Oleksandr Levčenko: Kako Moskva pretvara izmišljeni napad u političku polugu

Dana 29.12.2025. godine, ruski ministar spoljnih poslova Lavrov je dao izjavu da je navodno u noći između 28. i 29. decembra 2025. godine 91 dron pokušao da napadne Putinovu rezidenciju. Svi su navodno uništeni, u vezi sa čime će pregovaračka pozicija Rusije biti revidirana, a ciljevi i vreme uzvratnog udara Ruske Federacije su već određeni. Ruski ministar spoljnih poslova je takođe izjavio da iza napada stoji Ukrajina, ne pružajući nikakve dokaze za to. Ništa nije objavljeno o pretnji dronovima u noći 29. decembra u oblasti Putinove rezidencije u Valdaju.

Lavrov kaže da se Rusija navodno „ne povlači“ iz pregovora sa SAD, već će „preispitati svoju pregovaračku poziciju“ nakon izmišljenog „napada na Putinovu rezidenciju“. Ovo je tipična kremljovska šema: ostati u procesu samo na papiru, a u stvari poremetiti sadržaj pregovora postavljanjem strožih zahteva, odugovlačenjem i prenošenjem dijaloga u režim ultimatuma. Na ovaj način, Moskva pokušava da pregovore učini upravljivim za sebe i nepogodnim za postizanje pravog mira. Lavrov tvrdi o „državnom terorizmu“ sa strane Ukrajine, ali ne objavljuje bazu dokaza koja bi omogućila nezavisnu proveru njegovih reči. Rusija neosnovano tvrdi o napadu 91 drona dugog dometa i odmah povezuje ovu izjavu sa revizijom pozicije u pregovorima, što ukazuje na nedostatak želje Kremlja za pregovorima. Moskva, nazivajući akcije Ukrajine „državnim terorizmom“, pokušava da promeni temu pregovora; umesto da govori o kraju rata i povlačenju trupa, pokušava da nametne ideju da Rusiju treba ubediti da ne preduzima „kazneni odgovor“ prema Ukrajini. To se radi kako bi se legitimisali budući udari Ruske Federacije i izvršio psihološki pritisak na posrednike. Lavrovljeva izjava izgleda kao priprema informacionog opravdanja za novu eskalaciju: prvo da se stvori slika „napada Ukrajine“ i „terorizma“, a zatim da se to iskoristi kao argument zašto je Rusija navodno „primorana“ da uzvrati udarac. Time Moskva postavlja temelje za napade na zgrade u vladinom okrugu Kijeva kao simboličan i politički cilj. Lavrovljeve neosnovane optužbe mogu se koristiti kao „legalizacija“ ove eskalacije, kao da je Ruska Federacija „odgovorna“. Lavrovljeva fraza da su „ciljevi i vreme“ već određeni ukazuje na pravi cilj izjave – postizanje jačanja sopstvene pregovaračke pozicije putem ucene.

Predsednik SAD Donald Tramp rekao je da ga je Vladimir Putin obavestio o navodnom napadu ukrajinskih dronova na jednu od njegovih rezidencija. Prema Trampovim rečima, on ima negativan stav prema takvim akcijama i nazvao je ovaj korak „lošim“. „Ne sviđa mi se. Loše je“, rekao je Tramp. Priznao je da je „možda“ optužba bila lažna i da takvog napada nije bilo, dodajući: „Ali predsednik Putin mi je jutros rekao da se to dogodilo“. „Upravo sam čuo za to, ali ne znam ništa o tome. To bi bilo veoma loše“, rekao je Tramp novinarima u svom odmaralištu Mar-a-Lago na Floridi. Američki predsednik je takođe nazvao svoj razgovor sa Putinom „produktivnim“, iako je napomenuo da još uvek postoje pitanja koja treba rešiti kako bi se zaključio mirovni sporazum u Ukrajini. Tramp je obavestio Putina o nekim rezultatima postignutim sa timom Zelenskog. Putin je u razgovoru sa Trampom naglasio da Rusija namerava da tesno i plodno sarađuje sa Sjedinjenim Državama kako bi pronašla mir.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski negirao je ruske tvrdnje o napadu dronom na Putinovu rezidenciju, nazivajući to još jednom laži. Prema rečima V. Zelenskog, cilj Kremlja je da potkopa napredak u mirovnim pregovorima sa Sjedinjenim Državama i opravda buduće udare na ukrajinsku prestonicu. „Jasno je da smo juče imali sastanak sa Trampom. Za Ruse, ako nemamo skandal sa Amerikom, a imamo napredak, ovo je neuspeh. Oni ne žele da okončaju rat, a sada svojom izjavom pripremaju teren za udare na ukrajinsku prestonicu i državne zgrade“, rekao je on. Ukrajinski predsednik je pozvao SAD i Evropu da u skladu sa tim odgovore na takve ruske provokacije i podrže bezbednost Kijeva.

Sada hajde da detaljnije pogledamo izjavu ruske strane. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov javno je optužio Ukrajinu za navodni pokušaj napada na rezidenciju Vladimira Putina u Valdaju upotrebom 91 drona, koji su svi, prema podacima ruskog Ministarstva odbrane, oboreni. Istovremeno, podaci koje je objavila sama ruska strana bacaju ozbiljnu sumnju na verodostojnost ovih optužbi. Prema podacima ruskog Ministarstva odbrane, 49 od 91 drona je oboreno iznad Brjanske oblasti, oko 500 kilometara od Valdaja. Još jedan dron je navodno presretnut iznad Smolenske oblasti, koja je udaljena oko 350 kilometara od deklarisanog „cilja“. Preostalih 41 dron, prema ruskoj verziji, oboren je unutar Novgorodske oblasti, koja ima značajnu teritoriju. Čak i u ovom slučaju, govorimo o udaljenosti od približno 80-100 kilometara od Putinove predsedničke rezidencije u Valdaju. U takvim okolnostima, postavlja se logično pitanje: kako je ruska strana unapred odredila pravac leta ovih dronova i njihov krajnji cilj? Pogotovo što su, sa geografske tačke gledišta, mogli da se upute ne ka Valdaju, već, na primer, ka Sankt Peterburgu ili Pskovu — gradovima koje ukrajinski dronovi već redovno napadaju. Istovremeno, Rusija napada Kijev dronovima gotovo svaki drugi dan. Oni stalno lete iznad centra Kijeva i rezidencije predsednika Ukrajine. Dakle, Rusi su navodno oborili ukrajinske dronove na 500, 350 i 100 kilometara od jedne od mnogih Putinovih rezidencija. A ruski dronovi stalno napadaju Kijev i obaraju se bukvalno kilometar ili manje od rezidencije Zelenskog. Zamislite razliku između 1 kilometra i 500, 350 i 100 kilometara. U isto vreme, ruska krstareća raketa je već pogodila zgradu ukrajinske vlade.

U oktobru 2022. godine, ruski ministar odbrane Šojgu je izjavio da se ukrajinska strana sprema da upotrebi „prljavo oružje“ na frontu. To je bila potpuna laž kako bi se skrenula pažnja sa brutalnog granatiranja Kijeva ruskim raketama i dronovima. Pored toga, prema izjavama američke strane, u to vreme je imala informacije iz Moskve o mogućnosti da ruska strana upotrebi taktičku nuklearnu bombu na frontu. U to vreme, velika ruska vojna grupa od 20-30 hiljada ljudi bila je faktički okružena na desnoj obali Dnjepra. A ruski Generalštab je jedini izlaz video u upotrebi taktičkog nuklearnog oružja protiv Ukrajinaca u svrhu zastrašivanja. Tada su američki specijalni izaslanici došli u Kijev i izvršili pritisak na ukrajinsko rukovodstvo da dozvoli velikoj ruskoj vojnoj grupi, koju čine uglavnom najpripremljenije padobranske jedinice, da neometano prođe preko preživelih mostova preko Dnjepra na levu obalu bez granatiranja. To je ono što je ukrajinska strana bila primorana da uradi. Ali ruska taktika zastrašivanja i drskih optužbi Ukrajinaca da nameravaju da upotrebe neku vrstu „prljave bombe“ dok se pripremaju za upotrebu taktičkog nuklearnog oružja bila je jednostavno cinična i nehumana.

Upravo Kremlj sada pokušava da zameni proces pregovora „diplomatijom straha“, čija je suština da „prihvatite ruske uslove, ili ćemo mi udariti, što sami objavljujemo“. Godinama Moskva koristi pregovaračke puteve kao mehanizam za dobijanje na vremenu: „razgovaramo“ - ali istovremeno nastavljamo napade i povećavamo uloge. Čak i u decembru ove godine, na pozadini intenzivnih kontakata i razgovora o mirovnim formatima, Rusija je izvela tri velika vazdušna udara na Ukrajinu. Kremlj ne „ide ka miru“, već zapravo „trguje“ ratom. Lavrovljeva fraza o njegovoj nevoljnosti da se povuče iz pregovora zvuči kao „odgovornost“, ali je u stvari to način da se održi kanal uticaja na SAD i nastavi zahtevati ustupke, prikrivajući to kao „nove okolnosti“. Ruska diplomatija je već javno govorila o „sporom napretku“ u kontaktima sa SAD, a u takvim trenucima Kremlj je posebno zainteresovan da uspori tempo pregovora i pretvori diskusiju u ucenu.

Konačno, broj dronova koje je objavio Sergej Lavrov, a koji su navodno učestvovali u napadu, značajno premašuje ukupan broj koji je te noći zabeležila ruska protivvazdušna odbrana širom Rusije. Pored toga, sami Rusi su razotkrili laž Kremlja o napadu dronova na rezidenciju Vladimira Putina u Novgorodskoj oblasti. Informacije o napadu su demantovali lokalni stanovnici, koji su napomenuli da se rad sistema protivvazdušne odbrane nije čuo u gradu.

Autor: Oleksandr Levčenko