Kako kaže, ukoliko Panama ne može da osigura "bezbedno, efikasno i pouzdano funkcionisanje kanala, onda ćemo zahtevati da nam se Panamski kanal vrati, u potpunosti i bez diskusije".
Novoizabrani američki predsednik Donald Tramp kritikovao je u subotu "nepravedne naknade i takse" koje se, kako kaže, nameću za američke komercijalne brodove koji prolaze kroz Panamski kanal.
On je zapretio da će zbog toga zahtevati da kontrola nad ovim plovnim putem ponovo bude u rukama Vašingtona.
Tramp je upozorio potom na rastući uticaj Kine kada je u pitanju Panamski kanal, što je situacija koja zabrinjava i remeti američke ekonomske i geopolitičke interese u regionu, ali i u svetu.
Brojne američke kompanije zavise od Panamskog kanala kojim prevoze svoju robu. Tu prolaze ogromni komercijalni brodovi na putu između Atlantskog i Tihog okeana.
- Naša mornarica i trgovina tretirani su na veoma nepravedan i obespravljen način. Panama nam se ruga taksama koje nam nameće. Ova prevara prema našoj zemlji moraće odmah da prestane - napisao je Tramp u objavi na svojoj platformi Truth Social.
Panamski kanal, koji su Sjedinjene Države napravile 1914. godine, vraćen je Panami, toj centralnoameričkoj zemlji, prema sporazumu iz 1977. godine koji je potpisao demokratski predsednik Džimi Karter. Panama je preuzela punu kontrolu nad kanalom 1999. godine.
- Samo Panama može da upravlja kanalom, a ne Kina ili bilo ko drugi. Nikada ne bismo dozvolili da padne u pogrešne ruke - dodao je Tramp.
On je rekao da ukoliko Panama ne može da osigura "bezbedno, efikasno i pouzdano funkcionisanjekanala, onda ćemo zahtevati da nam se Panamski kanal vrati, u potpunosti i bez diskusije".
Vlasti u Panami nisu reagovale još uvek na Trampovu objavu.
Iako zvanično stupa na dužnost predsednika SAD tek sledećeg meseca, Tramp nije umanjio svoj politički uticaj u završnim danima administracije odlazećeg američkog predsednika Džoa Bajdena.
Kako prenosi "Glas Amerike", Tramp se kao mogul za nekretnine hvalio tokom kampanje da je kao preduzetnik imao jedinstvenu priliku da se bori za poslovne interese SAD.
Što se tiče Panamskog kanala, treba podsetiti da oko 5 odsto globalnog pomorskog saobraćaja prolazi kroz njega, što omogućava brodovima koji putuju između Azije i Australije i istočne obale SAD da izbegnu dugu, opasnu rutu oko Ognjene zemlje, na samom jugu Latinske Amerike, u arktičkom pojasu.
Zatvaranjem Panamskog kanala, nastao bi haos u velikim ekonomskim sistemima poput Kine i SAD. Takse za prevoz robe bi bile daleko veće, cena nafte bi naglo skočila, prevoz bi bio daleko opasniji, jer su vode oko Ognjene zemlje poznate kao veoma opasne i da su nekada mnogi moreplovci i njihove ekspedicije tragično završavale na tom putu. Vreme isporuke robe bilo bi drastično produženo nego što je to sada.
Glavni korisnici prolaza danas su SAD, Kina, Japan i Južna Koreja. Uprava Panamskog kanala, koja je pod kontrolom države, izvestila je u oktobru da je plovni put zaradio rekordne prihode od skoro 5 milijardi dolara u prošloj fiskalnoj godini, piše Glas Amerike.
Autor: Snežana Milovanov
