Postoji mesto na obali odakle je Azamat Sarsenbajev skakao u slano, plavozeleno Kaspijsko jezero. Samo deceniju kasnije na tom mestu gleda na golo kameno tlo koje se proteže prema horizontu. Voda se povukla iz grada Aktaua na obali jezera u Kazahstanu, gde je ekološki aktivista oduvek živeo.
Više od 1.500 kilometara južnije, blizu iranskog grada Rašta, Kašajar Javanmardi je uznemiren. Ovde je more zagušeno zagađenjem.
- Više ne mogu da plivam, voda se promenila - rekao je fotograf koji je putovao južnom obalom Kaspijskog jezera dokumentujući njegovo opadanje.
Obojica se osećaju blisko povezanim sa vodom uz koju su odrasli. Obojica strahuju za budućnost jezera.
Kaspijsko jezero je najveće na svetu, ogromna vodena masa otprilike veličine Nemačke. Linija obale dugačka je više od 6.500 kilometara i deli je pet zemalja: Kazahstan, Iran, Azerbejdžan, Rusija i Turkmenistan. Na jezero se oslanjaju zbog ribolova, poljoprivrede, turizma i pitke vode, kao i zbog rezervi nafte i gasa. Kaspijsko jezero takođe pomaže da reguliše klimu ove sušne regije osiguravajući kišu i vlagu srednjoj Aziji, piše "Si-En-En".
Ali sada je u nevolji
Izgradnja brana, prekomerno eksploatisanje, zagađenje i klimatska kriza uzrokovana ljudskim delovanjem utiču na opadanje, a neki stručnjaci strahuju da je Kaspijsko jezero gurnuto do tačke sa koje nema povratka.
Dok klimatske promene podižu globalni nivo mora, ovde je drugačije. Nivo vode zavisi od delikatne ravnoteže između vode koja dotiče iz reka, padavina i isparavanja. Ova ravnoteža se menja kako se svet zagreva uzrokujući smanjenje brojnih jezera.
Obližnje Aralsko jezero, koje se proteže između Kazahstana i Uzbekistana, nekad je bilo jedno od najvećih svetskih jezera, ali je gotovo nestalo uništeno kombinacijom ljudskih aktivnosti i eskalacije klimatske krize.
Povlačenje se ubrzava
Tokom mnogo hiljada godina Kaspijsko jezero je imalo uspone i padove kako su temperature varirale, a ledene ploče napredovale i povlačile se. U poslednjih nekoliko decenija, međutim, povlačenje se ubrzava.
U Kaspijsko jezero se uliva 130 reka, ali oko 80 posto vode dolazi iz Volge, najduže evropske reke, koja vijuga kroz centralnu i južnu Rusiju.
Rusija je izgradila 40 brana, a u izgradnji je još 18, što smanjuje dotok vode u jezero, prema Valiju Kalejiju, stručnjaku za srednju Aziju i kavkaske studije sa Univerziteta u Teheranu. Ali klimatske promene igraju sve značajniju ulogu povećavajući stope isparavanja i podstičući nestalnije padavine.
Nivo Kaspijskog jezera pada od sredine 90-ih, ali se ubrzao od 2005. godine. Voda je u tom razdoblju opala za oko metar i po.
Jedan deo potpuno bi nestao
Druga studija sugeriše da je do 2100. moguće povlačenje do 30 metara. Čak i prema optimističnijim scenarijima globalnog otopljavanja, severni i plići deo Kaspijskog jezera, uglavnom oko Kazahstana, trebalo bi potpuno da nestane, ističe Džoj Singarajer, profesorka paleoklimatologije na Univerzitetu Riding i koautorka studije.
- Za zemlje oko jezera ovo je krizno stanje. Ribolovna područja bi se smanjila, turizam bi opao, a pomorska industrija bi patila jer brodovi teško pristaju u plitke lučke gradove poput Aktaua - rekao je Kaleji.
Bilo bi i geopolitičkih posledica. Pet zemalja koje se takmiče za sve manje resursa moglo bi ući u sukobe oko rezervi nafte i gasa, smatra profesorka.
Situacija je već katastrofalna za jedinstveni životinjski svet Kaspijskog jezera, koje je stanište za stotine vrsta, uključujući ugroženu divlju jesetru, izvor 90 posto svetskog kavijara.
Jezero nije povezano sa morem već najmanje dva miliona godina, a njegova ekstremna izolacija rezultirala je pojavom bizarnih stvorenja poput vrlo čudnih školjki.
Ugrožene i kaspijske foke
Krizu oseća i kaspijska foka, ugroženi morski sisar kojeg nema nigde drugde na Zemlji. Njihova staništa na severoistočnom Kaspijskom jezeru nestaju. Istraživanja iz vazduha pokazuju veliko smanjenje broja foka, ističe Asel Bajmukanova, istraživačica na Institutu za hidrobiologiju i ekologiju u Kazahstanu.
Naučnici su 2009. izbrojali 25.000 foka na ostrvu Durnev u severoistočnom Kaspijskom jezeru.
- Do proleća 2020. nismo primetili nijednu jedinku -rekla je Bajmukanova.
Nema jednostavnih rešenja za ovu krizu.
Nijedna država nije krivac, ali ako ne preduzmu kolektivnu akciju, mogla bi se ponoviti katastrofa na Aralskom jezeru. Osim toga, nema garancije da će se jezero ikad više vratiti u prirodni i normalni ciklus.
Ekološka katastrofa
U avgustu je predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev rekao da opadanje Kaspijskog jezera postaje ekološka katastrofa, ali istovremeno njegova zemlja planira da proširi proizvodnju fosilnih goriva.
Kazahstanac Sarsenbajev pokušava da skrene pažnju na stanje Kaspijskog jezera snimcima koje objavljuje na Instagramu. Ako se klimatska kriza i prekomerna eksploatacija vode nastave nesmanjenim intenzitetom, boji se da će Kaspijsko jezero doživeti sudbinu Aralskog jezera.
U Iranu Javanmardi nastavlja da fotografiše kaspijsku obalu dokumentujući zagađenu vodu, smežurane obale i isušena dna, ali i otkrivajući lepotu koja još uvek postoji i veze koje ljudi imaju s jezerom. Želi da ljudi shvate da ono nestaje.
- Ovo je najveće jezero na svetu, svi bi trebalo da ga smatraju važnim - kaže on.
Autor: Snežana Milovanov
