Administracija novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa ponovo je pozvala na razgovore o mogućnosti da Sjedinjene Države kupe Grenland, što je ideja koja se pojavila još tokom Trampovog prvog mandata.
Tada je Tramp tvitovao sliku priobalnog Grenlanda sa uređenom, sjajnom Trampovom kulom koja se nalazi iznad pejzaža.
U opisu posta je napisao: "Obećavam da to neću učiniti Grenlandu!"
U avgustu 2019. godine, Tramp je potvrdio novinarima da je zainteresovan za kupovinu Grenlanda, a ova ideja je izazvala i radoznalost i debatu.
"Danska ga u suštini poseduje. Mi smo veoma dobri saveznici sa Danskom, štitimo Dansku kao što štitimo velike delove sveta. Tako da se pojavio koncept i rekao sam: 'Svakako da je to interesantno i mi bismo bili zainteresovani.' Popričaću malo sa njima", rekao je Tramp.
Wall Street Journal je prvo izvestio o ovom Trampovom interesu, pozivajući se na izvore koji su rekli da je tu ideju pomenuo sa "određenim stepenom ozbiljnosti“.
Ideja je odložena nakon što je Džo Bajden preuzeo dužnost 2021. godine, ali se ponovo pojavila na internetu nakon Trampove pobede ranije ovog meseca.
Republikanski kongresmen Majk Kolins iz Džordžije objavio je 7. novembra nešto što izgleda kao izborna mapu sa Grenlandom i u opisu napisao "Projekat 2029", piše Fox News.
Od tada, član parlamenta u Danskoj odbacio je ideju da Sjedinjene Države kupe Grenland kao američku teritoriju. Prema poruci Rasmusa Jarlova, danski parlament ne namerava da nikome ponudi teritoriju, posebno Sjedinjenim Državama.
I promise not to do this to Greenland! pic.twitter.com/03DdyVU6HA
— Donald J. Trump (@realDonaldTrump) 20. август 2019.
"Nezavisnost Grenlanda zahteva odobrenje danskog parlamenta i promenu našeg ustava. Mogu da vam garantujem da nema šanse da odobrimo nezavisnost da biste mogli da kupite Grenland. Lepa fantazija, ali zaboravite", rekao je Ramus Jarlov.
Ovo je daleko od prvog puta da Sjedinjene Države razmatraju kupovinu strateški korisnog arktičkog kopna.
Posle Drugog svetskog rata, predsednik Hari Truman je ponudio Danskoj 100 miliona dolara za Grenland 1946. godine, ali je Danska odbila.
Ideja se zapravo pojavila ranije 1945. godine, kada je senator Oven Bruster, R-Mejn, nazvao Grenland "vojnom neophodnošću" koju podržavaju američki vojni lideri.
Godine 1946, zvaničnik Stejt departmenta je primetio da Zajednički šefovi štabova veruju da bi SAD trebalo da imaju za cilj kupovinu teritorije. Tog decembra, državni sekretar Džejms Birns je čak dao ponudu direktno danskom ministru spoljnih poslova Gustavu Rasmusenu, sugerišući da bi prodaja mogla biti najjednostavnije rešenje.
Američki interes za Grenland seže još dalje. Godine 1867. Stejt department je istraživao kupovinu Grenlanda i Islanda, prepoznajući njihov strateški značaj.
Ako Danska hipotetički pristane da proda Grenland Sjedinjenim Državama, to bi bila najveća ekspanzija američke teritorije u istoriji, nadmašivši kupovinu Luizijane 1803. godine.
Autor: Dubravka Bošković
