DA LI TRAM IMA REŠENJE ZA RAT U UKRAJINI? Sve oči uprte u ODLUKE KOJE SLEDE

Prethodni boravak u Beloj kući vatrenog republikanca doveo je do toga da se pozabavio nizom velikih spoljnopolitičkih pitanja, uključujući pandemiju COVID-19, normalizovao je veze između Izraela i arapskih zemalja i povukao se iz iranskog nuklearnog sporazuma.

Ali današnji svet je veoma drugačiji od onog koji je Trampova administracija ostavila iza sebe u januaru 2021, a budući 47. predsednik Sjedinjenih Država sada se suočava sa globalnim pejzažom obeleženim mnogim intenzivnim žarišnim tačkama.

Rat Rusije sa Ukrajinom traje već treću godinu, Bliski istok je uronjen u haos usred izraelskog sukoba sa Hamasom, Hezbolahom i Iranom, a američko veliko rivalstvo oko moći sa Kinom je najnapetije.

Trampov pristup ovim veoma napetim i složenim problemima ostaje da se vidi, iako se u nedavnom izveštaju tvrdi da njegova tranziciona kancelarija razmatra predlog koji bi nastojao da zamrzne sukob u Ukrajini „demilitarizovanom zonom od 800 milja“ (nešto manje od 1.300 km).

Malo je verovatno da će to pozdraviti ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i njegovi evropski partneri koji su nepokolebljivi u tome da Kijev ne bi trebalo da preda teritoriju Kremlju, a američki zvaničnici to i dalje ne potkrepljuju.

MailOnline analizira najveće probleme sa kojima se Tramp suočava uoči svog povratka na svetsku scenu, ispitujući kako bi mogao da pokuša da im pristupi i koje bi posledice mogle biti.

Evropa

Ukrajina i NATO

Tramp je još pre izjavio da rat Rusije i Ukrajine nikada ne bi počeo da je on bio predsednik i tvrdio je da bi mogao da naglo zaustavi sukob - a da nikada nije otkrio svoje planove za to.

U nedavnom izveštaju Volstrit džurnala koji se poziva na tri izvora „bliska novoizabranom predsedniku“ tvrdi se da Trampova tranziciona kancelarija razmatra jedan predlog koji bi sprečio Kijev da se pridruži NATO-u najmanje 20 godina u zamenu za unosne poslove sa oružjem.

U međuvremenu, sukob bi bio zaustavljen implementacijom velike demilitarizovane zone (DMZ) koja bi efektivno zamrznula borbe na mestu i primorala Kijev da se odrekne do 20 odsto svoje teritorije kao deo „DMZ od 800 milja“ .

Ali izvori nisu ponudili uvid u to kako će se takva tampon zona između ruske granice i neokupirane Ukrajine nadgledati ili upravljati, osim što su rekli da u njoj neće biti američkih mirovnih snaga.

„Možemo da vršimo obuku i drugu podršku, ali će cev pištolja biti evropska... i mi to ne plaćamo“, rekao je jedan izvor.

Britanija, Francuska i Nemačka već su obećale da će podržavati Ukrajinu „koliko god bude potrebno“, a Zelenski je odlučno protiv prepuštanja teritorije Vladimiru Putinu.

Ukrajinski lider je danas rekao da bi bilo kakav ustupak Putinu bio „neprihvatljiv za Ukrajinu“ i „samoubilački za Evropu“.

Imajući to na umu, teško je videti kako bi takav plan mogao da se progura osim snažnog naoružavanja Kijeva uz pretnje uskraćivanjem preko potrebne američke vojne pomoći.

Ovo bi dramatično ugrozilo odnose Vašingtona sa čitavom Evropom i dovelo u pitanje legitimitet NATO-a.

Neki analitičari i političari su upozorili da bi to čak moglo da ohrabri one poput Kine da iskoriste uočeno nejedinstvo Zapada i pokušaju da proširi svoj uticaj na Pacifik.

Strahovi da bi republikanac mogao tražiti jednostrano povlačenje iz NATO-a su prenaglašeni, pošto je američki Kongres usvojio zakon koji zahteva dvotrećinsku većinu glasova u Senatu da bi odobrio takav potez.

Međutim, mnogi analitičari upozoravaju da će Tramp zaista verovatno smanjiti američku vojnu pomoć Ukrajini i naterati evropske partnere Kijeva da preuzmu ogroman teret za održavanje adekvatnih zaliha oružja – potez koji bi svakako izvršio pritisak na Zelenskog da razmotri mogućnost pregovaranja. naseljavanje i ustupanje teritorije.

„Tramp ima legitimno mišljenje o tome da su evropski saveznici podbacili u odbrani i da su se previše oslanjali na Ujka Sema da ih zaštiti predugo, a ovo je veliki poziv na buđenje Zapadu“, dr Rasel Foster, viši predavač na britanskom i međunarodne politike na King's College London, rekao je za MailOnline.

„Ali Evropa, Kanada i Australazija su pustili da njihova potrošnja na odbranu tako dugo stagnira, da nemaju ni blizu industrijske baze i vojne infrastrukture da pomognu u odbrani Ukrajine i sebe od dalje agresije bez američke pomoći.

„Verovatno ćemo videti velike pozive za odbrambenu potrošnju i investicije širom NATO-a – ali će biti potrebne godine da se izgradi i biće veoma skupo u vreme ekonomske stagnacije. Budućnost odbrane Zapada sada izgleda veoma mračno.'

Ed Arnold, viši naučni saradnik za evropsku bezbednost u istraživačkom centru Kraljevskog instituta ujedinjenih službi (RUSI), dodao je: „Neposredna kriza unutar Evrope biće kako nastaviti diplomatsku, vojnu i humanitarnu podršku Ukrajini bez SAD.

„Kroz koji god mehanizam prođe – NATO, EU ili bilateralno – biće neverovatno skupo.“

Možda u znak stvari koje dolaze, francuski predsednik Emanuel Makron rekao je na skupu evropskih lidera ove nedelje da kontinent „ne sme zauvek da delegira našu bezbednost Americi“.

On je tvrdio da bi Tramp legitimno 'branio interese američkog naroda' i upitao: 'Da li smo spremni da branimo interese evropskog naroda?'

EU i privreda

Pored zabrinutosti Evrope u vezi sa budućnošću Ukrajine i NATO-a pod Trampovim predsedništvom, EU je oprezna u odnosu na Trampov stav prema trgovinskim sporazumima i ekonomskim odnosima.

Kod kuće, Trampov povratak na vlast će verovatno značajno ublažiti neke od regulatornih pritisaka koje su finansijski i industrijski sektor videli pod Bajdenovom administracijom.

Široko se očekuje deregulacija u bankarstvu i kriptovalutama i poreske olakšice za korporacije i bogate.

Ali bankari i industrijski lideri su zabrinuti zbog uticaja trgovinskih tarifa, koje je Tramp reklamirao kao način da se pomogne u smanjenju nacionalnog duga – plan za koji mnogi ekonomisti kažu da je osuđen na propast.

Trampova prethodna administracija uvela je carine na čelik i aluminijum u EU 2018. godine, što je navelo Evropljane da uzvrate carinama na motocikle američke proizvodnje, burbon, puter od kikirikija i farmerke, između ostalog.

Ovog puta, Tramp je izneo ideju da uvede opštu carinu od 10% na svu robu koja se uvozi u SAD, uz mogućnost viših stopa na artikle visoke vrednosti.

Ekonomisti Goldman Saksa procenjuju da bi, ako bi Tramp nastavio sa svojim tarifama, njihov direktan efekat plus trgovinska neizvesnost koju bi izazvali mogli da koštaju zemlje evrozone najmanje jedan procentni poen rasta BDP-a.

Finski premijer Petteri Orpo rekao je da je zabrinut zbog mogućnosti trgovinskog rata pošto su ekonomisti upozorili na scenario u kojem su obe strane povećale takse i restriktivnije mere za uvoz.

„Ne bi trebalo dozvoliti da se to dogodi“, rekao je on. Hajde da sada pokušamo da utičemo na buduću politiku SAD i Trampa kako bi on razumeo rizike koji su uključeni.

Evropska komisija je za sada zadužila tim zvaničnika i ekonomskih eksperata iza zatvorenih vrata da prouči kako će to uticati na EU uoči Trampove inauguracije u januaru.

Velika Britanija

Nakon Trampove izborne pobede, vrhunski američki analitičar upozorio je da će novi predsednik gledati na britanskog premijera Kira Starmera kao na „lakog probuđenog levičara“ i da mu neće verovati.

Nil Gardiner, direktor Centra za slobodu Margaret Tačer pri Heritidž fondaciji, rekao je da će novoizabrani predsednik videti premijera kao 'novajliju' kada je reč o pregovorima.

Lider laburista je trenutno u ne tako sjajnoj poziciji nakon što je desetine laburističkih aktivista odletelo u SAD da pomognu kandidatkinji demokrata Kamali Haris na izborima.

Gardiner je rekao da su odnosi tako loši da Kir Starmer možda ne bi bio dobrodošao na Trampovo imanje na Floridi čak ni da lično odleti tamo i poljubi mu prsten.

Ali mogao bi da počne smenom svog ministra spoljnih poslova Dejvida Lemija, koji je izabranog predsednika u prošlosti nazivao „serijskim lažovom“ i „željenim despotom“, prenosi Daily Mail.

Incident sa laburističkim aktivistima u poslednjim nedeljama američkih izbora, na kojima je Tramp ubedljivo pobedio, doveo je do toga da Trampova kampanja podnese žalbu američkom izbornom regulatoru, FEC-u.

Sir Keir je pokušao da zakrpi stvari sa Trampom ukazujući na večeru koju su delili u Njujorku u septembru.

A nakon Trampovog iznenađujućeg trijumfa protiv Kamale Haris, premijer je govorio o tome koliko su „ključni“ jaki odnosi SAD i Velike Britanije.

Gardiner je međutim rekao da će biti „značajnih tenzija” kada su u pitanju Britanija i Amerika, rekavši da će odnosi biti zategnuti jer Kir „predstavlja socijalistički pogled na svet i plan koji je za Trampa anatema”.

Njih dvojica će se verovatno sukobiti oko Bliskog istoka, jer su laburisti nedavno zabranili prodaju oružja Izraelu, dok će Tramp biti jedan od najjačih pristalica zemlje.

Ista dinamika će se odigrati i u pogledu izraelskih napada na Iran prema kojima su laburisti oprezniji.

Ali najveća podela može biti u više od 100 laburističkih aktivista koji su odleteli u SAD da vode kampanju u ime Kamale Haris. U žalbi FEC-u, Trampova kampanja je zahtevala istragu o „neposrednoj istrazi o očiglednom stranom mešanju“.

Sve ovo zajedno stavila je vladajuću laburističku vladu u nezgodan položaj pre nego što je Tramp uopšte ponovo preuzeo dužnost.

Azija

Kina

Na vrhu Trampovog spoljnopolitičkog plana nalazi se rivalstvo SAD i Kine, koje se poslednjih godina samo pojačalo. Pod Trampom se očekuje da će ovo takmičenje dalje eskalirati.

Novoizabrani predsednik je otvoreno govorio o svojim namerama da dramatično smanji američko oslanjanje na proizvode koje proizvodi i izvozi Peking.

Tramp je predložio uvođenje visokih carina na kineski uvoz dok je pokušavao da ukine određene proizvode kao što su elektronika, čelik i farmaceutski proizvodi tokom svoje četiri godine na funkciji.

On takođe nastoji da se obračuna sa kineskim kompanijama koje žele da kupe američke nekretnine i investiraju u energetsku i tehnološku infrastrukturu.

Trampov izborni uspeh naišao je na diplomatski i neobavezujući odgovor kineskog ministarstva spoljnih poslova koje je reklo da će se „upravljati američkim vezama zasnovanim na međusobnom poštovanju i saradnji u kojoj svi dobijaju“.

Ali diplomate na obe strane biće pod teškim pritiskom da održe ionako nestabilne bilateralne odnose ako Tramp nastavi sa svojim planovima.

Dr Philip Shetler-Jones, RUSI-jev viši naučni saradnik za indo-pacifičku bezbednost, zaključio je da će se Trampova politika prema Kini na kraju usredsrediti na „izbegavanje sukoba uz pristup „mir kroz snagu“.

Nasuprot tome, pokušaji Bajdenove administracije da se odvoji od Kine bili su usredsređeni na jačanje njenih odnosa sa drugim saveznicima.

Vašington je podržao multilateralne bezbednosne i trgovinske inicijative kao što su AUKUS (Australija, UK, SAD), Kvad (Australija, Indija, Japan i Sjedinjene Države) i alijansa „Čip 4“ – grupa Japana, Južne Koreje, SAD i Tajvan koji ima za cilj da obezbedi globalne lance snabdevanja za poluprovodnike i kritične tehnologije.

Dr Zeno Leoni, predavač studija odbrane i filijala Lau China Instituta na Kraljevskom koledžu u Londonu, rekao je da bi Trampova priroda podela mogla naštetiti saradnji između zapadnih saveznika.

„Iako druga Trampova administracija možda neće poništiti ove inicijative usmerene na Kinu, to bi moglo da navede SAD da se dalje povuku iz međunarodnih sporazuma i izvrše veći pritisak na bliske saveznike da podrže američko obuzdavanje Kine sa još većom energijom“, rekao je on.

„Kina će i dalje biti rival broj jedan za Sjedinjene Države... a kineski kreatori strategije se nadaju da će Trampovo predsedavanje oslabiti koheziju unutar zapadnog bloka.“

Šetler-Džons je dodao: „Drugo Trampovo predsedavanje će izazvati zabrinutost u regionu zbog poremećaja koji proističu iz intenziviranja principa „Amerika na prvom mestu“ u američkoj trgovinskoj politici. Trampova pobeda bi mogla da proširi ekonomski jaz širom Pacifika.'

Tajvan

Rastuća agresija Kine prema regionalnim susedima saveznicima SAD, posebno Tajvanu, takođe je značajan faktor.

Tajvan je takođe ranije ove godine izabrao novog lidera, Lai Ching-tea, koji je u nekoliko navrata razbesneo Peking svojom čvrstom pro-suverenom retorikom.

Tramp je uznemirio demokratski uređeno ostrvo, izjavivši da Tajvan treba da plati SAD za odbranu, dok se žalio da je njegova napredna industrija poluprovodnika oduzela posao Americi.

Tajvan bi stoga možda osećao potrebu da pokaže da ozbiljno shvata potražnju za novcem Donalda Trampa za 'zaštitu'.

„Pazite na Tajvan na strani odbrane da pokušate da ih angažujete u velikom paketu oružja – da urade nešto značajno, veoma veliko“, rekao je Rupert Hamond-Čembers, predsednik američko-tajvanskog poslovnog saveta.

„Ali zamislite to kao kaparu, privlačenje pažnje“, rekao je. „Složiće nekoliko velikih platformi i velike kupovine municije.“

SAD su već najvažniji tajvanski snabdevač oružjem, iako se Tajvan žalio na zaostale narudžbine vredne oko 20 milijardi dolara.

Severna Koreja

Poslednji izazov sa kojim će se Tramp suočiti u regionu je Severna Koreja. Svet je 2018. bio svedok značajnog trenutka kada je Tramp postao prvi predsednik SAD koji je ikada sreo severnokorejskog lidera kada se suočio licem u lice sa Kim Džong Unom na samitu u Singapuru. Taj trenutak, koji su analitičari najavili kao Vašingtonsko priznanje Severne Koreje kao legitimne države, pokrenuo je ono što je izgledalo kao dramatičan pomak u bilateralnim odnosima.

Šef dinastije Pjongjanga je učestvovao u razgovorima sa američkim diplomatama, postavio je temelje za denuklearizaciju i izgledao je istinski željan da popravi odnose sa Zapadom - kasnije se ponovo sastao sa Trampom 2019. radi istorijskog rukovanja u demilitarizovanoj zoni koja deli Korejsko poluostrvo. Ali Trampovi pregovori su na kraju bili neuspešni, a ubrzo nakon sastanka 2019. Kim je objavio da je ukinuo moratorijum na nuklearna testiranja i obećao da će nastaviti.

Od tada, Kim je vodio mnogo oštriju politiku, tražeći bliže veze sa Rusijom i Kinom, dok je naređivao vojnim naučnicima i svojoj masivnoj odbrambenoj industriji da krenu u kampanju brzog naoružavanja i nuklearne ekspanzije. Tramp je često hvalio svoju snažnu vezu sa liderom kojeg je jednom nazvao 'malim raketnim čovekom', ali južnokorejski stručnjaci kažu da je Kim izgoreo kada su pregovori krenuli na jug 2019. godine i da je malo verovatno da će preokrenuti kurs za ponovno angažovanje sa SAD.

Pristup SAD Severnoj Koreji dodatno će biti komplikovan prisustvom hiljada vojnika iz Pjongjanga u Rusiji nakon što su Putin i Kim dogovorili novi odbrambeni pakt. Ukrajinske oružane snage su već došle u mali kontakt sa severnokorejskim vojnicima u ruskom regionu Kursk, izvestili su zvaničnici ove nedelje, a južnokorejski obaveštajci sugerišu da je do 11.000 Kimovih vojnika spremno da vodi rat protiv Kijeva u ime Moskve.

Bliski istok

Izrael, Hamas i Hezbolah

Tramp je stalno obećavao da će nastojati da okonča ratove, a ne da ih započne. Na Bliskom istoku, ova retorika će biti testirana na više frontova usred ratova Izraela sa Hamasom i drugim palestinskim militantnim grupama u Gazi i Hezbolahom u Libanu, kao i rastućih tenzija između Izraela i Irana.

Građani Izraela i dalje su potreseni od napada 7. oktobra 2023. i očajnički traže povratak talaca koje je zarobio Hamas. Palestinski broj poginulih u Gazi približava se 50.000 zahvaljujući neprestanom bombardovanju od strane Izraela, dok je civilno stanovništvo širom južnog Libana - u glavnom gradu Bejrutu - bilo podvrgnuto sličnoj kazni u poslednje vreme dok ID pokušava da osakati Hezbolah. Viši naučni saradnik RUSI-ja za bezbednost na Bliskom istoku dr Burcu Ozcelik okarakterisao je Trampov pristup Bliskom istoku kao „kompleksnu listu nepoznanica“, među kojima je glavno koliki uticaj će Tramp imati nad izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom.

Većina analitičara se slaže da će podrška Vašingtona Izraelu verovatno porasti jer se očekuje da će Tramp zauzeti oštriji stav prema regionalnom neprijatelju Iranu.

Ali analitičari su podeljeni oko toga kako bi takva podrška mogla da izgleda i da li će Tramp dati Izraelu slobodu da nastavi svoju vojnu ofanzivu u Gazi i Libanu – ili će gurnuti Netanjjahua da sukob dovede do brzog, ali brutalnog kraja. U iščekivanju Trampovog dolaska, Netanjahu je krenuo da osigura svoju poziciju i u noći izbora smenio je ministra odbrane Joava Galanta, zamenivši ga lojalistom Izraelom Kacom.

„Region će ostati zaključan u graničnom stanju sve do Trampove inauguracije u januaru... Ono što se dešava u međuvremenu će pažljivo i nervozno posmatrati oni na Bliskom istoku“, rekao je Ozcelik.

Iran

U svom prvom mandatu, Tramp je bio "čelično" uporan u svom pristupu Iranu pod tvrdolinijaškim predsednikom Ebrahimom Raisijem i vrhovnim vođom Alijem Hamneijem. On je dramatično povukao SAD iz nuklearnog sporazuma JCPOA koji je osmišljen da ograniči nuklearne aktivnosti Irana i umesto toga je odlučio da uvede ometajuće sankcije teheranskoj ekonomiji i naftnoj industriji.

U poslednjoj godini svog mandata on je takođe odobrio atentat na najmoćniju iransku vojnu ličnost i vođu Revolucionarne garde Islamske Republike, Kasema Sulejmanija. Nema razloga da se sumnja da bi se njegov pristup u drugom krugu ublažio, kaže Ozcelik iz RUSI-ja, koji je rekao da je malo verovatno da će Tramp resetovati svoj nepokolebljivi stav prema Iranu.

Ovog puta, međutim, Tramp će imati posla sa novim iranskim predsednikom koji će možda biti spremniji da traži sredinu nakon što je Raisi poginuo u padu helikoptera ranije ove godine. Za razliku od svog prethodnika, Masud Pezeškijan je umerenija ličnost koja je signalizirala spremnost da se ponovo angažuje sa Zapadom i sarađuje sa Vašingtonom u zamenu za ublažavanje sankcija.

Postoji nada da bi se Trampov mandat stoga mogao pokazati kao stabilizator i ohrabriti Iran da prekine nedavni obrazac udara "oko za oko" sa Izraelom. Bivši izraelski obaveštajac i regionalni analitičar Avi Melamed rekao je: „Veoma je moguće da će nova administracija naterati Iran da ponovo razmotri odmazdu velikih razmera. „Signalizacijom odmerenog odgovora, Iran bi mogao da pokuša da pokaže Trampu i njegovoj dolazećoj administraciji da predstavlja manju pretnju regionalnoj stabilnosti nego što se ranije pretpostavljalo.

„Za Teheran, izbegavanje direktne konfrontacije sa Izraelom ne bi moglo biti uokvireno kao slabost, već kao strateški gest koji ima za cilj izgradnju poverenja sa dolazećom Trampovom administracijom. Ali u kojoj meri Pezeškijan može da isplanira bolje odnose sa Trampom biće pod jakim uticajem volje ajatolaha Alija Hamneija, koji je više puta obećavao da će „pobediti cionistički režim“ i ostaje snažno protiv Zapada.

Tvrđi stav SAD prema Iranu pozdravili bi kao što su Saudijska Arabija i UAE, koji su oprezni prema iranskom regionalnom uticaju i veruju da se pod drugim Trampovim predsedništvom može više dobiti, kao što su bezbednosne garancije i dogovori o oružju.

Latinska Amerika

Trampova "vatrena" retorika o imigraciji, uključujući zakletve da će „obezbediti južnu granicu“ i deportovati ilegalne migrante, bila je kamen temeljac njegove predsedničke kampanje dok je obećao da će pokrenuti najveću deportaciju migranata bez dokumenata u američkoj istoriji.

Uprkos pokušajima demokrata da Trampa prikažu kao rasistu, novoizabrani predsednik je, prema izlaznim anketama, obezbedio neviđenih 46 odsto glasova Španaca, a borba protiv migracija će sigurno biti na vrhu njegove liste prioriteta kada stupi na funkciju.

Odnosi SAD sa Latinskom Amerikom su stoga spremni za dramatične promene, a nigde ta perspektiva nije tako opipljiva kao u Meksiku.

Američki južni sused je takođe njen najveći trgovinski partner, sa uvozom, izvozom i uslugama između njih koji su iznosili skoro 800 milijardi dolara u 2023.

Ali novoizabrani predsednik Meksika Klaudija Šejnbaum suočava se sa zastrašujućom realnošću obnovljenog – i potencijalno borbenijeg – fokusa na migracionu politiku.

Trampova administracija će očekivati da vlada Klaudije Šejnbaum blisko sarađuje na jačanju bezbednosti granica, dramatičnom smanjenju stope ilegalne migracije i ubrzanju procesa deportacije – potencijalno suočenih sa pretnjama viših carina i ekonomskih kazni.

Na drugom mestu, Tramp će pronaći saveznike u argentinskom lideru Havijeru Mileiju, koji je otkako je stupio na funkciju u decembru 2023. godine, započeo jednu od najdramatičnijih svetskih kampanja ekonomske transformacije, smanjujući potrošnju dok pokušava da obuzda užasnu inflaciju od preko 200%.

U svojoj kampanji, Milei je izrazio podršku Trampu i rekao da želi da zameni pezos kao argentinsku nacionalnu valutu američkim dolarom - iako je to otišlo u zadnju klupu pošto se nacija uhvatila u koštac sa njegovom ekonomskom "šok terapijom".

Takođe je odbio poziv svojoj zemlji da se pridruži grupi zemalja BRIKS-a - interkontinentalnoj ekonomskoj koaliciji koju predvode Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička Republika koju mnogi vide kao primarno sredstvo koje želi da izazove političku i ekonomsku dominaciju Zapada.

Trampova izborna pobeda takođe će ohrabriti i tvrdo desničarsku ličnost brazilske politike, bivšeg predsednika Žara Bolsonara.

Bolsonaro je napustio funkciju na Novu godinu 2023. kada je sadašnji predsednik Lula da Silva preuzeo dužnost, a kasnije je proglašen nepodobnim za javnu funkciju do 2030. godine nakon što je doveo u pitanje brazilski sistem glasanja.

Njegovi saveznici su se zalagali za vraćanje njegove podobnosti. Njegov sin, senator Fabio Bolsonaro, nosio je majicu 'Bolsonaro 2026' na biralištima prošlog meseca.

„Trampova pobeda će inspirisati konzervativce širom sveta i ojačati pokret u Brazilu da ponovo izabere Jaira Bolsonara za predsednika na izborima 2026. godine“, rekao je Valdemar Kosta Neto, šef Bolsonarove desničarske Liberalne partije (PL).

Afrika

J. Peter Pham, bivši specijalni izaslanik za afrička Velika jezera i region Sahela pod Trampovom administracijom, rekao je za The Africa Report da administracija novoizabranog predsednika želi da pronađe „sposobne partnere“ za saradnju na kontinentu i da će preduzeti pragmatičan pristup svojoj diplomatiji tamo.

Dok se mnoge afričke nacije u velikoj meri oslanjaju na SAD za humanitarnu pomoć i ekonomsku podršku, one su takođe čuvari vitalnih resursa za kojima žude sile širom sveta.

Kina i Rusija su naporno radile na izgradnji svog uticaja na afričke vlade, ulažući u energetiku, tehnologiju, telekomunikacije i razvoj infrastrukture i nudeći povoljne kredite.

U zamenu za takve inicijative – koje su obično oslobođene obaveza vezanih za podršku Zapada – ruskim i kineskim korporacijama je dat prioritetni pristup ključnim mineralima poput bakra, litijuma i kobalta, kao i politički uticaj.

Tramp će imati nameru da zaštiti interese SAD u Africi i verovatno neće moći da priušti da primeni bilo kakvo dramatično smanjenje pomoći ili investicija kao rezultat toga.

On je takođe ranije sprovodio politike osmišljene da podstiču američko-afričku ekonomsku saradnju i trgovinu, uključujući inicijativu "Prosper Africa" pokrenutu 2018.

Nekadašnji i budući predsednik nije izneo nikakvu jasnu politiku ili stav prema Africi, pa je teško predvideti kako će dalje.

Takođe je teško predvideti da li će Trampova Bela kuća imati odlučniji pogled na neke od najbrutalnijih oružanih sukoba i kriza u Africi, među kojima je glavni građanski rat u Sudanu koji je opisan kao jedna od najgorih humanitarnih katastrofa u svetu.

Sve u svemu, afrički odgovori na Trampov izbor odražavali su oprezni optimizam.

Istaknute ličnosti poput egipatskog predsednika Abdela Fataha el-Sisija i etiopskog premijera Abija Ahmeda požurile su da čestitaju kada je Tramp objavio svoju pobedu.

Lideri u Ugandi i Južnoj Africi takođe su izrazili podršku.

Predsednica Ugande Anita Among je sugerisala da bi Trampov povratak mogao da ublaži sankcije afričkim zvaničnicima koje je uvela Bajdenova administracija, dok je predsednik Južne Afrike Siril Ramafosa izrazio optimizam za saradnju, posebno uoči južnoafričkog predsedavanja G20 2025. godine.

Autor: Dalibor Stankov