Ministarstvo finansija je inače u septembru objavilo da je američka vlada prvi put ove godine potrošila više od bilion dolara na otplatu kamata za javni dug koji je u tom trenutku iznosio 35,3 biliona.
Tokom protekle tri nedelje, američki državni dug je porastao za 473 milijarde dolara, na rekordnih 35,8 biliona dolara. Ekonomisti ukazuju da to znači da su SAD dodatno zadužile svakog Amerikanca za po još 1.450 dolara. Računica pokazuje i da trenutno američki dug iznosi 103.700 dolara po osobi.
Ministarstvo finansija je inače u septembru objavilo da je američka vlada prvi put ove godine potrošila više od bilion dolara na otplatu kamata za svoj javni dug od 35,3 biliona.
Takav alarmantan porast objašnjava se sekundarnim efektima koji proizilaze iz agresivnog povećanja kamata da bi se zaustavila inflacija od strane američkih Federalnih rezervi (FED). U tom procesu, monetarna politika je učinila servisiranje duga skupljim, pošto su isplaćivani veći prinosi na državne obveznice.
S obzirom da FED drži referentne stope na najvišem nivou u poslednje 23 godine, vlada je izdvojila 1,049 biliona dolara na servisiranje duga, što je 30 odsto više u odnosu na isti period prošle godine.
Do skoka troškova servisiranja duga došlo je nakon što je budžetski deficit SAD porastao u avgustu, približivši se brojki od dva biliona dolara za celu godinu.
Rastući nacionalni dug izaziva ozbiljnu zabrinutost u vezi sa fiskalnom putanjom Sjedinjenih Država, što podstiče kritičko ispitivanje trenutne ekonomske politike.
Ekonomisti upozoravaju da bez snažne, dugoročne strategije za obuzdavanje ovog neodrživog rasta duga, zemlja rizikuje da ugrozi svoju finansijsku stabilnost i potencijalno optereti buduće generacije nepremostivim ekonomskim izazovom.
Ekonomista i saradnik centra za federalni budžet Heritidž fondacije, I. Džej Entoni upozorio je da je "55 centi od svakog dolara koji je federalna vlada potrošila u avgustu pozajmljeno".
-U nevolji smo, naveo je Entoni na Iksu.
Javni dug ozbiljno preti da gurne Ameriku u "dužničku spiralu smrti" čije bi posledice mogao osetiti ceo svet.
Podsetimo, krajem jula, bruto nacionalni dug severnoameričke sile je prvi put u istoriji premašio 35 biliona dolara.
Američki predsednik Džo Bajden potpisao je zakon o gornjoj granici duga u junu prošle godine kako bi izbegao neizvršenje obaveza koje bi moglo da dovede do "ekonomske i finansijske katastrofe" u zemlji, kako je upozorilo Ministarstvo finansija. Nakon što je postignut konačni dogovor, Predstavnički dom i Senat dali su podršku nacrtu zakona kojim se limit duga suspenduje do 1. januara 2025. godine.
Gornja granica duga je ukupan iznos novca koji američka vlada može da pozajmi da ispuni svoje postojeće zakonske obaveze, kao što su isplata socijalnih ili medicinskih davanja, vojnih plata, kamata na državni dug, povraćaja poreza i drugih plaćanja.
Autor: Aleksandra Aras
