Darko Obradović: Da li je multipolarnost sveta doživela debakl hapšenjem Nikolasa Madura?

Hapšenje bivšeg predsednika Venecuele Madura projektuje posledice daleko šire od lične sudbine šefa narko bande. Potrebno je razumeti ceo kontekst. Venecuela pod Madurom bila je primer onoga što se u stručnoj literaturi zove „propala“ država. Osim široke mreže kriminala i korupcije malo koja državna funkcija je mogla da funkcioniše besprekorno. Venecuela je bila 101. država po rangiranju ekonomije. Po indeksu prosperiteta zauzima 145. mesto. Venecuela je primer rasta i pada petro države. Položaj u kome se nalazi Venecuela je posledica pogrešne strateške orijentacije, ignorisanja geografije i zanemarivanja razvojnih mogućnosti zasnovanih na prirodnim bogatstvima. Koliko je aspurdna priča o resursima Venecuele najbolje govori standard života njenih građana čija je prosečna zarada između 120 do 200 dolara. Dovoljno je uporediti razvoj Ujedinjenih Arapskih Emirata, Saudijske Arabije, Katara koji su do skoro bile države gde su beduini krstarili a narod živeo po šatorima. Ekonomisti MMF-a upozorili su da je, u periodu od 2013. do 2020. godine, BDP Venecuele opao za čak 88%. Ovaj ekonomski sunovrat trajao je tri godine duže od kolapsa Sjedinjenih Američkih Država tokom Velike depresije, što ga čini slučajem bez presedana u modernoj istoriji. Podaci OPEK-a otkrivaju razmere dramatičnog sunovrata venecuelanske naftne industrije. U periodu između 2008. i 2013. godine, ova zemlja je bila energetski gigant sa prosečnom proizvodnjom od 2,8 miliona barela dnevno. Međutim, usledio je strmoglavi pad koji je 2020. godine proizvodnju sveo na kritičnih 337.000 barela. Iako je tokom 2024. zabeležen delimični oporavak na 921.000 barela, najnoviji godišnji podaci i dalje su 67% niži u odnosu na zlatno doba venecuelanske nafte. Venecuela danas predstavlja jedan od najvećih paradoksa globalne ekonomije. Uprkos tome što poseduje najveće dokazane rezerve sirove nafte na svetu, ona se na listi proizvođača rangira tek između 20. i 22. mesta. Koreni ovog kolapsa sežu u 2003. godinu, kada su investicije u industriju opale za više od 80%.

Međunarodna perspektiva Venecuele postala je bitno ograničena kroz produbljivanje strateških partnerstava sa Kubom, Rusijom, Kinom i Iranom. Umesto da iskoristi prednosti procesa globalizacije Venecuela se našla u poziciji Kube Fidela Kastra. U istorijskim arhivama je zabeleženo kako se Kastro žalio da Rusi kupuju šećer ispod tržišne cene. Slično pola veka kasnije dogodilo se Venecueli. Kina i Rusija su je uspešno uverile da se samoizoluje da bi oni gospodarili njenim prirodnim bogatstvima. Umesto da u Venecuelu investiraju kompanije pod tržišnim uslovima, donesu savremene tehnologije, standard i nova radna mesta, Venecuela je odabrala partnerstva sa Kinom i Rusijom. Kina je do sada kupovala preko 80% venecuelanske sirove nafte. Iako Venecuela čini samo oko 4% ukupnog kineskog uvoza nafte, ona nije je ključna za kinesku strategiju diversifikacije izvora energije, ali je glavni snabdevač tkz. čajanki ne državnih rafinerija. Veliki deo ove nafte se doprema kroz složene mreže kako bi se zaobišle sankcije (često se prodaje kao malezijska ili bitumenska mešavina). Model "nafta za zajmove", Venecuela je od 2007. godine primila oko 60 milijardi dolara kredita od Kine. Do 2025. godine, dug je značajno smanjen i procenjuje se na oko 13 do 15 milijardi dolara, koji treba da se otplaćuje isporukama nafte. Eliminacija Madura direktno ugrožava interese Kine. Venecuela godinama nije objavljivala podatke o državnom dugu tako da nije poznato koliki su zaista dugovi. Između 2010. i 2020. godine, Venecuela je apsorbovala 86% ukupne prodaje kineskog oružja u Latinskoj Americi. Najveća zabrinutost Kine sada je sudbina njenih investicija i preostalog duga. Ukoliko se u Venecueli uspostavi pro-američka vlast, Peking strahuje da bi novi režim mogao proglasiti kineske ugovore nevažećim ili dati prioritet američkim naftnim kompanijama poput Chevrona.

Kineska i ruska vojna oprema doživela je potpuni debakl u susretu sa američkom združenom operacijom. Najsavremeniji kineski radarski sistemi su eliminisani, zaslepljeni ili onesposobljeni za manje od 10 min. Političke posledice su više nego očigledne. Režim koji je svoju bezbednost zasnovao na kubanskim obaveštajcima, i odbrambeno-bezbednosnim aranžmanima sa Kinom i Rusijom suočio se sa hapšenjem svog predsednika u sred noći. Argumenti međunarodnog prava stupaju na scenu kada sva ostala argumentacija propadne. Jedini očekivani postupak Kine, ali i Rusije, trebao je da bude u vidu jasnog upozorenja SAD pre nego što je Maduro uhapšen. Projekcija vojne sile na terenu dodatno bi pojačala ove argumente. Ali to se nije dogodilo. Kina je poslala visoku delegaciju svega pet sati pre hapšenja Madura bez ikakvog efekta. Kina je odabrala da izdaje saopštenja, dok osim kredita malo šta nudi svojim partnerima. Malobrojne države koje imaju bezbednosne i vojne aranžmane sa Kinom pristupiće detaljnoj analizi isplativosti ovog partnerstva. Sa druge strane Rusija od 2022.godine u kontinuitetu gubi svoje strateške pozicije od Južnog Kavkaza, preko Moldavije do Bliskog Istoka i Južne Amerike.

Ni govora nema o nekim tajnim američko-ruskim dogovorima već o golom realizmu. Zanimljivo je da se pad Asada predstavljao kao rusko-američki dogovor, kao što se sada predstavlja hapšenje Madura. Velike sile se o strateškim uporištima ne dogovaraju već ih poseduju. Nema racionalnog objašnjenja zbog čega bi Kina i Rusija prepustile Venecuelu posle tri decenije. Ili je odgovor Donald Tramp koji će ih isterati odande. U prilog da nema nikakvih rusko-američkih dogovora ide poslednja u nizu zaplena ruskog ilegalnog tankera Bela-1. Sama zaplena bi bila kao i sve prethodne, međutim Rusija je odlučila da ovaj tanker istakne njenu zastavu. Ruska zastava, ruska posada, i ruske pomorske snage u okolini nisu sprečile amerikance da uz britansku asistenciju zaplene tanker, a posadu sprovedu na suđenje u SAD. Postoje spekulacije šta je tanker zaista nosio, spominje se ruski vojni hardver. Rusi nisu morali da istaknu svoju zastavu i obznane prisustvo podmornica da time nisu želeli da odvrate američku akciju. Očigledno je slaba zaštita ruska zastava.

Vratimo se na Venecuelu. Sam događaj hapšenja je posebno interesantan ukoliko se zna da je Maduro čuvan od kubanaca, vagnera, GRU-a ruskog, terorista iz Hezbolaha, kineskih operativaca. Svi oni sa demonstracijom velikog političkog uloga su poništeni u tri sata američke operacije.

BRIKS je na primeru Venecuele u potpunosti kolabirao. I ako Venecuela nije primljena u BRIKS zbog protivljenja Brazila, ona je uživala rusko-kinesku podršku bez presedana. Nema države na svetu koja je imala ovako snažnu podršku, a koja je slomljena američkom obaveštajnom akcijom doslovno preko noći. Analitički zaključak ne treba usmeravati na samo hapšenje Madura već na to da li su Rusija i Kina sposobne da ispunjavaju svoje strateške i savezničke obaveze. Namere SAD su bile poznate celom svetu. Šta je urađeno da se spreči pomorska blokada? Primer Venecuele je pokazao da su ruske i kineske sposobnosti daleko od karakteristika velike sile, ili super sile. Veto u Savetu Bezbednosti i nuklearno oružje odavno nisu obavezni elementi da bi država bila super sila. Ključni elementi su sposobnost usmeravanja i kreiranja globalnih događaja, uspešno sprovođenje svojih interesa i neprikosnovena zaštita svojih strateških interesa. Na sreću, počeo je process razaranja kineske sirovinske baze u Latinskoj Americi. Već sada se može prognozirati da će ove latinoameričke operacije očistiti put za predsedničku kandidaturu Marka Rubija 2029.godine.

Zaboravlja se da je šverc narkotika deo hibridnih pretnji prema SAD. Da li su to anti-američka propaganda, dezinformacije, sajber napadi, diverzije, špijunaža od sada će SAD odgovarati srazmerno, po potrebi sankcijama i mrežno-centričnim udarima kao u Venecueli.

Autor: Darko Obradović