Vest da je bivši šef mrtvačnice Medicinskog instituta Univerziteta Harvard osuđen na osam godina zatvora zbog ilegalne trgovine delovima ljudskih tela zvuči kao scenario iz lošeg krimi-romana. Nažalost, reč je o stvarnosti.
Još mračnija postaje kada se zna da su delovi tela koje je krao pripadali ljudima koji su svoje posmrtne ostatke dobrovoljno donirali nauci, verujući u napredak medicine i etiku jedne od najuglednijih obrazovnih institucija na svetu, piše Srpski Ugao.
Prema navodima američkog Ministarstva pravde, ovaj slučaj se odvijao godinama, od 2018. do 2022. godine. Ruke, glave, lica, mozgovi – delovi ljudskih tela nisu bili predmet naučne analize, već roba. Iznošeni su iz institucije, nošeni kući, prodavani i slati kupcima širom zemlje. Sve to bez znanja porodica donatora, ali i bez reakcije sistema koji je očigledno zakazao u nadzoru.
Posebnu težinu slučaju daje činjenica da je u trgovinu bila uključena i supruga osuđenog, koja je zbog pomaganja dobila godinu dana zatvora. To ruši svaku iluziju o „usamljenom prestupu“ ili trenutku slabosti. Reč je o organizovanom, svesnom i dugotrajnom kršenju zakona, ali i osnovnih ljudskih i profesionalnih normi.
Harvard se u ovom kontekstu ne može sakriti iza reputacije. Institucije koje se bave medicinom i istraživanjem moraju počivati na poverenju. Donacija tela nauci jedan je od najviših činova altruizma. Kada se to poverenje zloupotrebi, posledice su dalekosežne – ne samo pravne, već i moralne.
Autor: S.M.
