Odluka Vlade nemačke savezne pokrajine Hesen da isključi predstavnike desničarske partije AfD iz delegacije koja je ove sedmice posetila Srbiju i Hrvatsku izazvala je oštre reakcije, ne samo u Nemačkoj, već i u regionu.
Ministar za evropska pitanja Hesen pokrajine, Manfred Penc, ovu odluku pravda navodima nemačke Federalne kancelarije za zaštitu Ustava. Međutim, njegova obrazloženja i način izražavanja izazivaju više pitanja nego što nude odgovora.
„Znate, u Nemačkoj naša tajna služba je izjavila, dala jedan signal, zbog stranke AFD i radikalnosti AFDa. I jas sam, ne mislio, nego odlučio, da ako sada dođem ovde u Zagreb, ako dođem u Beograd, ako pričam sa vama, neću da oni budu za stolom,“ rekao je Penc za hrvatsku N1.
Njegova formulacija – „to mora biti jedan signal“ – svedoči o nameri da se politička poruka pošalje ne samo unutar nemačkog društva, već i međunarodnim partnerima. No, problem je što ta poruka dolazi iz pozicije moći i ignoriše principe pluralizma i učešća opozicije u političkom dijalogu.
„Oni su meni pisali da su hteli biti, ja sam nima pisao da sad trajno to tako ne može, to mora biti jedan signal, to je jedan važan signal,“ istakao je Penc, dodajući da demokratiju treba braniti – ali očigledno ne sa svima.
Time se otvara pitanje: da li se demokratija zaista brani selektivnim učešćem političkih opcija, ili se time podstiče opasna praksa institucionalnog isključivanja?
Penc, pokušavajući da pokaže inkluzivnost, naglašava da je u delegaciji bilo i članova opozicije, ali isključivo onih iz stranaka koje smatra prihvatljivima: „Ja sam odlučio i ponesti kolege iz opozicije... jedan od liberalnije još ovde, od socijal-demokrata, od zeleni stranki.“
Ovakav pristup selektivne demokratije, gde se opozicija deli na „prihvatljivu“ i „nepoželjnu“, izaziva zabrinutost. Činjenica da se odluke pravdaju obaveštajnim signalima – bez transparentnog uvida javnosti u sadržaj tih informacija – dodatno kompromituje politički integritet postupka.
U zemlji kao što je Nemačka, gde je istorijska odgovornost za očuvanje demokratskih vrednosti ogromna, upitno je da li ministar iz jedne savezne pokrajine treba da koristi navode tajne službe kao argument za isključenje cele političke opcije sa međunarodnih razgovora. Pogotovo kada taj signal ostaje nepreciziran.
U suštini, Penc je poslao signal – ali da li je to bio signal demokratije, ili političke selekcije?
