Planina Tambora na ostrvu Sumbava na Idoneziji promenila je svet. Godine 1815, indonežanski vulkan je eksplodirao u najjačoj erupciji u zabeleženoj istoriji, poslavši ogromnu perjanicu sićušnih čestica koje reflektuju sunce visoko u atmosferu, hladeći planetu i uvodeći katastrofu.
Ono što je usledilo nazvano je „godinom bez leta“: globalne temperature su pale, usevi su propali, ljudi gladovali, pandemija kolere se proširila i desetine hiljada umrlo. Neki čak pripisuju da je vulkan inspirisao Meri Šeli da napiše Frankenštajn, dok se sklonila od neobično hladnog vremena u Švajcarskoj 1816.
Od tada su eruptirali mnogi vulkani, ali Tambora ostaje najnovija masivna erupcija na planeti. Više od 200 godina kasnije, naučnici upozoravaju da bi svet mogao da dođe do drugog.
Pitanje nije da li, već kada, rekao je Markus Štofel, profesor klime na Univerzitetu u Ženevi. Geološki dokazi sugerišu da postoji šansa 1 prema 6 za masovnu erupciju ovog veka, rekao je on za CNN.
Ovog puta, međutim, to bi se dogodilo u mnogo promenjenom svetu, onom koji je ne samo naseljeniji već je i zagrejan klimatskom krizom.
Sledeća masivna erupcija će „prouzrokovati klimatski haos“, rekao je Stofel. "Čovečanstvo nema nikakav plan".
Vulkani su dugo oblikovali naš svet; oni pomažu u stvaranju kontinenata, izgradili su atmosferu i mogu promeniti klimu.
Dok eruptiraju, izbacuju koktel lave, pepela i gasova, uključujući ugljen-dioksid koji zagreva planetu, iako u količinama manjim od tih ljudi proizvode goruća fosilna goriva.
Kada je reč o uticaju na klimu, naučnike više zanima drugi gas: sumpor-dioksid.
Masivna vulkanska erupcija može izbaciti sumpor-dioksid kroz troposferu - deo atmosfere u kome se dešava vreme - i u stratosferu, sloj oko 7 milja iznad površine Zemlje gde lete avioni.
Ovde formira sitne aerosolne čestice koje rasipaju sunčevu svetlost, odbijajući je nazad u svemir i hladeći planetu ispod. Ove čestice će „duvati širom sveta i trajati nekoliko godina“, rekao je Alan Robok, profesor klime na Univerzitetu Rutgers koji je decenijama proveo proučavajući vulkane.
Autor: Dubravka Bošković
