Darko Obradović: Majami, 20 tačaka i betoniranje realnosti kao kraj snova o velikoj Rusiji

Od probnog balona, mirovnog plana od 28 tačaka, do kontra ponude od strane koalicije voljnih i Ukrajine, pa sve do južne Floride izostaje definisanje jasnih ratnih ciljeva za suprotstavljanje ruskoj agresiji. Načelno, Ukrajina sa svojim saveznicima stoji na poziciji odbrana koliko god da je to potrebno. Nakon dva dana pregovora u Majamiju definisano je dvadeset tačaka koje je javno objavio Volodimir Zelenski. Ubrzo Kremlj je odbacio ovaj mirovni plan. Sada se nalazimo u fazi gde je ruski predsednik Putin prešao rubikon i uveren je da ne treba da se boji Evropske unije. Sa druge strane Amerikanci su ruski pohod za globalni uticaj sveli na nivo regionalnog konflikta i sebe su nametnuli za medijatora. Kina i ostatak trećeg sveta ostao je po strani i može samo da posmatra razrešenje situacije na istoku Evrope. Ruska agresija će napuniti 4 godine. Ona traje, ljudi ginu, a napredovanje ruske vojske je strateški zanemarljivo. Pristup američke administracije je u skladu sa američkim statusom, jedina globalna super sila, svi drugi od Kine do Rusije su regionalne sile. Ovo se ogleda prema sposobnosti vođenja globalnih akcija. Niko na svetu osim Amerike nije u stanju da vodi globalne akcije vojnim sredstvima, ekonomskim sredstvima i političkim sredstvima. Dakle, snaga, dolar i uticaj. Kako amerika tretira Rusiju najbolje se vidi što sa Putinom o „najvećem“ geopolitičkom pitanju raspravlja Stiven Vitkof. Dakle, Putin nije zavredio ni rang državnog sekretara Rubija, trećeg čoveka po snazi trenutne administracije. U diplomatiji protokol je osnov poruke. Kakva je uloga Kine? Pomoć Rusiji u cilju iscrpljivanja Evrope i Amerike. Da li će Kina sprečiti kolaps ruske ekonomije? Veoma široka tema sa mnogo hipoteza.

Plan od 20 tačaka koji je Rusija odbila ispostaviće se kao maksimum koji su mogli dobiti. Ovako napravljen plan izgleda kao rešenje „vojna neutralnost pod zapadnim odbrambenim kišbranom“. Sledeća faza ukoliko se rat razvuče biće daleko nepredvidljivija za ishod po Rusiju. Zašto? Zato što će Ukrajina biti duboko militarizovana država podržana zapadnim investicijama. Ruski maksimum je Ukrajina bez nuklearnog oružja. Kao da je izgledan nuklearni rat. Mehanizam uzjamnog uništenja nuklearno oružje isključuje iz upotrebe. Ruska privlačnost je u osipanju i dodatno će se odraziti na ruske bezbednosne obaveze na drugim žarištima. Ruska agresija zakucala je eksert u posmrtni kovčeg Ujedinjenih Nacija i uništila relevantnost ove organizacije. Jasna je poruka svima da se sporovi mogu rešavati jedino u okviru snažnih bilateralnih i multilateralnih koalicija.

Kada se vratimo na sam nivo pregovora i potencijalnih rešenja mnogi komentatori, ali i državnici ukazuju na faktor poverenja. U principu ugovori i sporazumi se potpisuju zbog manjka poverenja, a ne zbog poverenja, tako da poverenje u Rusiju i Putina nije nužno. Ono što je važno jeste zaustavljanje rata i sprečavanje buduće agresije. Obelodanjenih 20 tačaka u odsustvu jasno definisanog ratnog cilja ulivalo je visok nivo optimizma za zamrzavanje sukoba. Ukrajina dobija ono što od početka traži bezbednosne garancije i opstanak. Rusija dobija privremenu, ili više vekovnu, okupaciju istočnih delova Ukrajine. Rat staje na liniji dodira i to po principu korejskog rata. 800.000 vojnika prema sporazumu je skoro četri puta više vojnika nego što je Ukrajina imala na početku agresije. Narednih 90 dana su ključni za postizanje faze zamrznutog konflikta. Ovakav scenario prema predloženih 20 tačaka Rusiji nikako ne ide u prilog jer se treba podsetiti da su ruski ratni ciljevi nasilna kooptacija Ukrajine u njihovu sferu uticaja. To podrazumeva anti-zapadnu Ukrajinu, a ne Ukrajinu kao članicu Evropske unije, i eventualno NATO-a. Sve to je direktno suprotno ruskim ciljevima i upravo zbog toga je Kremlj sporazum odbacio. Kremlj želi da razaranjem Ukrajine povrati globalni uticaj. Evropska unija se budi iz sopstvenog geopolitičkog sna. Vojna industrija, rudarstvo i real politika ponovo stanuju u vodećim evropskim prestonicama. Danas kada Ukrajinci slave Božić dok milioni njih pale sveće za sve one kojih više nema znaju da su sačuvali svoj opstanak. Koliko će rat još dugo potrajati, bez korenitih poremećaja, to niko više ne može da prognozira. Putin se ne boji Evrope, ali zna da protiv Evrope ne može da vodi konvencionalni rat. Ono što Putin zna je da može voditi hibridni rat, potsticati podele, održavati disfunkcionalnost procesa odlučivanja, sejati dezinformacije zastrašivati i otvarati nova žarišta. Ruski gas je uspešno uklonjen iz evropskog energetskog miksa. Nema povratka na staro jer Amerika ne želi ruske energente na evropskom kontinentu, a Evropljani ne žele ruske energente zbog poluge pritiska.

Da li se mir približava? Imamo javne izvore koji upućuju na to da Ukrajina gradi dugoročne fortifikacijske linije odnosno uvtrđenja duž pozadine linije razdvajanja. Jednom kada ove odbrambene linije budu završene dobijamo početak korejskog scenarija. Do tada će Rusija pokušati da po treći put „osvoji“ Kupjansk. Rusima će kao uteha ostati da baš kao Kim Džong Un puštaju snažne zvučnike uperene prema Zapadu dok će u biti skliznuti u duboko razoreno društvo puno socijalnih patologija i ekonomskog nereda.

Autor: Darko Obradović