Pad Bašara Al Asada napravio je ogroman problem Rusiji. Kada je Vladimir Putin preuzeo vlast u post-sovjetskoj Rusiji, koja je bila u raspadu pre četvrt veka, odmah je počeo da vraća status Moskve kao globalne sile. Bilo je potrebno 15 godina, ali Rusija je svoju vojnu intervenciju u sirijskom građanskom ratu dočekala kao dokaz svog povratka na međunarodnu scenu kao sile sa kojom se mora računati.
Moskva je iskoristila tu priliku kako bi proširila svoj uticaj na Bliskom istoku i šire, kao protivtežu Zapadu. Međutim, pad vlade predsednika Bašara Al Asada, ključnog saveznika Moskve, ozbiljno je pogodio ruske ambicije velike sile.
"Putinova vojna avantura u Siriji bila je dizajnirana da pokaže da je Rusija velika sila i da može da projektuje svoj uticaj u inostranstvu", rekao je Filip Smajt, stručnjak za Bliski istok. "Gubitak Sirije je ogroman šamar za Putina."
Pad Asadove vlade ne predstavlja samo reputacioni udarac za Rusiju, već i ozbiljan strateški neuspeh.
Sirija je domaćin dvema velikim ruskim vojnim instalacijama: vazduhoplovnoj bazi u Hmejminu i pomorskoj bazi u Tartusu. Potonja je jedina ruska pomorska baza na toplim morima i omogućava Moskvi pristup Sredozemnom moru.
"Rusija je koristila svoje baze u Siriji da projektuje svoju moć kako u istočnom Sredozemlju, tako i na širem Bliskom istoku", rekao je Smajt.
Ruska vojna intervencija u Siriji 2015. godine promenila je tok rata. Devastirajuće vazdušne kampanje Moskve protiv pobunjeničkih pozicija pomogle su sirijskoj vojsci da povrati velike teritorije i zadrži Asada na vlasti.
Ruska kampanja u Siriji usledila je godinu dana nakon invazije na Krim, kao i podrške separatističkim snagama na istoku Ukrajine.
Foto: Tanjug AP/Hassan Ammar
Moskva je iskoristila svoj angažman u Siriji i Ukrajini kako bi sebe predstavila kao silu sposobnu da izazove Sjedinjene Države, NATO i Zapad uopšte, šireći svoj globalni doseg od Sredozemlja do Afrike i Latinske Amerike.
Nakon ruske potpune invazije Ukrajine u februaru 2022, Sirija je postala još vrednija imovina za Moskvu, kažu stručnjaci, dok je istovremeno predstavljala izazov u održavanju vojnih operacija na dva fronta.
Uz očekivani pad ruskih vojnih resursa u Siriji, usled pada Asadove vlade, zadatak je postao još teži.
Rusija je već duboko angažovana u velikoj kontraofanzivi kako bi povratila teritorije u jugozapadnoj Kurskoj oblasti koje je izgubila od Ukrajine, do te mere da zavisi od pomoći vojnika iz Severne Koreje. Istovremeno, pokušava da zauzme što više teritorije u istočnoj Ukrajini pre nego što počnu mogući mirovni pregovori.
Ruske vojne baze duž Sredozemne obale u zapadnoj Siriji mogle bi biti preplavljene militantim snagama predvođenim Hajat Tahrir al-Šamom (HTS), organizacijom koju su SAD označile kao terorističku, kao i njenim saveznicima.
Aron Zelin, viši saradnik u Washington Institute-u, rekao je da Rusija jednostavno nema istu vatrenu moć na raspolaganju kako bi zaštitila svoju imovinu u Siriji.
"Važno je zapamtiti da se Rusija sada bavi mnogo većim ratom u Ukrajini nego što je to bio slučaj kada su prvi put ušli u Siriju 2015. godine", rekao je Zelin.
"Rusija takođe ima svoje resurse koji se bore u subsaharskoj Africi. I za razliku od pre deset godina, kada je Rusija imala Vagner grupu predvođenu preminulim Jevgenijem Prigožinom... Rusija sada nema istu sposobnost da se bavi tim pitanjima na isti način."
Zelin je rekao da bi gubitak pomorske baze Tartus, naročito, predstavljao "ogroman gubitak za Rusiju".
"To je jedina ruska pomorska luka na topli morima koju može koristiti za svoje pomorske aktivnosti i projektovanje moći. Gubitak bi Rusiju praktično isključio iz srži Bliskog istoka."
Moskva nije poslala kopnene trupe u pomoć Damasku, koji je pao u ruke HTS-a i njegovih saveznika 8. decembra. Rusija je izvela desetine vazdušnih napada od kada su militanti započeli ofanzivu protiv Asadovih snaga krajem novembra, ali je ograničena intervencija Moskve učinila malo da zaustavi napredovanje pobunjenika.
Rusija će platiti veliku cenu za svoj neuspeh u Siriji, kažu stručnjaci.
Pad Asada predstavlja "veliki udarac za Rusiju u smislu njenog tvrdog stava da je i dalje globalna sila koja može održavati vojni i politički uticaj u inostranstvu", rekao je Hamidreza Azizi, saradnik na Nemačkom institutu za međunarodne i bezbednosne poslove.
"Odavde, akteri u drugim regionima poput Latinske Amerike i Afrike mogli bi 'početi da preispituju svoje veze i oslanjanje na Rusiju'", dodao je on.
Autor: Aleksandra Aras
