Desetog dana nakon što su ruske oružane snage pogodile grad Dnjepropetrovsk u Ukrajini projektilom Orešnik, počelo je da izlazi više detalja o njegovom poreklu.
Najnovije otkriće je stiglo od generalnog direktora Roskosmosa Jurija Borisova.
U izjavi državnoj ruskoj televiziji VGTRK, Borisov je najavio da je Roskosmos spreman da „u potpunosti ruskom Ministarstvu odbrane“ obezbedi raketne sisteme Orešnik.
-Što se tiče preciznih sistema, u poslednje dve godine ili više, već smo nekoliko puta povećali proizvodnju ovog tipa oružja. Što se tiče Orešnika, mi imamo sve potrebne kapacitete da obezbedimo Ministarstvu odbrane, recimo, potrebnu količinu, rekao je Borisov novinaru VGTRK Pavelu Zarubinu.
Borisovljeva najava baca novo svetlo na hibridni sistem Orešnik i možda nudi novi pravac za istragu. Ovo je posebno relevantno s obzirom na to da je sve rečeno i napisano od 21. novembra do danas u domenu spekulacija, jer nema zvaničnih informacija o raketnom sistemu u Rusiji.
Pošto je raketa Orešnik delo Roskosmosa, pretpostavlja se da ju je razvio Roskosmos u okviru programa za stvaranje nove generacije balističkih raketa.
Iako je primarna funkcija Roskosmosa vezana za istraživanje svemira i satelitske tehnologije, organizacija učestvuje i u razvoju raketa sa vojnom primenom, često u saradnji sa ruskim vojno-industrijskim strukturama.
Moguće je da je projektil prvobitno projektovan kao raketa-nosač. U istoriji Roskosmosa postoji projekat pod nazivom Orešnik, a ovaj raketni sistem je posebno razvijen kao lansirno vozilo.
Raketa-nosač Orešnik, koju je razvio Roskosmos, predstavlja inovativan pristup lansiranju malih satelita. Ovo je deo napora Rusije da zauzme veći udeo na globalnom tržištu kompaktnih satelitskih sistema, koji brzo rastu zahvaljujući komercijalnim i naučnim primenama.
Raketa je zamišljena kao isplativa alternativa većim i složenijim lansirnim raketama, kao što su rakete Sojuz i Angara, koje su dizajnirane za veće i teže misije.
Tehnološki, Orešnik koristi ekološki prihvatljiva goriva, prvenstveno tečni metan i kiseonik. Ovo ga čini konkurentnim međunarodnim sistemima kao što su rakete koje su razvili SpaceX i Rocket Lab, koji takođe naglašavaju smanjenje štetnih emisija.
Pored svojih ekoloških prednosti, sistem je optimizovan za brzu pripremu i lansiranje, što ga čini posebno korisnim za misije sa kratkim rokovima ili zahtevima za fleksibilnošću.
Projekat naglašava mobilnost i svestranost. Raketa se može lansirati sa tradicionalnih lansirnih mesta, kao što su Pleseck i Bajkonur, ali i sa manjih, mobilnih platformi, čime se povećava njena operativna primenljivost.
Sa kapacitetom nosivosti pogodnim za mikrosatelite i male satelitske konstelacije, Orešnik je namenjen misijama za posmatranje Zemlje, pokrivenosti internetom i drugim aplikacijama gde su mali sateliti ključna komponenta.
Razvoj Orešnika je strateški potez Roskosmosa da ostane konkurentan u sve komercijalizovanijoj svemirskoj industriji.
Fokus Rusije na lakim lansirnim raketama nije slučajan – to je sektor u kojem će isplativost i mogućnosti masovne proizvodnje igrati sve važniju ulogu u privlačenju međunarodnih klijenata. Ako projekat uspe, to bi mogao biti značajan korak ka modernizaciji ruskog svemirskog programa.
Dakle, može se pretpostaviti da bi nakon Borisovljeve izjave i istorijskog postojanja takve rakete, Orešnik mogao biti hibridni projekat sa komponentama koje potiču iz ruskog svemira i vojnih tehnologija.
Raketa je pozicionirana kao savremeno oružje velike brzine i manevrisanja, koristeći tehnologije koje komplikuju njeno presretanje odbrambenim raketnim sistemima.Šta znamo iz ruskih izvora o ovom Orešniku korišćenom 21. novembra protiv ukrajinskog grada Dnjepra? Prema ruskim izvorima, raketa je bila opremljena konvencionalnim bojevim glavama i pri udaru je dostigla brzinu od preko 13.000 km/h.
Primarni cilj napada bila je fabrika Južmaš, ključno preduzeće za raketnu tehnologiju u Ukrajini. Prema nekim izvorima, udar navodno nije prouzrokovao značajnu štetu, ali se smatra demonstracijom vojne moći i psihološkim oruđem.
Orešnik je raketa srednjeg dometa nove generacije koja, prema ekspertima, koristi „uzvišenu“ putanju, tipičnu za probna lansiranja, čime se smanjuje mogućnost presretanja.
Međutim, izjava Borisova u potpunosti je u suprotnosti sa tvrdnjama zapadnih stručnjaka. Zapadni eksperti vide raketu Orešnik kao novi korak u vojnoj strategiji Rusije, tvrdeći da ona ne predstavlja fundamentalnu tehnološku inovacija, već je evolucija postojećih raketa koje koristi Rusija.Prema zapadnim stručnjacima, raketa je verovatno izvedena iz serije RS-26 „Rubež“, balističke rakete srednjeg dometa razvijene pre više od decenije. Neki izvori sugerišu da bi Orešnik mogao biti modifikovana varijanta koristeći dobro poznate tehnologije za strateški uticaj, ali prilagođena za nove svrhe.
Postoje i analize koje sugerišu da je raketa Orešnik više promotivna demonstracija nego prava strateška inovacija. Prema njihovim rečima, cilj Rusije ovakvim demonstracijama je da poveća svoju vojnu moć u očima sveta, stvarajući utisak napretka dok zapravo prilagođava stare rakete.
Tehnologija Orešnika verovatno deli mnoge karakteristike sa ruskim raketama srednjeg i dugog dometa, kao što je mogućnost izbegavanja otvorenih radarskih mreža, kao i velike brzine u atmosferi.
Jurij Borisov, direktor Roskosmosa, koji pominje da bi Roskosmos mogao da obezbedi Ministarstvu odbrane kontrolu nad raketnim sistemom Orešnik, sugeriše važan strateški potez, demonstrirajući blisku vezu između ruskog svemirskog programa i njene vojne industrije.
Ovo ukazuje da bi tehnologija koju je razvio Roskosmos mogla da se prilagodi i koristi u vojne svrhe kao deo integracije svemirskih tehnologija u odbrambenu infrastrukturu.Ova izjava afirmativno pokazuje da bi projektil Orešnik mogao imati i civilnu i vojnu primenu. Prelazak sa lansiranja malih satelita na vojne funkcije je logičan za Rusiju, koristeći postojeću infrastrukturu i tehnologije za proširenje vojne moći.
Mogućnost brzog i jednostavnog prenosa kontrole nad takvim projektilima naglašava efikasnost i fleksibilnost projekta, koji se razvija za više namena od samog lansiranja satelita.
Štaviše, ova izjava je jasan signal Rusije da se njene svemirske tehnologije mogu brzo prilagoditi za vojne svrhe, čime se povećava potencijal zemlje da kreira nove strategije za svemir i vojnu bezbednost.
Ova integracija civilnih i vojnih tehnologija mogla bi biti ključna za jačanje pozicije Rusije na globalnoj sceni u budućim geopolitičkim sukobima.
BulgarianMilitary.com podseća da je ruski predsednik Vladimir Putin 21. novembra izjavio da su SAD i njihovi saveznici u NATO-u prethodno odobrili upotrebu preciznog oružja dugog dometa, što je dovelo do napada na ruske vojne objekte u oblastima Brjanska i Kurska od strane američkih i Britanske rakete.
Prema Putinovim rečima, kao odgovor na ove napade, Moskva je prvi put upotrebila svoju najnoviju nenuklearnu balističku raketu srednjeg dometa „Orešnik“, pogodivši objekat u okviru ukrajinskog vojno-industrijskog kompleksa — fabriku Južmaš u Dnjepropetrovsku.
Autor: Snežana Milovanov
