Grčka mora zabeležila su rekordno visoke temperature tokom leta 2024. godine, što je ovo leto učinilo najtoplijim u poslednjih 40 godina, prema istraživanju naučnika sa Aristotelovog univerziteta u Solunu, Univerziteta Egeja i Univerziteta Demokrit iz Trakije.
Korišćenjem satelitskih posmatranja od 1982. godine, studija je otkrila ekstremne toplotne uslove u Egejskom, Jonskom i Kritskom moru.
Istraživač Vasilis Kolovojanis s Odseka za okeanografiju i pomorsku biologiju Univerziteta Egeja istakao je da su severoistočni i jugoistočni Egej, južno Kritsko more i delovi Jonskog mora bili najviše pogođeni. Naglasio je da porast temperature nije bio ograničen na površinu, već je zahvatio značajne dubine, što ukazuje na kumulativni efekat zagrevanja, piše Protothema.
Duboki i produženi toplotni talasi
Studija je otkrila da su visoke temperature dosegle dubine do 50 metara u pojedinim oblastima, remeteći uobičajene mehanizme hlađenja, poput dotoka hladnije vode iz Crnog mora i priobalnog uzdizanja hladnijih masa. Pored toga, produženi morski toplotni talasi trajali su u severnom Egeju sve do avgusta 2024. godine.
Janis Androulidakis, vanredni profesor na Univerzitetu Egeja i koautor studije, ukazao je na kontinuirani porast temperatura mora tokom grčkih leta, sa povećanjem većim od 0,5°C po deceniji. U 2024. godini, temperature su dostigle i do 30°C u pojedinim regionima, posebno u severnom Egeju i Termajskom zalivu.
Uticaj na ekosisteme i ribarstvo
Androulidakis je objasnio da produženi morski toplotni talasi negativno utiču na ekosisteme, izazivajući, na primer, termalni šok u akvakulturi. Na primer, uzgajališta školjki u Termajskom zalivu pretrpela su značajne gubitke zbog ekstremne toplote, što je rezultiralo ekonomskom štetom i smanjenjem proizvodnih kapaciteta za naredne godine.
Kolovojanis je dodao da porast temperature mora olakšava invaziju toplovodnih vrsta, posebno u južnom Egeju i Kritskom moru. Promene nivoa kiseonika i drugi biološki poremećaji takođe su posledica ovog trenda zagrevanja.
Povezanost s ekstremnim vremenskim prilikama
Istraživači su povezali toplija mora s intenzivnijim vremenskim događajima, poput mediteranskih uragana (medikana).
Androulidakis je objasnio: "Ovi sistemi crpe energiju iz toplih voda, i kako se mora zagrevaju, takvi fenomeni postaju intenzivniji i češći."
Potreba za praćenjem i istraživanjem
Androulidakis je naglasio hitnu potrebu za sveobuhvatnim praćenjem, jer postojeća infrastruktura nije dovoljna.
"Trenutno postoji samo jedna operativna stanica na severu Krita, u Kritskom moru. Robusna mreža stanica za posmatranje mogla bi značajno unaprediti naše razumevanje trendova temperature mora i njihovih uticaja", rekao je on.
Studiju su zajedno napisali Janis Androulidakis, Vasilis Kolovojanis, Hristos Makris i Janis Krestinitis, kao rezultat saradnje istraživača sa Odseka za okeanografiju i pomorsku biologiju (Univerzitet Egeja), Odseka za građevinarstvo (AUTH) i Odseka za građevinarstvo (DUTH).
Autor: Marija Radić
