Potpredsednica Kamala Haris i bivši predsednik Donald Tramp izneli su svoje završne reči kampanje 2024. u odvojenim događajima u poslednjem delu ciklusa kampanje 2024, međutim predsednički izbori nisu jedina trka koju će Amerikanci smatrati izbornim danom 5. novembra.
Osim izbornog dana petog novembra, takođe će biti u toku i trke za kontrolu američkog Senata i Predsedničkog doma, kao i niz glasačkih mera po raznim pitanjima uključujući abortus.
Haris u svom govoru održanim nešto južno od Bele kuće gde je Tramp kao tadašnji predsednik govorio 2021, godine neposredno pre nereda na Kapitolu, tvrdila je se baš ti događaji ilustruju "ko Donald Tramp zapravo jeste".
-Predugo smo bili opsednuti previše podela, haosa i međusobnog nepoverenja. Ne mora biti ovako. - rekla je ona.
Ona je takođe obećala niz politika za koje je rekla da su usmerene na Amerikance sa srednjim i nižim prihodima, kao što je donošenje snažnog poreskog kredita za decu radi ekonomskog unapređenja porodica, posebno novorođenčadima što uključuje omogućavanje Medicare-u da pokrije troškove kućne nege za starije osobe i napore za izgradnju novih stanova koje Amerikanci mogu da priušte.
Foto: Tanjug AP/Julia Demaree Nikhinson
Haris je ponovila svoj poziv da se ''vrati reproduktivna sloboda širom zemlje“ i obećala da će potpisati zakon o ponovnom sprovođenju abortusa kao zakonsko pravo ako joj Kongres pošalje takav zakon. Donošenje takvog saveznog zakona bi poništilo državne zabrane abortusa koje su stupile na snagu.
Na skupu 27. oktobra u Medison Skver Gardenu u Njujorku o kome se pričalo u lokalnim medijima zbog rasističkih komentara upućenih Portoriku od strane komičara koji je govorio pre Trampa, republikanski kandidat je izneo novi predlog politike koji je veoma sličan Haris što se tiče negovatelja.
- Danas objavljujem novu politiku prema kojoj ću podržati poreski kredit za porodične negovatelje koji brinu o roditelju ili voljenoj osobi. Krajnje je vreme da budu priznati. -rekao je Tramp.
U izjavi 29. oktobra iz svog odmarališta u Mar-a-Lagu, Tramp je izbore označio kao referendum o imigraciji, tvrdeći da je Haris „izbrisala granice“.
aris je tvrdila da političari treba da ''prestanu da tretiraju imigraciju kao pitanje da bi dobili glasove na izborima, nego da je tretiraju kao ozbiljan izazov za koji se konačno moraju okupiti kako bi ga rešili''.
- Radiću sa demokratama i republikancima da potpišu zakon o bezbednosti granica koji je Donald Tramp ubio - rekla je Haris pozivajući se na dvopartijsko zakonodavstvo koje su republikanci u Kongresu na kraju odbacili nakon što je Tramp tvrdio da ne bi trebalo da bude usvojen pre izbora.
Katolički stručnjaci koji su razgovarali sa OSV Njuz-om naizmenično su povlačili tačke slaganja i napetosti između politika koje su predložili Haris i Tramp sa principima katoličkog društvenog učenja, po pitanjima koja se kreću od abortusa i vantelesne oplodnje do imigracije do klime i rada.
Papa Franja je u septembru izjavio da su predstojeći američki izbori kao izbor između "manje od dva zla" navodeći tenzije sa platformama kanditata o imigraciji i abortusu kao "protiv života".
- Svako sa savešću treba da razmisli o tome, a zatim da glasa - rekao je Papa.
Ključne države na bojnom polju — Džordžija, Severna Karolina, Pensilvanija, Mičigen, Viskonsin, Nevada i Arizona — verovatno će odrediti da li će Tramp ili Haris dostići 270 glasova elektorskog koledža koji su potrebni da bi bili izabrani za predsednika.
Neki analitičari predviđaju da će republikanci dobiti kontrolu nad Senatom ,isto tako projekcije za Predstavnički dom idu u prilog njima, međutim se navodi da će svakako biti jako gusta trka.
Prognoza FiveThirtyEight-a je poslednji put ažurirana 30. oktobra i pokazala je da republikanci imaju 89 od 100 šansi da dobiju kontrolu nad gornjim domom.
Birači u mnogim državama će takođe razmotriti posebne glasačke referendume. Na primer, birači u Arizoni, Koloradu, Ajdahu, Montani, Nevadi, Južnoj Dakoti i okrugu Kolumbija će razmotriti mere glasanja koje bi, ako budu odobrene, rezultirale otvorenim predizborima ili dozvoljavanjem bilo kom glasaču da glasa na predizborima, bez obzira na njihovu partiju pripadnosti.
Foto: Tanjug AP/Susan Walsh
Glasači u državama sa referendumima o abortusu uglavnom izgledaju spremni da odobre napore za kodifikaciju zaštite od abortusa, pokazale su ankete tih takmičenja. Anketa u avgustu pokazala je da je više od 70 odsto birača odobrilo te mere u Arizoni i Nevadi.
To su dve od devet država koje će razmotriti mere glasanja o abortusu, koje takođe uključuju Kolorado, Merilend, Floridu, Misuri, Montanu, Nebrasku i Južnu Dakotu. Šira mera u Njujorku uključuje abortus, ali se takođe tiče rodnog identiteta, a njujorški katolički biskupi su joj se protivili kao ''vuk u ovčijoj koži“.
U Nebraski, birači će razmotriti izbore referenduma o abortusu. Jedna od tih mera bi ustavom Nebraske bila pravo na abortus do održivosti, što se obično smatra 24 nedelje, sa izuzecima za situacije sa rizikom od smrtnosti majki nakon tog trenutka. Druga inicijativa bi kodifikovala zabranu abortusa u drugom i trećem tromesečju u ustavu Nebraske, ostavljajući netaknutom trenutnu 12-nedeljnu zabranu abortusa u državi, sa izuzecima za silovanje, incest i spasavanje život trudnice.
Florida bi mogla biti prva država koja se neće priključiti ovom trendu jer referendumi moraju dostići nivo od 60 odsto kako bi prošli u toj državi. Nedavna anketa sprovedena za FloridaPolitics, pokazala je da je 54,1% glasača izjavilo da podržava meru abortusa, dok je 38% reklo da se protivi.
Autor: Snežana Milovanov
