj nadmoći nad zapadnim oružjem i tehnologijom, daleko od istine. Nedavno isključenje ruskih trupa sa satelitskog komunikacionog sistema Starlink to slikovito potvrđuje. Ruske trupe su ostale bez mogućnosti koordinacije, što je usporilo njihovo napredovanje i ostavilo prostor Ukrajini za protivudar.
Slepi i gluvi
Početkom februara 2026. godine, ruske trupe na okupiranim ukrajinskim teritorijama suočile su se sa neočekivanom katastrofom. Preko noći, satelitski komunikacioni sistem Starlink prestao je sa radom duž cele linije fronta. U isto vreme, zvanične komunikacione stanice kojima upravljaju ukrajinske odbrambene snage nastavile su da rade bez prekida.
Ruska strana pretrpela je težak udarac, usled čega su invazione snage ostale odsečene od komandnih mesta. Prekid rada Starlink terminala ruske vojske izazvao je ozbiljne probleme u koordinaciji između jedinica, logistici i upotrebi različitih tipova dronova, kako kopnenih tako i vazdušnih. Prema navodima Instituta za proučavanje rata (ISW), blokiranje neregistrovanih Starlink terminala značajno je zakomplikovalo ruske vojne operacije i ograničilo njihovu sposobnost za izvođenje taktičkih udara, što je posledično dovelo do najsporijeg napredovanja u poslednje dve godine.
Prilika za Ukrajinu
Praveći se hrabra pred gubicima, ruska FIMI mašina (strano uplitanje u informacije i manipulacija) vratila se svojoj poznatoj taktici poricanja stvarnosti. Glasnogovornici Kremlja tvrdili su da su komanda i kontrola nad trupama ostali stabilni zahvaljujući „složenoj i diverzifikovanoj komunikacionoj mreži“. Ruski vojni lideri insistirali su na tome da gubitaka nije bilo i da vojska nije zavisna od zapadnih komunikacionih terminala. Generalštab je čak tvrdio da su neke ruske jedinice navodno koristile Starlink terminale isključivo kako bi zavarale ukrajinske snage.
Stvarnost se pokazala drugačijom: „Sve što nam je sada ostalo su radio-stanice, kablovi i golubovi“, kaže jedan ruski vojnik u presretnutom razgovoru koji citira Politico. Bez pouzdanih komunikacija, ruske trupe su izgubile sposobnost da efikasno kontrolišu dronove i održavaju odbrambene pozicije. Prema rečima glavnokomandujućeg Oružanih snaga Ukrajine, Oleksandra Sirskog, Ukrajina je iskoristila ovu priliku. U roku od nekoliko nedelja, ukrajinske odbrambene snage oslobodile su osam naselja i više od 400 kvadratnih kilometara teritorije, koristeći kolaps ruske komande i veza.
U februaru 2026. godine, po prvi put od Kurske ofanzive, ukrajinske odbrambene snage povratile su kontrolu nad više teritorije nego što je Rusija uspela da zauzme. Ukrajinska ofanziva se nastavlja, baš kao i problemi sa komunikacijom u ruskoj vojsci.
Ruski sopstveni Starlink?
Trenutno, ruski vojni dopisnici i analitičari aktivno promovišu poznati narativ, pozivajući jedinice na bojištu da ostanu strpljive dok se navodna nepobedivost ruske vojske ne obnovi. Zvaničnici su takođe tvrdili da Rusija priprema razvoj satelitske konstelacije „Rasvet“ (Rassvet), koja je predstavljena kao pandan Starlinku i opisana kao superiornija od postojećih sistema. Prema zvaničnim saopštenjima, očekuje se da će prvi sateliti biti lansirani u nisku Zemljinu orbitu već u prvom kvartalu 2026. godine. Eksperti Kremlja dalje tvrde da je početni cilj raspoređivanje najmanje 300 satelita, dok bi se konstelacija na kraju proširila na do 950 satelita.
Foto: Pixabay.com
Ipak, još u januaru 2026. godine, ruski mediji su tiho izvestili da je lansiranje prvih 16 eksperimentalnih niskorbitnih satelita odloženo na neodređeno vreme. Prvobitno je bilo planirano da ovi sateliti budu raspoređeni 2025. godine, dok su zvanični planovi predviđali 156 satelita u orbiti do 2026. godine. Umesto toga, kašnjenja i nedostaci u proizvodnji nastavljaju da pomeraju rokove sve dalje u budućnost.
U međuvremenu, Moskva od 2023. godine obećava brzu izgradnju sopstvene širokopojasne konstelacije, uključujući česta lansiranja raketa koje nose desetine satelita. U stvarnosti, napredak je zastao: trenutno se u orbiti nalazi samo nekoliko eksperimentalnih satelita, a stručnjaci ostaju skeptični u pogledu sposobnosti Rusije da u skorije vreme uspostavi funkcionalnu mrežu. „Ruski Starlink“ počinje da liči manje na predstojeći tehnološki proboj, a više na još jedno tehnološko obećanje koje se tiho raspada.
Pad mita o tehnološkoj nadmoći
Dok propagandna mašinerija Kremlja nastavlja da ružičasto slika situaciju za ruske stručnjake za komunikacije, Rusiji trenutno nedostaje potpuno razvijena zamena za Starlink, a nijedna se ne očekuje u bliskoj budućnosti. Kao rezultat toga, ruske trupe su bile prinuđene da se oslone na kopnene veze, u nekim slučajevima bukvalno polažući kablove pod vatrom ukrajinskih snaga.
Bez obzira na to koliko glasno ruska mašinerija za dezinformisanje promoviše svoje najnovije oružje i tehnološka dostignuća, osnovna stvarnost ostaje nepromenjena – vojska koju su neki slavili kao drugu najjaču na svetu u velikoj meri je zavisila od američke civilne tehnologije kako bi vodila svoj rat.
