Pre tačno dve godine, jedan stisak ruke rasplakao je ceo svet. U 4.17 ujutru život Mesuta Hancera se zauvek promenio, kao i životi desetine hiljada ljudi u Turskoj i Siriji. Tog 6. februara 2023. godine zemljotres jačine 7,8 stepeni po Rihteru pogodio je područje južne i centralne Turske, kao i severne i zapadne Sirije. Jedan od gradova koji se našao u središtu katastrofe je Karamanmaraš, gde je stradala Irmak (15), koja je u tim trenucima bezbrižno spavala u bakinom stanu.
Serija zemljotresa je pre dve godine pogodila Tursku i Siriju, pri čemu je stradalo više desetina ljudi. Procene kažu - više od 50.000 u Turskoj i između 5.000 i 8.000 u Siriji.
Ali procene ni približno ne mogu da opišu katastrofu koja se tih dana odvijala u ove dve zemlje.
Foto: Instagram.com/mupsrbije
Jedan od prizora koji je ušao u istoriju i koji će zauvek ostati simbol katastrofe u Turskoj je upravo onaj iz Karamanmaraša. Tada je svet saznao za jednog oca Mesuta i njegovu voljenu ćerku Irmak.
Mesuta je fotograf uočio kako sedi na ruševinama jedne zgrade na jugoistoku Turske. Iako isprva nije želeo da mu prilazi, sam Mesut ga je pozvao jer je želeo da njegova ćerka ne bude samo nepoznata žrtva zemljotresa.
Tada je fotograf shvatio šta se zapravo dešava - Mesut je držao ruku svoje ćerke koja je stradala u ruševinama i satima se od nje nije pomerio.
On je, inače, spasilac, koji je pomagao pri čišćenju ruševina i spasavanju ljudi nakon zemljotresa.
U jednom momentu, on je saznao da je i njegova ćerka pod ruševinama i otrčao do zgrade u kojoj se nalazila. Usledio je prizor koji sada svi dobro znaju. Mesut sedi na ruševinama, a u ruci drži devojčicu (15) koja je zaglavljena. Njeno ime je Irmak, i nažalost, ubrzo je preminula.
Za to vreme, Mesut je ponavljao dve rečenice – „Neka ti se Bog smiluje, nemam života bez tebe. U meni nema ničega, sa tobom je otišlo“.
Foto: Instagram.com/mupsrbije
Mesut je pustio ruku svoje voljene ćerke tek kada su spasioci došli da odnesu njeno telo. Njegova patnja brzo je obišla svet, ali i ogolila strašnu istinu tih dana - ljudi su umirali pod ruševinama jer spasioci nisu mogli na vreme da stignu do svih, a njihovi voljeni često su nemoćno posmatrali njihovo stradanje.
Život pre tragedije
A o ljubavi između Mesuta i njegove ćerke Irmak svedoče i fotografije na društvenim mrežama, koje su ponovo objavljene nakon što je 15-godišnjakinja stradala.
Na jednoj od njih, Mesut i Irmak sa osmesima gledaju ka kameri, tokom jednog od porodičnih odmora.
Nakon što je Irmak sahranjena, njen otac je za turske medije ispričao kako je izgledao najgori dan u njegovom životu.
- Osećao sam se jako loše tog dana. Otišao sam čim sam čuo. Pokušao sam da izvučem ćerku sopstvenim sredstvima, ali nažalost nisam mogao. Bol za detetom je bio veoma jak. Moja ćerka je imala 15 godina i bila je u poseti baki - rekao je Mesut.
On je u zemljotres izgubio još članova porodice.
- Moja majka, moja dva brata i još sedmoro ljudi su ostali pod ruševinama. Nisam imao nade. Poginula je tokom prvog zemljotresa i nije postojala šansa da se izvuče. Ne mogu nikome ništa da kažem. Uspeli smo da stignemo do nje nakon tri dana jer je bilo puno otpada - rekao je tada ovaj očajni otac.
On je nakon potresa izgubio i dom, zbog čega se sa suprugom i decom preselio u Ankaru, gde su morali da počnu život ispočetka.
A petnaestogodišnja Irmak će zauvek biti deo tog života kroz ljubav svoje porodice. Oni su čitavu jednu prostoriju pretvorili u muzej za Irmak, gde čuvaju njene stvari, fotografije i uspomene.
Autor: Jovana Nerić
