Kada se 14. avgusta 2018. godine u 11.36 časova urušio vijadukt Polčevara, poznatiji kao Morandi most u Đenovi, Italija je u nekoliko sekundi doživela jednu od najtežih infrastrukturnih katastrofa u svojoj posleratnoj istoriji. Deo auto-puta A10 pretvorio se u ruševinu, 43 osobe izgubile su život, a grad je bio presečen na dva dela.
Morandi most, otvoren 1967. godine kao „čudo italijanskog inženjeringa“, decenijama je nosio teret saobraćaja i zanemarivanja. Inženjeri su upozoravali na naprsline i koroziju, ali ključni stub broj 9 nikada nije dobio adekvatnu zaštitu. Uprkos tome, saobraćaj se odvijao normalno, a dodatne betonske barijere samo su povećale opterećenje.
Komisija Ministarstva infrastrukture posle tragedije jasno je navela da uzrok nije bila oluja, već „napredna korozija“ i višegodišnje ignorisanje upozorenja. Posebna odgovornost pripisana je kompaniji Autostrade per l’Italia, koncesionaru auto-puta A10, za umanjivanje izveštaja i odlaganje zatvaranja mosta.
U aprilu 2021. podignuta je optužnica protiv 59 pojedinaca i pravnih lica, uključujući bivšeg direktora Đovanija Kastelučija i rukovodioce inspekcijske firme Spea. Suđenje je počelo 2022, a u julu 2024. prvostepena presuda osudila je 18 rukovodilaca na zatvorske kazne, dok je 41 optuženi oslobođen. Kompanije su nagodbom platile 30 miliona evra, izbegavši punu odgovornost.
U oktobru 2025. tužilaštvo je na žalbi zatražilo drakonske kazne – do 18 i po godina zatvora – ali konačna presuda još nije doneta. Paralelno traje i „Morandi 2“ proces o lažnim inspekcijama.
Ovakve tragedije nisu specifične samo za Italiju – slične nesreće događaju se širom sveta. Ključno je da institucije rade profesionalno i transparentno, da se odgovornost ispita do kraja i da se žrtvama iskaže poštovanje. Samo tako se iz svake nesreće mogu izvući pouke koje sprečavaju nove tragedije.
Autor: Dalibor Stankov
