Ruska ekonomija u 2026. godini: Ozbiljni problemi iza kulisa

U 2026. godini ruska ekonomija još uvek ne beleži slobodan pad, ali se nalazi u ozbiljnim problemima. Rast podstaknut ratnom proizvodnjom gubi zamah, obruč sankcija se steže, finansijske rezerve se tope, a neizvesnost sve više oblikuje svakodnevicu. Ono što je neko vreme delovalo kao otpornost, sada se pokazuje kao krhka struktura, jer se ekonomski troškovi rata šire daleko izvan samog bojišta.

Iluzija otpornosti

Godinama je Kremlj insistirao na tome da zapadne sankcije ne funkcionišu i da je ruska ekonomija, uprkos ratu u Ukrajini, ostala snažna. Na površini, čini se da život teče uobičajeno: prodavnice su otvorene, plate se isplaćuju (iako povremeno sa zakašnjenjem), a država nastavlja da troši. Ova prividna normalnost često se plasira kao dokaz da je Rusija prebrodila ekonomsku oluju. Međutim, privid vara. Ispod tog tankog sloja stabilnosti, ruska ekonomija u 2026. ulazi u zonu velikih potresa. Model koji sistem održava u životu sve više zavisi od vanrednih mera koje je nemoguće sprovoditi unedogled.

Dezinformacije kao ekonomski paravan

Narativ o „neuništivoj ekonomiji“ nije nastao slučajno. On je brižljivo građen kroz stalne operacije dezinformisanja i manipulacije informacijama (FIMI), usmerene kako ka domaćoj publici, tako i ka Evropi.Glavna teza ovih priča bila je da sankcije više pogađaju Evropljane nego Ruse. Prema tom scenariju, Evropa je trebalo da se smrzne tokom zime, cene energenata su morale da odu u nebesa, a političko jedinstvo EU je trebalo da se uruši pod ekonomskim pritiskom. Istovremeno, ruski državni mediji su domaću ekonomiju prikazivali kao stabilnu i prilagodljivu, koristeći privid normalnosti kao dokaz neuspeha Zapada. Ova poruka je dodatno osnažena ukidanjem transparentnosti. Od početka invazije punog obima, ruska država je prestala da objavljuje ili je drastično ograničila pristup ekonomskim i demografskim podacima, uključujući detalje o trgovini, stanju rezervi i populacionim indikatorima. Kada sakrijete ono što se može izmeriti, mnogo je lakše tvrditi da je sve pod kontrolom.

Dok je pažnja javnosti usmerena ka navodnoj slabosti Evrope, stvarna naprezanja ruske ekonomije guraju se pod tepih.

Ratna potrošnja: Rast bez blagostanja

Većina nedavnih ekonomskih aktivnosti Rusije direktno je povezana sa ratnom potrošnjom. Vlada je upumpala ogromne sume novca u proizvodnju oružja, vojsku i bezbednosne službe. To je stvorilo iluziju rasta, ali ne i stvarni prosperitet.

Tenkovi, municija i rakete ne podižu životni standard niti grade modernu civilnu privredu. Naprotiv, oni su sušta suprotnost produktivnim investicijama — oni pretvaraju radnu snagu i kapital u destrukciju umesto u blagostanje.

Kraj ratnog zamaha i ekonomija pod pritiskom

Do 2026. godine, ovaj podsticaj generisan ratnom proizvodnjom polako bledi. Fabrike već rade punim kapacitetom, deficit radne snage je prisutan na svakom koraku, a produktivnost je na niskom nivou. Nakon što je tokom 2023. i 2024. godine prošla kroz fazu pregrevanja, umesto održivog rasta, ruska ekonomija je tokom 2025. počela naglo da se hladi. Instrumenti koji su Kremlju omogućavali održavanje početnog zamaha uglavnom su iscrpljeni.

Ekonomija na ivici snaga

Istovremeno, ruska država ostaje bez izvora „lakog novca“. Prihodi od nafte i gasa i dalje igraju ogromnu ulogu, ali su pod velikim pritiskom. Cene nafte su niže nego što se Moskva nadala, ruska nafta se mora prodavati uz znatne popuste, a troškovi transporta su drastično porasli usled sankcija.

Kako bi nadoknadila taj manjak, vlada je počela da prebacuje teret na obične građane. Povećani su porezi na potrošnju, planira se uvođenje novih nameta na robu široke potrošnje, a čak se i brojne administrativne kazne linearno povećavaju. Rezultat je jasan: cene su sve više, a u kućnim budžetima ostaje sve manje novca.

Kamatne stope i stezanje obruča sankcija

Visoke kamatne stope dodatno pogoršavaju situaciju. Kako bi obuzdala inflaciju i zaštitila rublju, centralna banka drži cenu zaduživanja na izuzetno visokom nivou. To odvraća kompanije od investicija, a kredite čini nedostupnim za većinu potrošača. Kada firme prestanu da se šire, a narod prestane da troši, ekonomija neminovno usporava. Čak i analitičari bliski Kremlju sada upozoravaju da bi ovakvi uslovi mogli gurnuti zemlju u recesiju tokom 2026. godine.

Sankcije se takođe stežu na načine koje je sve teže ignorisati. Poslednje mere usmerene su na Rosnjeft i Lukoil, dve najvažnije ruske naftne kompanije. Ove sankcije ne zaustavljaju izvoz preko noći, ali drastično smanjuju profit, povećavaju rizike i primoravaju Rusiju da se oslanja na skupe posrednike. Istovremeno, Evropska unija nastavlja sa uvođenjem sankcija protiv ruske takozvane „flote u senci“ — zastarelih tankera koji se koriste za tajni transport nafte mimo ograničenja. Svaki novi krug sankcija čini izvoz skupljim, krhkijim i manje pouzdanim.

Cena postaje lična

Ovi pritisci više nisu apstraktni; oni direktno oblikuju način na koji obični Rusi doživljavaju sopstveni život. U intervjuima koje je krajem 2025. godine vodio novinar BBC-ja Stiv Rozenberg, na pitanje šta žele u 2026. godini, frapantan broj građana odgovorio je samo jednom rečju: mir. I to uprkos tome što je Kremlj proglasio „pobedu“ za zvaničnu reč 2025. godine. Nekoliko sagovornika je primetilo da više uopšte ne planiraju svoje živote mesecima ili godinama unapred. Jedan od njih je sumirao raspoloženje surovom iskrenošću: „Pet godina? Ako planiram deset dana unapred, dobro je.“

To tiho priznanje govori više od bilo koje zvanične statistike. Kada ljudi prestanu da planiraju budućnost, to je jasan znak da su nastupile neizvesnost i iscrpljenost. Skok cena, veći porezi i osećaj da ništa ne ide nabolje primoravaju potrošače da stežu kaiš. A kada ljudi manje troše, preduzeća zapadaju u probleme, radna mesta postaju nesigurna, i tako se krug ekonomskog usporavanja sam od sebe zatvara.

Sporo propadanje umesto naglog sloma

Malo je verovatno da će Rusija doživeti nagli ekonomski kolaps u 2026. godini. Država i dalje ima mehanizme da održi sistem u funkcionalnom stanju, uključujući rezanje socijalnih davanja, primoravanje državnih banaka da daju pozajmice, štampanje novca i trošenje finansijskih rezervi akumuliranih u boljim vremenima. Međutim, ti resursi nisu nepresušni. Rusija je već potrošila značajan deo svojih dostupnih rezervi kako bi pokrila budžetske rupe i finansirala rat, a ono što je preostalo brzo se topi.

Prava opasnost nije dramatičan krah, već sporo, iscrpljujuće propadanje sa sve manje prostora za manevar svake godine. Ekonomija izgrađena na stalnoj ratnoj potrošnji, diskontovanom izvozu nafte, izbegavanju sankcija i neprekidnom trošenju rezervi, ne počiva na održivim temeljima. U 2026. godini, ograničenja ovog modela postaje nemoguće sakriti. Rast stagnira, pritisak na domaćinstva raste, a država ima sve manje sredstava da ublaži šokove. Kremlj možda i dalje tvrdi da ima kontrolu, ali cenu ove strategije neće platiti oni na vlasti, već obični Rusi koji se već sada bore da vide dalje od narednih deset dana.

U međuvremenu, ruski državni mediji i mreže za širenje dezinformacija nastavljaju da insistiraju na tome da je sve pod kontrolom i da je zapravo Zapad taj koji pati. Ekonomski problemi unutar Rusije se minimiziraju ili ignorišu, dok se izazovi sa kojima se suočava Evropa uveličavaju kako bi se održala iluzija snage. Ali, kako se jaz između zvaničnog narativa i stvarnog života produbljuje, postaje sve teže sakriti činjenicu da je ruska ekonomija u ozbiljnim problemima.

Autor: EUvsDisifno, operativna grupa Evropske službe spoljnih poslova EU