Centar za međunarodnu saradnju i održivi razvoj (CIRSD) bavi se pitanjima održivog razvoja i pitanjima projekata vezanih za novi put svile"

Vuk Jeremić, TV N1, 30. maj 2018.

Pozadina sumnjivih milionskih dolarskih iznosa, koji su od strane pojedinih svetskih kompanija, u periodu 2013-2017, uplaćivani na račun nevladine organizacije (CIRSD) i privatne firme (PR Agencija za konsalting) Vuka Jeremića, poslednjih meseci napokon je počela da se rasvetljava. Iako je, u međuvremenu, prošlo godinu i po dana od kada je Antidot u dva obimna dosijea obelodanio, od javnosti sve do tada sistematski skrivane, podatke o finansijskim fondovima koji su stavljeni na raspolaganje tadašnjem predsedničkom kandidatu Vuku Jeremiću. Da bi srpska javnost saznala za sve sumnjive poslove Vuka Jeremića, bilo je potrebno da epilog dobije međunarodne razmere kako bi se sagledala celokupna širina fenomena sa kojim smo se suočili. Nakon što su u novembru prošle godine, zbog optužbi za umešanost u korupciju i međunarodno pranje novca, vlasti Sjedinjenih Američkih Država uhapsile Patrika Hoa (Patrick Ho), glavnog finansijera Jeremićeve organizacije i preduzetničke agencije i Šeika Tidijana Gadia (Cheikh Tidiane Gadio), člana Savetodavnog odbora CIRSD-a, klupko je počelo da se odmotava, a čitav lanac visoke međunarodne korupcije napokon razotkriva.

Iako je hapšenje glavnih finansijera, bliskih saradnika i poslovnih partnera bilo kog političara u svetu, alarm da se upravo taj političar obrati javnosti, da bude prvi koji će o svojim odnosima dati iscrpno obaveštenje i objasniti ih javnosti, ova je situacija za novopečenog opozicionog političara Vuka Jeremića, bila alarm, ali da čitav ovaj međunarodni skandal zataška i sakrije. Zato je, još od novembra 2017. godine, kada su njegovi saradnici uhapšeni, Jeremić mudro ćutao i pokušavao na sve moguće načine da spreči da slučajno ta vest ne dođe do domaćih medija. Tako je javnosti redovno skretao pažnju sa sebe senzacionalistickim napadima na aktuelnu vlast, kako bi se u trenutku kada afere budu bile otkrivene mogao braniti da je reč o političkom progonu, a ne učešću u krivičnom delu. I upravo je njegov odgovor bio takav: očekuvana manipulacija da se napadom na Aleksandra Vučića, izigravanjem žrtve i pretnjama nekakvom tužbom, izbegne odgovor na to da li su on i njegova NVO deo međunarodne mreže za pranje novca.

Verovatno uveren da je to dobra taktika, koja će u Srbiji dati rezultate, podržavan od strane medija i, pre svega, paramedijskih struktura koje finansiraju države zapadne demokratije, Jeremić se našao zatečen kada je ova tajna krajem maja ipak isplivala na površinu i poput cunamija pokrila celokupnu političko-medijsku scenu Srbije. I pored brojnih škola i vrhunskog obrazovanja kojim se arogantno hvali, Jeremić je izabrao taktiku kontrole štete koja se svodo na to da se pred javnošću, umesto odgovora iznose napadi, a da se učesnik u kriminalnim radnjama predstavi žrtvom političkog i poslovnog progona. U stvarnosti, Jeremić u ovom trenutku ima minorni politički rejting u Srbiji, na nedavne beogradske izbore nije mogao da izađe sam sa svojom strankom zbog nemogućnosti čak i da pređe cenzus, i kao takav ne može biti prepoznat kao politička pretnja za vlast. Uprkos tome, on se u svojim javnim nastupima redovno predstavlja kao takav, izbegavajući odgovore u umešanosti u poslove sa pranjem novca.

Zato je, vidno uplašen, uznemiren, sa usiljenim grčem na licu, gostujući isključivo na prijateljski naklonjenim medijima, Jeremić u svoju odbranu ponavljao samo jednu mantru: “Oni su uhapšeni još u novembru, to je bilo pre 6 meseci! Zašto sada o tome da pričamo?!”

Međutim, upravo spoj svih ovih elemanata iz asortimana samouke kontrole štete, sve dublje je ukopavao Jeremića i, čak i onima benevolentnima, pokazao da je jedan od samoproglašenih lidera opozicije u Srbiji u zaista velikim problemima.

Taj početni utisak potvrdila su i brojna saznanja do kojih su, u saradnji sa kolegama iz Hong Konga, Meksika i Sjedinjenih Američkih Država, došli novinari Medijske mreže Antidot. Ta saznanja nedvosmisleno ukazuju da se takozvane konsultantske usluge, koje je Jeremić pružao svojim inostranim klijentima, a o čijem karakteru ne želi da upozna javnost, zapravo savršeno uklapaju u koruptivni obrazac ponašanja njegovih najbližih saradnika i finansijera. S obzirom da su kontakti stečeni tokom specijalizacije i obavljanja funkcije ministra spoljnih poslova Srbije bili jedino što je Jeremić mogao da ponudi kao “konsultantske usluge” svojim klijentima, postoji osnovana sumnja, koju bi nadležni organi trebalo detaljno da istraže, da su se one svodile na lobiranje radi dobijanja unosnih poslova u sektoru energetike, koje po pravilu uključuje podmićivanje vodećih političara u zemljama trećeg sveta kako bi se željeni ciljevi realizovali mimo postojećih zakona.

Ono što je kod samog Jeremića indikativno, jeste okolnost da je još kao srednjoškolac, a kasnije i engleski student, tu privilegiju stekao upravo zahvaljući korupciji koja je cvetala u Miloševićevoj Srbiji, a koja je njegovom ocu, Mihajlu Mišku Jeremiću, kao visokopozicioniranom direktoru državne naftne kompanije Jugopetrol, omogućila da stekne zamašno bogatstvo čiji će dobar deo investirati u karijeru svoga sina, koja će predstavljati ništa drugo do nastavak porodične tradicije beščašća i sklonosti nezakonitim radnjama i lako stečenom novcu.

A da je u Jeremićevom slučaju novac isuviše lako stečen, što po pravilu upućuje i na zakonitost načina njegovog pribavljanja, možda najbolje govori podatak da je Vuk Jeremić, uprkos preko noći stečenom bogatstvu, koje je dobio za “konsultantske usluge” nepoznate prirode, bukvalno kupio stranku u Srbiji i na nedavnim izborima kandidovao se za odborničko mesto u Gradskoj skupštini Beograda, za koje je predviđena plata manja od, za Jeremićeve pojmove, mizernih 500 evra. Iako bez ikakve jasne političke ideje i razvojne vizije društva, Jeremićeva grčevita borba da se na političkom nebu Srbije pozicionira kao kakav-takav politički faktor, jasno ukazuje da je taj napor preduzet jedino u cilju sticanja neke vrste neformalnog političkog imuniteta koji bi ga zaštitio od bilo kakve vrste krivične odgovornosti.

Kako su Jeremićevi saradnici formirali "afričku šemu" korupcije

Patrik Ho (Patrick Ho), bivši ministar unutrašnjih poslova Hong Konga i generalni sekretar fondacije China Energy Fund Committee i Šeik Gadio (Cheikh Tidiane Gadio), bivši ministar spoljnih poslova Senegala, uhapšeni su 18. novembra 2017. godine u Njujorku, pod optužbom da su počinili niz krivičnih dela vezanih za korupciju, podmićivanje i pranje novca. Optužbe ih terete da su povredili američke zakone koji se tiču korupcije (Foreign Corrupt Practices Act) i pranja novca (Money Laundering ).

Prema optužnici podignutoj u Sjedinjenim Američkim Državama, Ho se tereti za učešće u najmanje dva slučaja podmićivanja afričkih lidera tokom 2015. i 2016. godine, radi dobijanja unosnih poslova u Čadu i Ugandi. Jedan slučaj se odnosi na 2 miliona dolara koje je Ho ponudio predsedniku Čada Idrisu Debiu u zamenu za dobijanje privilegovanih prava na eksploataciju naftnih bušotina u toj zemlji. Posrednik u tom poslu bio je Šeik Gadio za šta je, prema optužnici, dobio proviziju od 400.000 dolara.

Tužioci kažu da se drugi slučaj davanja mita odnosi na 500.000 dolara mita koji su uplaćeni na račun koji kontroliše ugandski ministar inostranih poslova Sam Kutesa, kao i poklone i obećanja da će profit ostvaren iz zajedničkog posla u oblasti energetike u Ugandi biti deljen sa preduzećima koja kontrolišu članovi njegove porodice.

Ako budu osuđeni, Ho i Gadio bi mogli da se suoče sa zatvorskom kaznom u trajanju dužem od 10 godina. Na pretresu u saveznom okružnom sudu u Menhetnu, kojim je rukovodila sudija Katherine B. Forrestom, savezni tužilac je ponudio veoma obiman dokazni materijal, koji obuhvata nekoliko stotina hiljada dokumenata koji se sastoje od elektronskih poruka (mailova) i njihovih priloga, sa više od 10 bankovnih računa za čiji pregled su tužioci dobili sudske naloge. Pored toga, tužilac je sudu ponudio i više hiljada stranica bankarske i finansijske dokumentacije vezane za više različitih entiteta, zajedno sa sedam kutija papirnih dokumenata i informacija dobijenih sa 11 telefona, četiri računara, kamere i druge opreme zaplenjene tokom pretresa Hoove kancelarije u Virdžiniji.

Zbog opasnosti od bekstva u Čad ili Ugandu, na prethodnom pretresu, Hou je odbijena ponuđena kaucija od čak 10 milona dolara, a novi sudski pretres bio je zakazan za 1. jun 2018. godine, ali je odložen zbog apelacione žalbe koju je Ho podneo zbog odbijanja suda da ga pusti da se brani sa slobode.

Ji Đianming, prvi čovek CEFC i glavni sponzor Vuka Jeremića, uhapšen zbog kriminala i korupcije

Četiri meseca posle hapšenja Patrika Hoa, 16. februara 2018, kineske vlasti su pokrenule istragu i protiv Hoovog šefa, predsednika i izvršnog direktora kompanije „China Energy Company Limited“ i njene fondacije China Energy Fund Committee (CEFC), kineskog tajkuna Ji Đianminga (Ye Jianming) glavnog donatora CIRSD-a, zbog pronevere 38 miliona dolara. Zbog hapšenja svog osnivača CEFC je samo u jednom danu izgubila 180 miliona dolara svoje tržišne vrednosti na berzi. Akcije tri kompanije povezane sa CEFC, na berzama u Hong Kongu, Šenženu i Singapuru, pale su u roku od sat vremena za čak 630 miliona američkih dolara, da bi ukupan gubitak vrednosti kompanije na berzi dostigao neverovatnih 33%, zbog čega je sudbina kompanije i dalje krajnje neizvesna.

Osnovan od strane Đianminga 2002. godine, od 2015. godine CEFC je potrošio najmanje 1,7 milijardi dolara kupujući energetske kompanije u Rumuniji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Rusiji pa čak i Čadu, ne uključujući još 1,2 milijardu dolara za otkup finansijskih usluga u SAD i Češkoj.

Istraga o CEFC-u otkrila je kako je zahvaljujući Đianmingovim stranačkim i vojnim vezama, promet kompanije višestruko uvećavan fiktivnim trgovanjem unutar mreže povezanih firmi, zahvaljući čemu je domaćoj i stranoj javnosti osnivač CEFC mogao prodati priču o svom rastućem globalnom energetskom i finansijskom kolosu. Da je reč o kontroverznoj ličnosti i, po svemu sudeći prevarantu, pokazuje i niz intervjua koji je Đianming dao kineskoj novinarki Ji Tijankuin tokom 2017. godine, u kojima su iznošene tvrdnje za koje se, kasnijom proverom dokumentacije, ispostavilo da su bile notorne laži.

Četrdesetogodišnji Đianming je izgradio CEFC praktično preko noći, što predstavlja još jednu veliku enigmu u poslovanju ovog konglomerata. Prema javno dostupnim podacima, 26. jula 2017. godine, četvrtu godinu zaredom CEFC se pojavio na listi Fortune 500 najvećih svetskih kompanija, sa 43,7 milijardi dolara godišnjeg prometa.

U svojoj zvaničnoj biografiji, Đianming sebe predstavlja kao "industrijalca, filantropa". U svojim javnim aktivnostima kao privatni preduzetnik, Đianming uvek ide zajedno sa važnim stranim političkim ličnostima. Fotografisan je sa svetskim liderima kao što su izraelski predsednik Šimon Peres, turski predsednik Redžep Taip Erdogan, predsednik Čada Idris Debi i predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker. Sreo se sa prestolonaslednikom Abu Dabija, a premijer Bugarske održao je gozbu da ga pozdravi. Đianming je takođe prvi kineski biznismen koji savetuje predsednika jedne evropske zemlje. U aprilu 2015. češki predsednik Miloš Zeman imenovao ga je za "Specijalnog savetnika za ekonomska, diplomatska i investiciona pitanja u Kini".

Rani direktori na visokom nivou unutar Đianmingove kompanije bili su poznati kao "Stalni komitet". U okviru kompanije postoji i Partijski komitet i Komisija za disciplinsku odgovornsot koju vode penzionisani vojni zvaničnici. Đianming je poznat i po besomučnoj kupovini prizanja i počasti. Samo u junu prošle godine, na putu u Južnu Koreju, dobio je doktorat Univerziteta Džiondži (Gieonggi), kao i titulu glavnog zaštitnika Bude u Taego redu korejskog budizma.

U septembru 2017, Đianming je dobio svoje najveće poslovno priznanje. Švajcarski globalni trgovac energije Glencore najavio je prodaju 14,16% udela u "Rosnjeftu", koji je držao u vlasništvu zajedno sa katarskim državnim fondom za ulaganja, CEFC-u za oko 9,1 milijarde dolara. U jednom koraku, CEFC je trebalo da postane treći po veličini akcionar u ruskoj nacionalnoj naftnoj kompaniji, iza ruske vlade (50%) i kompanije British Petroleum BP (19,75%). Rusija je najveći dobavljač nafte u Kini, a Rosnjeft je najveća ruska naftna kompanija i najveća korporacija u naftnoj i gasnoj industriji, sa poznatim bliskim vezama sa Kremljom.

Ali, kao što je preko noći nastao, Đianmingov konglomerat se isto tako preko noći i srušio poput kule od karata. Nakon hapšenja Patrika Hoa, generalnog sekretara CEFC-ovog energetskog fonda, usledilo je i hapšenje samog Đianminga u Kini. Poput Vuka Jeremića, svoje mutne aktivnosti, Đianming je voleo da maskira patriotskom retorikom, često govoreći o svom "nacionalnom raspoloženju" i o tome kako CEFC “služi strategiji zemlje".

Zbog novonastale situacije i krize u koju je CEFC zapala, posao kupovine udela u Rosnjeftu je propao, a regulatorna tela na kineskim berzama najavila su čak i mogućnost isključenja kompanije sa berze, ukoliko u dogledno vreme ne pribavi validne garancije za svoje poslovanje i vrednost imovine.

"Meksička šema" Jeremićevog poslodavca i “brata” sa Harvarda

Da slučaj uhapšenih Jeremićevih bliskih poslovnih saradnika nije incident, već dobro uhodan obrazac poslovanja koji je ta grupa ljudi redovno primenjivala, posvedočio je i slučaj Emilia Lozoje (Emilio Lozoya), Jeremićevog poznanika sa Harvarda i bliskog poslovnog saradnika iz vremena dok je Jeremić još uvek obavljao funkciju predsedavajućeg GS UN.

Emilio Lozoja je meksički biznismen i sin bivšeg ministra energetike. Završio je Harvard, gde je upoznao Jeremića, nakon čega je bio direktor najveće meksičke energetske kompanije PEMEX.

Lozoja, koga je Jeremić redovno promovisao preko svog tviter naloga nazivajući ga svojim “bratom”, svetskoj javnosti je postao poznat nakon što ga je specijalni meksički tužilac javno doveo u vezu sa posredovanjem u davanju 10 miliona dolara mita aktuelnom predsedniku Meksika Enrikeu Penji Nijetu tokom predsedničke kampanje u toj zemlji.

Prema navodima specijalnog meksičkog tužioca Santijaga Nijeta (Santiago Nieto), bivši zvaničnici brazilske građevinske firme Odebreht (Odebrecht) priznali su da je ta kompanija dala nešto više od 10 miliona dolara mita bivšem šefu meksičke državne naftne kompanije PEMEX, i to u vreme kada je Lozoja bio zvaničnik kampanje predsednika Nijeta. Trojica bivših rukovodilaca Odebrehta dalo je iskaze brazilskim tužiocima da je Lozoji, bivšem izvršnom direktoru PEMEX-a, isplaćivan mito od 2012. do 2014. godine.

Prema tim navodima, u aprilu i novembru 2012. godine Lozoji je isplaćeno oko 4 miliona dolara. Nakon izbora predsednika Nijeta, Lozoja je bio zadužen za koordinaciju odnosa sa inostranim kompanijama i investitorima. Pena Nijeto je postao predsednik 1. decembra 2012. godine.

Prema objavljenom svedočenju, ostatak novca je isplaćen 2013. i 2014. kada je Lozoja postao direktor PEMEX-a, gde je igrao istaknutu ulogu u promociji meksičke energetske reforme koja je otvorila svoju naftnu industriju privatnim firmama i stranim investicijama. On je smenjen u februaru 2016. godine, usled finansijskih teškoća nastalih nakon naglog pada proizvodnje.

U decembru 2016. godine, kompanija Odebreht je priznala da je platila skoro 800 miliona dolara mita u Latinskoj Americi i Africi, u sklopu sporazuma o priznanju krivice od 2,6 milijarde dolara dogovorenih sa američkim vlastima. U sklopu tog sporazuma, kompanija je potvrdila da je između decembra 2013. i kraja 2014. godine, platila mito od 6 miliona dolara jednom zvaničniku u neimenovanoj meksičkoj državnoj kompaniji, kako bi obezbedila dobijanje državnih projekata u toj zemlji. PEMEX je bila jedina meksička državna kompanija koja je u tom periodu potpisivala ugovore sa Odebrehtom.

Tokom 2014. i 2015. godine, u vreme kada je Lozoja rukovodio PEMEX-om, Odebreht je sa tom kompanijom sklopio četiri ugovora o izgradnji u ukupnom iznosu od oko 1,5 milijardi dolara, uključujući unapređenje rafinerije i izgradnju velikog gasovoda u severnom Meksiku.

Čitav slučaj je zataškan nakon što je federalni državni tužilac Meksika, na zahtev predsednika Nijeta, smenio Santijaga Nijetu sa funkcije načelnika Specijalnog tužioca za izborne zločine, sa obrazloženjem da je tužilac nelegalno javno otkrio detalja o istrazi korupcije u kojoj su bili pominjani brazilska kompanija Odebreht i bivši izvršni direktor PEMEX-a Lozoja. Smenjeni tužilac javno je optužio predsednika Nijetu da je otpušten kako bi zaustavio istragu o podmićivanju i ilegalnom finansiranju izborne kampanje od strane vladajuće stranke u zemlji.

Korupcija i pranje novca - rak rane savremenog sveta

Iako je borba protiv pranja novca, barem deklarativno, jedan od najvažnijih ciljeva svih država sveta, procene govore da oko 500 milijardi dolara godišnje, odnosno između 2-5 procenata svetskog bruto domaćeg proizvoda otpada na ovu nelegalnu aktivnost. Među najpoznatijim primerima pranja novca tokom 20. veka ističe se slučaj Pabla Eskobara koji je nedeljno trošio 1.000 dolara samo na kupovinu traka kojima je oblepljivao svoj nelegalno stečeni novac. Za najpoznatijim svetskim narko bosom nije zaostajao ni indonežanski diktator Suharto koji je tokom tri decenije vladavine stekao lično bogatstvo od 15 milijardi dolara. Njegov primer dosledno je sledio i predsednik Filipina Ferdinand Markos koji je tokom svoje vladavine 1965-1986. godine, ukrao i oprao oko 7,5 milijardi dolara. Među svetski najpoznatije slučajeve spadapoznati mafijaški knjigovođa Mejer Lanski (Meyer Lansky) kome se može pripisati uspostavljanje modernog oblika pranja novca. Uprkos tome što je oprao oko milijardu dolara, Lanski nikada nije bio osuđen i umro je 1983. godine sa procijenjenim bogatstvom od oko 100 miliona dolara. Zajedno sa njim, među rodonačelnike modernih šema pranja novca svakako spada i najpoznatiji šef američkog podzemlja Al Kapone. Procenjuje se da je on oprao oko milijardu dolara kroz različite biznise. Činjenica da je za legalizaciju nelegalno stečenog novca Kapone koristio trgovinu vešom, često se smatra ključnom za poreklo izraza "pranje novca". U klub najpoznatijih perača novca upisao se i Harvardski đak Frenklin Hurado (Franklin Jurado) koji je priznao da je za račun jednog kolumbijskog kartela oprao 36 miliona dolara.

Pored najpoznatijih pojedinaca koji su se bavili pranjem novca, u svetu su poznati i skandali u kojima u učestvovale pojedine banke pa čak i države. Tako je ostao poznat slučaj malog pacifičkog ostrva Nauru koje se krajem devedesetih godina našlo u centru skandala sa pranjem novca kada su preko banaka registrovanih u ovoj državici ruske kriminalne bande oprale oko 70 milijardi dolara. Ruska mafija je ogromne količine novca prala i preko Njujorške banke u okviru “Beneks skandala”. Procenjuje se da je između 1996. i 2002. godine između 7 i 9 milijardi dolara oprano preko računa otvorenih u ovoj banci. Takođe, među najpoznatijim ostao je zabeležen i slučaj “Bank of Credit and Commerce International” (BCCI) koja je bila sedma najveća privatna banka na svetu. Sredinom osamdesetih godina prošlog veka, otkriveno je da je banka uključena u razne lažne aktivnosti, uključujući i pranje velike količine novca. Banka nije bila previše izbirljiva prilikom izbora svojih klijenata pa su se tako među njima našli i Sadam Husein, bivši vojni diktator Paname Manuel Noriega i palestinski terorista Abu Nidal. Takođe, preko računa otvorenih u BCCI američka CIA je finansirala avganistanske mudžahedine tokom rata sa Sovjetskim Savezom.

Najveći poslednji zabeleženi svetski slučajevi pranja novca jesu afere banaka Standard Chartered i HSBC, kao i kazina Las Vegas Sands. Tako je pre nekog vremena Departament finansijskih usluga (DFS) iz Njujorka optužio britansku banku Standard Chartered da je u desetogodišnjem periodu pomogla u pranju iranskih sredstava od čak 250 milijardi dolara.

Predmet skandala bila je još jedna britanska banka – HSBC, koja je zbog manjka kontrole i olakšanih procedura bila idealno mesto za nedozvoljene aktivnosti koje su obuhvatale i pranje novca od prodaje droge, što je rezultiralo ostavkama više rukovodilaca banke. Kroz banku je legalizovan novac koji je poticao iz Meksika, Sirije i Irana, a na bankarske račune je uplaćivan posredstvom Kajmanskih ostrva. Zbog ovih aktivnosti HSBC je u Meksiku kažnjena sa oko 30 miliona dolara, a banka je izdvojila 700 miliona dolara kako bi izbegla kazne u nizu zemalja koje su, prema procenama, mogle da dostignu više od 2 milijarde dolara.

Pored banaka i veliki lanci kazina kroz koje svakodnevno prolaze milijarde dolara gotovog novca, takođe su idealna mesta za organizovani kriminal i druge ilegalne organizacije za pranje nelegalno stečenog novca. Kazino gigant Las Vegas Sands trenutno je predmet istrage zbog pranja novca za potrebe meksičkih narko kartela. Postoje sumnje da je novac legalizovan i za jednog velikog kockara iz Kine koji je koristio ovaj kazino za pranje novca stečenog korupcijom.

Tajne i nedozvoljene Jeremićeve poslovne veze sa kompanijama CEFC i PEMEX

Podaci koje je prikupio istraživački tim Antidota, ukazuju da obrazac, po kome posluju njegovi prijatelji, braća, saradnici i finansijeri, itekako imaju veze sa Vukom Jeremićem koji se pojavljivao u ulozi posrednika u zaključenju velikih poslova, ali i zvaničnog savetnika obe kompanije - i CEFC-a i PEMEX-a. Iako je u Srbiji do sada jedino bilo poznato da je Jeremić od 1. oktobra 2013. godine imao zaključen konsultantski ugovor sa CEFC, za šta je tražio i saglasnost nadležnog odbora Skupštine Srbije, novinari Medijske mreže Antidot otkrili su da je Jeremić od 9. jula 2014. godine pa sve do 13. aprila 2016. godine bio savetnik kompanije Mex Gas International (MGI), ćerke firme meksičkog PEMEX-a. Prema podacima do kojih su došli novinari Antidota, Jeremić je u pomenutom periodu od četiri povezane kompanije – MGI Enterprises SL, MGI Supply LTD, MGI Trading LTD i MGI LTD po osnovu pruženih konsultantskih usluga i članstva u upravnim odborima primio 180.000 dolara.

Više je nego značajno da je, počev od vremena dok je obavljao funkciju predsedavajućeg 67. zasedanja GS UN, Vuk Jeremić posredovao u povezivanju i zaključivanju ugovora upravo između kineske kompanije CEFC i meksičkog PEMEX-a. Tako je, 28. marta 2013. godine, u vreme dok je obavljao visoku funkciju u UN, Vuk Jeremić organizovao i učestvovao na sastanku koji se dogodio u Hong Kongu između Ji Đianminga i Patrika Hoa sa Emiliom Lozojom, ljudima koji su danas ili optuženi ili pod sumnjom za učešće u velikim korupcionaškim poslovima koji se mere desetinama miliona dolara.

Na tom sastanku postignut je preliminarni dogovor o ulaganjima kineske kompanije u meksičke izvore nafte i gasa iako su u tom trenutku zakonima Meksika bila zabranjena strana ulaganja u toj oblasti! Pored toga što se postavlja opravdano pitanje šta je kao predsedavajući GS UN tražio na sastanku dve privatne kompanije, ništa manje važan nije ni odgovor na pitanje šta je Jeremića motivisalo da posreduje u dogovoru, koji je u trenutku postizanja očigledno bio pravno nedozvoljen? Iz svega što će se kasnije dogoditi, postaće jasno da je Jeremić, preko svog saradnika Lozoje (bliskog prijatelja meksičkog predsednika Nijete) “pomogao” da meksički predsednik, godinu dana kasnije, pod maskom “reforme energetskog sektora” inicira promenu tamošnjih zakona i dozvoli učešće stranih investicija u toj oblasti poslovanja. S obzirom na identičan obrazac koji je primenjen u slučaju Čada i Ugande s jedne, i Meksika s druge strane, gde se do velikih i unosnih poslova dolazilo preko podmićivanja visokih državnih zvaničnika, postoji osnovana sumnja da je i u slučaju “reforme energetskog sektora Meksika” na delu bio slučaj visoke korupcije u koju je upleten i sam Vuk Jeremić.

Da se Jeremić intenzivno interesovao za Nijetovu “reformu energetskog sektora” Meksika, svedoči i podatak da je u svojstvu predsednika CIRSD-a, naredne 2014. godine posetio Meksiko. Tako je Jeremić, u svojstvu predsednika CIRSD-a, 9. maja 2014. godine, boravio u ovoj centralnoameričkoj državi, gde je sa zvaničnicima tamošnjeg Ministarstva energetike i Lozojom razgovarao o planovima za otvaranje energetskog tržišta Meksika za strane investicije.

Članovi CIRSD-a kao i glavni donatori te organizacije koji su uhapšeni ili pod sumnjom da su učestvovali u velikim korupcionaškim skandalima

U izveštaju na sajtu CIRSD-a o Jeremićevoj poseti Meksiku navedeno je sledeće:

- Predsednik Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj (CIRSD) Vuk Jeremić sastao se u Meksiku sa najvišim rukovodstvom Ministarstva energetike i državne naftne kompanije PEMEX.

Sagovornici su Jeremiću predstavili strateški plan predsednika Enrike Penje Nieta (Enrique Peña Nieto) koji predviđa i da strane kompanije po prvi put nakon 1938. godine dobiju mogućnost poslovanja u domenu energetike u ovoj zemlji.

Predsednik CIRSD-a je iskazao snažnu podršku energetskom planu Meksika, naglasivši da reforma energetskog sektora može da posluži kao katalizator širih promena u Meksiku.

'Pozitivni efekti u okviru energetskih reformi mogu da imaju dugoročni benefit, ne samo za Meksiko, već i za svetsku, sve složeniju energetsku arhitekturu', rekao je Jeremić -

Nakon inicijalnog sastanka u Hong Kongu krajem marta 2013. godine, predstavnici CEFC i PEMEX nastavili su razgovore o zajedničkim ulaganjima i snabdevanju kineskog tržišta meksičkom naftom i gasom. Iako su ti dogovori u osnovi ostali pod velom tajne, krajem maja 2014, do medija su procurili planovi o formiranju kineskog fonda od 4 milijarde dolara za ulaganja u naftni sektor u Latinskoj Americi. U istom periodu, na račun Jeremićeve organizacije CIRSD (osnovane 18. septembra 2013. godine) i preduzetničke Agencije za konsalting (osnovane 4. novembra 2013. godine) počinju milionske uplate koje su samo od strane CEFC-a i povezanih firmi dostigle iznos od 5,3 miliona dolara, dok je od strane PEMEX-a, na račun Jeremićeve firme registrovane u Srbiji uplaćeno već pomenutih 180.000 dolara.

Značajno je još napomenuti da je Jeremić bio savetnik CEFC-a baš u vreme kada su Ho i Gadio obavljali nelegalne novčane transfere za koje su sada optuženi u Sjedinjenim Američkim Državama. Od ne manjeg značaja je i to što je Jeremić, ograđujući se od aktivnosti svojih finansijera i saradnika, nedavno izjavio da se njegove konsultantske usluge CEFC-u nisu ticale ni Srbije ni Afrike, iako je u pomenutom dopisu Skupštini Srbije u jesen 2013. godine, eksplicitno naveo da će za tu kinesku kompaniju obavljati usluge savetovanja za područje Afrike i Latinske Amerike, što su upravo destinacije za koje se vezuju koruptivne aktivnosti njegovih saradnika.

SKLONOST KA KRŠENJU ZAKONA KAO SASTAVNI DEO KUĆNOG VASPITANJA I PORODIČNE TRADICIJE: Prema saznanjima istraživačkog tima Antidota, presudom iz 1996. godine Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu, Vukovom ocu, Mihajlu Jeremiću izrečena je kazna zatvora u trajanju od jedne godine zbog krivičnog dela iz člana 201 stav 4, u vezi sa članom 195 stav 3. (Teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja i Ugrožavanje javnog saobraćaja). Takođe, tokom 2003. godine, Policijska uprava Niš protiv Jeremića starijeg podnela je krivičnu prijavu zbog Zloupotrebe službenog položaja. Taj slučaj je, međutim, zataškan u vreme kada je Jeremić mlađi postao savetnik u kabinetu tadašnjeg predsednika Borisa Tadića. Do privilegija boravka i školovanja na prestižnim svetskim univerzitetima, Vuk Jeremić je došao zahvaljujući okolnosti da je njegov otac, kao visokopozicioniran direktor državne naftne kompanije Jugopetrol, bio deo koruptivne mreže i grupe privilegovanih pojedinaca u vreme režima Slobodana Miloševića.

Javna pitanja novinara Medijske mreže Antidot upućena Vuku Jeremiću

Na osnovu saznanja do kojih je došao istraživački tim Antidota i brojnih sumnji u pogledu legalnosti poslova kojima se bavi već duži niz godina, Vuku Jeremiću javno smo uputili sledeća pitanja za koja smatramo da su nesumnjivo od javnog interesa s obzirom na ulogu koju, kao predsednik Narodne stranke, Jeremić igra u društvenom i političkom životu Srbije:

1. U čemu se tačno ogledala vaša uloga savetnika kompanije China Energy (CEFC) i njene fondacije, kakve ste im tačno konsultantske usluge pružali i za koja tržišta?

2. Zbog čega u javnosti ne pominjete da ste obavljali funkciju savetnika i u meksičkoj kompaniji PEMEX i njenim inostranim povezanim firmama iz sistema Mex Gas International, i koju vrstu poslova ste radili za njih?

3. U kom svojstvu ste, u vreme dok ste bili predsedavajući GS UN, prisustvovali sastanku u Hong Kongu između Ji Đianminga i Patrika Hoa sa Emiliom Lozojom? O čemu se tačno razgovaralo na tom sastanku, kakvi su dogovori postignuti i kakva je bila vaša uloga u njihovoj kasnijoj realizaciji?

4. Da li su prihodi koje ste ostvarili po osnovu pružanja konsultantskih usluga kompanijama CEFC i PEMEX, imali bilo kakve veze sa reformom energetskog sektora u Meksiku koja je podrazumevala otvaranje meksičkog energetskog tržišta za strane investicije?

Pismo novinara Antidota članovima Savetodavnog odbora CIRSD-a

Sa željom da saznamo njihove stavove povodom skandala sa umešanošću u korupciju glavnog finansijera i člana Savetodavnog odbora CIRSD-a, novinari Medijske mreže Antidot obratili su se pitanjima članovima tog tela Jeremićeve organizacije u kojem se nalaze Migel Anhel Moratinos Kujaube (Miguel Ángel Moratinos Cuyaubé), Mišelin Kalmi-Rej (Misheline Calmy-Rey), Šeik dr Mohamed Sabah Al-Salem Al-Sabah (Sheikh Muhammad Sabah Al-Salem Al-Sabah), Šaukat Aziz (Shaukat Aziz), uhapšeni Šeik Tidijan Gadio (Cheikh Tidiane Gadio), Prof. dr. Džefri Saks (Jeffrey Sachs), Li Vei (Li Wei), dr Nur Hasan Virajuda (Nur Hassan Wirajuda), Hoze Migel Insulza (José Miguel Insulza), Markos Kiprijanu (Markos Kyprianou), dr Mohamed Benaisa (Mohamed Benaïssa), dr Mohamed Benaisa (Mohamed Benaïssa), Franko Fratini (Franco Frattini), dr Tjeri de Monbrial (Thierry de Montbrial), Selso Amorim (Celso Amorim) i Tevodros Ašenafi (Tewodros Ashenafi). I pored obećanja od strane nekolicine od navedenih članova Odbora, do trenutka objavljivanja ovog teksta niko od pobrojanih nije nam dostavio svoje odgovore.

Pismo sa pitanjima članovima Savetodavnog odbora CIRSD-a prenosimo u celini:

Vaša Ekselencijo,

Tek ovih dana pažnju srpske, ali i međunarodne javnosti privukli su izveštaji ovdašnjih medija o hapšenju Patrika Hoa i Šeika Tidiana Gadia, koji se u Americi sumnjiče zbog velikih korupcionaških afera.

Tim povodom obraćamo Vam se kao uglednom članu Savetodavnog odbora nevladine organizacije Centar za međunarodnu saradnju i održiv razvoj (CIRSD), čiji je Patrik Ho glavni i najveći dosadašnji donator sa više od 5 miliona USD, sa molbom da nam odgovorite na sledeca pitanja:

a) Da li Vam je poznata informacija o hapšenju gopodina Patrika Hoa, glavnog finasijera CIRSD-a i gospodina Šeika Tidiana Gadia člana Savetodavnog odbora CIRSD-a?

b) Da li to, po Vašem mišljenju, utiče na reputaciju CIRSD-a, kao i na Vašu reputaciju lično s obzirom da ste i vi član istog Odbora te organizacije?

c) Da li ste, od strane predsednika CIRSD-a, gospodina Vuka Jeremića ili ostalih zvaničnika te organizacije, kao član Odbora, u međuvremenu obaveštavani o karakteru i iznosima donacija i pojedinačnim donatorima organizacije?

d) Budući da se u raspletu ove istrage stiže do vremena kada je gospodin Vuk Jeremić bio kandidat za Generalnog sekretara UN, pa i dok je bio predsednik Generalne skupštne OUN, da li vam ta okolnost izaziva sumnje da je u pitanju bila zabranjena trgovina uticajem i zloupotreba funkcije koju je g. Jeremić u to vreme obavljao u UN?

d) Da li bi u slučaju da se potvrde pomenute sumnje to moglo da potkopa ugled i kredibilitet UN i ojačati zahteve za veću transparentnost i efikasnost u suprotstavljanjima mogućnostima za korupcionaštvo u medjunarodnim poslovima i diplomatiji?

e) Kako Vi lično sve ovo doživljavate imajući u vidu ozbiljne sumnje i dosadašnje optužbe u pogledu porekla novca organizacije u čijem ste Savetodavnom odboru i čiji ste saradnik?

f) Da li je funkcija koju obavljate u Savetodavnom odboru CIRSD-a plaćena ili je obavljate volonterski bez naknade?

Kao novinarska mreža Zapadnog Balkana koja je ovu temu na seriozan i temeljit način započela još pre godinu dana i koja joj pristupa dosledno i objektivno, s Vašim odgovorima i mišljenjima upoznaćemo međunarodnu javnost i naše čitaoce.

Srdačno,

ANTIDOT - Medijska Mreža Zapadnog Balkana

Šta je istraživački tim Antidota otkrio pre godinu i po dana

Od septembra 2013. godine, pa do kraja januara 2017. godine, na lične račune Vuka Jeremića, kao i račune njegove preduzetničke Agencije za konsalting i nevladine organizacije CIRSD (čiji je Jeremić osnivač i predsednik), iz stranih izvora uplaćeno je više od 7,5 miliona američkih dolara. Taj iznos odnosi se samo na Jeremićeve račune u zemlji, ali ne i na račune koje izvesno on i njegovi saradnici poseduju u inostranstvu.

Prema podacima o transakcijama preko deviznih i dinarskih računa samog Jeremića, njegove preduzetničke firme i nevladine organizacije, do kojih su došli novinari Medijske mreže Antidot, CIRSD-u su u tom periodu uplaćene donacije u iznosu od 5.957.000 dolara, Jeremićevoj preduzetničkoj firmi 1,33 miliona dolara, dok je na Jeremićev lični tekući i devizni račun “leglo” dodatnih 226.000 dolara.

Prema podacima do kojih je došao istraživački tim Medijske mreže Antidot, među najznačajnijim donatorima CIRSD-a našle su se kompanije iz Hong Konga - “State Energy HK Limited” sa 2.970.000 USD, zatim fondacija “China Energy Fund Committee” sa ukupno uplaćenih 1.000.000 USD i “Fei Ying International Limited” sa uplatom od 300.000 dolara.

Među “donatorima” su se našli i “Horizon Companies Est Admin” iz Ujedinjenih Arapskih Emirata sa dve uplate u ukupnom iznosu od 200.000 dolara, a isti iznos od 200.000 USD na račun CIRSD-a uplatila je i kompanija “Brownstones Investment” iz Monaka.

Posebnu naklonost Jeremićev projekat dobio je od emirata Katar čija je misija pri UN CIRSD-u uplatila pomoć od 120.000 dolara, dok je ambasada te zemlje u Berlinu na račun beogradskog udruženja uplatila dodatnih 200.000 USD.

Pomoć nije izostala ni iz takozvanih poreskih rajeva odakle su dve kompanije (“China Environmental Energy Holdings” i “Estix Technology Corporation” sa Devičanskih ostrva) Jeremićevoj organizaciji uplatile ukupno 600.000 američkih dolara.

Tokom 2013. i 2014. godine CIRSD-u je uplaćeno i 180.000 evra sa računa kompanije “Smart Engineering Ltd” iz Švajcarske, a iz iste zemlje u julu 2015. godine stigla je i donacija od 50.000 dolara koju je uplatio švajcarsko-ruski biznismen srpskog porekla Miloš Relić. Nejasno je, međutim, ostalo da li je to bila protivusluga za mesto člana Upravnog odbora Teniskog saveza Srbije koje je, na predlog Vuka Jeremića Relić dobio šest meseci ranije, krajem decembra 2014. godine.

Uz još nekoliko manjih donacija (u iznosima od 10.000-25.000 dolara) ukupan priliv na račune CIRSD-a, u periodu 2013-2016. godine, dostigao je 5.957.000 dolara.

Shvativši da sa računa CIRSD-a neće biti jednostavno prebacivati ogromne sume novca na privatne račune, Jeremić je nekoliko meseci kasnije, u novembru 2013. godine, osnovao i preduzetničku firmu “Vuk Jeremić PR Agencija za konsalting”. Do kraja 2016. godine na račun tog pravnog lica iz različitih izvora uplaćeno je 1.335.000 američkih dolara.

Prema informacijama Antidota, taj iznos Jeremićevoj agenciji uplatila je fondacija “China Energy Fund Committee” od čega je deo od 333.333 USD uplaćen po istom ugovoru, ali od strane povezane kompnije iz Hong Konga “Fully Source LTD”. Novac je na Jeremićev račun uplaćen na osnovu ugovora o pružanju konsultantskih usluga koji je 15.11.2013. godine potpisan sa fondacijom “China Energy Fund Committee”. Simptomatično je da je ista ta fondacija uplatila donacije CIRSD-u u ukupnom iznosu od 1.000.000 američkih dolara.

U istom periodu, 2013-2016. godina, sa računa Jeremićeve preduzetničke agencije na njegov lični tekući račun prebačeno je 632.000 dolara u dinarskoj protivvrednosti (63.900.000 dinara). Iako je Jeremić taj iznos najverovatnije prebacio kao neto dobit svoje preduzetničke agencije, ono što je ostalo prekriveno velom tajne jeste odgovor na pitanje za koje je tačno konsultantske usluge fondaciji iz Hong Konga Jeremić mogao da prihoduje neverovatnih 1,3 miliona dolara plus bonus od 1.000.000 dolara koje je “zadovoljni klijent” donirao Jeremićevoj nevladinoj organizaciji?

Kapitalna laž Vuka Jeremića o izvorima finansiranja CIRSD-a

Gostujući 29. decembra 2016. godine u emisiji Pravi ugao, autorke Ljubice Gojgić, emitovanoj na RTV 1, Vuk Jeremić je izjavio da su CIRSD finansijski donirale isključivo kompanije koje nisu, niti imaju bilo kakvih poslovnih interesa u Srbiji. Međutim, podaci do kojih je došao istraživački tim Antidota, nedvosmisleno dokazuju da su u najmanje dva slučaja u pitanju bile privatne kineske kompanije koje su javno saopštile nameru i zainteresovanost za investiranje i učešće u privatizaciji preostalih profitabilnih državnih firmi u Srbiji, pa čak potpisivale i ugovore na tu temu.

Kao što je već navedeno jedan od najvećih donatora CIRSD-a i Vuka Jeremića lično, bila je kineska fondacija “China Energy Fund Committee” sa ukupnom uplatom od 2.335.000 dolara. Javno dostupni podaci ukazuju da je ta fondacija osnovana i u potpunosti sponzorisana od strane šangajske privatne kompanije “China Energy Company Limited” (CEFC) koja predstavlja šesti najveći privatni konglomerat u Kini, sa godišnjim prihodom od oko 35 milijardi dolara. Kompanija je kotirana na najvažnijim berzama u svetu i nalazi se na Fortune Global listi 500 najvećih kompanija na svetu.

U evropskoj javnosti postala je poznata 2013. godine nakon velikih investicija u češku privredu u vrednosti od oko tri milijarde dolara. Uprkos tvrdnjama Jeremića da njegovi kineski finansijeri nemaju poslovnih interesa u Srbiji, zajedno sa još jednom privatnom kineskom kompanijom, “China Balkan Investment”, CEFC je u aprilu 2016. godine otvorio zajedničko regionalno predstavništvo u Beogradu. Na događaju kome je prisustvovao predsednik Srbije Tomislav Nikolić, predstavnici CEFC-a javno su obelodanili da su zainteresovani za “privatizacije velikih srpskih preduzeća u državnom vlasništvu, za projekte u poljoprivredi, saobraćajnoj i energetskoj infrastrukturi”. Iz te izjave nije teško zaključiti da se glavni cilj pomenutih kineskih kompanija u Srbiji odnosi na učešće u eventualnoj privatizaciji domaće Elektroprivrede što objašnjava i opsesivno Jeremićevo bavljenje pričom o privatizaciji EPS-a tokom izborne kampanje.

Pored CEFC-a, za ulaganja u oblasti energetike interesovanje je pokazala još jedna kompanija - donator CIRSD-a. U pitanju je kompanija “China Environmental Energy Holdings” čiji je vlasnik Bili Ngok u Srbiji poznat kao vlasnik “Serđa Takinija”, nekadašnjeg sponzora tenisera Novaka Đokovića, koji ga je i doveo u Srbiju 2011. godine. Ngok je tada najavljivao mogućnost otvaranja fabrike kod Niša koja će se baviti proizvodnjom energije, a u planu je bilo i otvaranje pogona modne kuće “Serđo Takini”. Jeremić je došao u kontakt sa Ngokom zahvaljujući okolnosti da je u to vreme obavljao funkciju predsednika Teniskog saveza Srbije što je, identično kao i u svim drugim slučajevima, iskoristio za svoje lične interese.

“China Environmental Energy Holdings” bila je zainteresovana i za izgradnju Luke Beograd kod novog Pupinovog mosta o čemu se razgovaralo tokom 2015. godine, a najvažniji projekat za čiju realizaciju je 2011. godine bio potpisan i memorandum bilo je ulaganje više od dve milijarde evra u gradnju trećeg bloka u obrenovačkoj termoelektrani Nikola Tesla B i otvaranje površinskog kopa uglja Radljevo. Potpisivanju memoranduma u Beogradu 20. oktobra 2011. godine lično je prisustvovao Vuk Jeremić u svojstvu ministra spoljnih poslova. Nakon promene vlasti u maju 2012. godine, taj posao je stopiran, a Srbija je pokazala veću zainteresovanost za strateško partnerstvo u oblasti energetike sa tehnološki naprednijim nemačkim kompanijama što je kineske privatne konglomerate navelo da ulože novac u lobiranje za svoje interese.

Da se čitava igra vrti oko privatizacije "Elektroprivrede" Srbije svedoči i okolnost da je upravo to jedna od glavnih tema Jeremićeve predizborne kampanje. Stalnim uzbunjivanjem javnosti o navodnim tajnim pregovorima za prodaju EPS-a, Jeremić nastoji da od eventualnih investicija u EPS odvrati sve potencijalne konkurente svojih finansijera.

***********

Kako smo tokom dugotrajnog istraživanja došli do brojnih, do sada neotkrivenih i neobjavljenih podataka o dubljim tragovima korupcije ove međunarodne mreže, kao i o stvarnoj prirodi poslova kojima su se bavili CEFC i osnivač te kompanije Ji Đianming, koji je ujedno i ključni finansijer Vuka Jeremića, Medijska mreža Antidot uskoro će objaviti novi dosije posvećen ovom, nedavno uhapšenom, kontroverznom kineskom megatajkunu.

U novom nastavku otkrićemo kako je piramidalnim osnivanjem velikog broja umreženih i povezanih firmi, uz pomoć svojih veza sa pojedinim kineskim strukturama unutar duboke države, Đianming veštačkim uvećavanjem prometa između svojih firmi uvećavao vrednost komapnije na berzi. Uz pomoć kolega iz Hong Konga, Antidot će takođe pokazati kako je CEFC, iako u osnovi energetski konglomerat, zapravo najveće prihode ostvarivao od ulaganja u izgradnju i prodaju nekretnina što dovodi u pitanje istinitost, u javnosti kreiranog utiska o značaju te kompanije u oblasti energetike. Antidot će istovremeno izneti i detalje o iskustvima Češke Republike, koja je bila glavna investiciona destinacija CEFC-a u Evropi, kao i o specijalnim odnosima češkog predsednika Miloša Zemana i tajkuna Ji Đianminga koji je u češkoj javnosti poznat kao predsednikov specijalni savetnik.