Estonija spremna za potpunu evakuaciju u slučaju ratnog sukoba?
Estonija, zemlja sa malo više od milion stanovnika, spremna je da evakuiše celu svoju populaciju u inostranstvo ako izbije rat. To je rekao novi komandant estonskih odbrambenih snaga general-major Andrus Merilo na seminaru organizovanom u Talinu.
"Moramo biti spremni da evakuišemo ljude van opasne zone, a u najgorem slučaju, opasna zona pokriva celu Estoniju. (U tom slučaju) važni su nam pomorski, kopneni i vazdušni saobraćaj", rekao je Merilo u Talinu.
Prema njegovim rečima, u slučaju rata, estonska vojska počinje da uništava sopstvene gradove, jer sprečava ili bar otežava napredovanje neprijatelja koji napada Estoniju. Prema Merilu, kada Rusijaide u rat, ona uvek ima za cilj osvajanje kopnenih područja.
Merilo je rekao da odbrambene snage Estonije ne žele da otkriju sve detalje u vezi sa planovima koje imaju za svoje gradove u slučaju rata.
"Ako neko veruje da nećemo početi ratove iz Narve, vara se. Ako bude potrebno, estonska vojska će sama početi da uništava estonske gradove. Na primer, u Narvi morate biti spremni na to da su gradska infrastruktura i ulice učinjene neprohodnim za protivnika", rekao je Merilo.
On je dodao da ne žele o tome da pričaju na sva zvona, ali da je u ratnoj situaciji veoma važno da infrastruktura može da se iskoristi da spreči kretanje neprijatelja.
Merilo je istakao da će vojska razneti mostove i zgrade ukoliko to bude potrebno. On je ispričao kako se u Finskoj decenijama planira infrastruktura sa idejom da se po potrebi može i dignuti u vazduh.
Na primer, Merilo je na seminaru zauzeo vijadukt Kanama, u opštini Saku kod Talina, čije je dizanje u vazduh pre nekoliko nedelja dalo odbrambenim snagama Estonije uvežbavanje u uništavanju infrastrukture. Za eksploziju je utrošeno 60 kilograma TNT-a. Biće izgrađen novi koji će zameniti stari vijadukt, koji takođe bolje odgovara potrebama vojske.
Prema Andrusu Merilu, po mnogo čemu je član tri NATO-a zapravo čak i važniji od člana pet, koji pokreće zajedničku odbranu NATO-a, jer prema članu tri sve zemlje moraju imati nezavisne odbrambene sposobnosti kojima mogu doprineti zajedničkoj odbrani.
Prema Merilovom mišljenju, Estonija se sada nalazi u situaciji u kojoj je u toku vojna eskalacija (širenje) i gde bi napad na Estoniju mogao postati verovatnija opcija nego što je sada.
#1000Days... 1001... 1002... 1003... 1004...
— MoD Estonia (@MoD_Estonia) 23. новембар 2024.
We continue to stand strong and united with #Ukraine 🇺🇦. Freedom is priceless, and it must be defended. 💙💛 pic.twitter.com/hwQUW0DAgu
"Napad na Estoniju može da se pretvori u realniju mogućnost nego što je to bio ikada tokom naše nezavisne istorije. Hteli mi to ili ne, ako izbije rat između NATO-a i Rusije, zbog našeg geografskog položaja, borbena dejstva će početi i na našim prostorima. Estonija je pogranična zemlja. Ako počne rat, ionako ćemo izgubiti jedno ili drugo - ljude, infrastrukturu, teritoriju", rekao je on.
Prema Merilovom mišljenju, lakše je zameniti vojne elemente, ali i ljude, nego infrastrukturu kao što su putevi, mostovi, luke i železničke veze. Merilo je takođe rekao da se "Baltički zid" koji se sada gradi ne može porediti sa Mažino linijom tokom Drugog svetskog rata.
"Pre se radi o širokim tehničkim mogućnostima koje neprijatelju mogu otežati kretanje. Puteve koji se trenutno grade vojska želi da uništi malo po malo tokom rata. Dakle, mora se naći balans između potreba rata i mirnodopskih potreba", dodao je on.
General-major Andrus Merilo govorio je u Talinu na seminaru za estonske graditelje infrastrukture. Njegova otvorenost iznenadila je mnoge u Estoniji. Mnogi su se takođe pitali da li bi svi estonski civili zaista mogli da budu prebačeni u strane zemlje i, na primer, u susednu Finsku?
U Estoniji živi više od milion ljudi. U Estoniji ne postoje velika i moderna skloništa od bombi otvorena za sve civile, a ona u ovom trenutku ne namerava da ih gradi, tako da je bekstvo jedini način da se civilno stanovništvo skloni od rata.
Finskabi bila najlogičnija zemlja u koju treba pobeći, pošto Estonija ima bliske brodske veze sa Finskom. Južni sused Letonija bila bi manje verovatna meta evakuacije, jer ako Rusija napadne Estoniju, verovatno će napasti i Letoniju.
Pruga The Rail Baltic koja prelazi preko Baltika mogla bi da transportuje civile u centralnu Evropu, ali neće biti završena pre naredne decenije.
Autor: Aleksandra Aras
