I pre kolapsa električne mreže, vlada je nakon velikih nestašica električne energije zatvorila škole i deo industrije, u pokušaju da održi snabdevanje strujom.
Kubanska električna mreža jutros je ponovno pala i po drugi put je cela zemlja bez struje, nekoliko sati nakon što su vlasti objavile da je počelo da se normalizuje snabdevanje električnom energijom.
Kubanska električna mreža je juče oko podneva doživela potpuni kolaps zbog kvara na elektrani Antonio Guteres i ostavila više od 10 miliona ljudi bez struje. Nestanak struje predstavlja novi veliki problem na ostrvu, gde se stanovnici suočavaju sa nestašicama hrane, goriva, vode i lekova, prenosi Hina.
❗️⚡️🇨🇺 - The blackout in Cuba left 10 million people without electricity after a power plant failed, highlighting the fragility of the country's infrastructure.
— 🔥🗞The Informant (@theinformant_x) 19. октобар 2024.
The incident affected the entire island, highlighting the economic crisis the government faces to maintain essential… pic.twitter.com/xBRo2ooGXl
I pre kolapsa električne mreže, vlada je nakon velikih nestašica električne energije zatvorila škole i deo industrije, u pokušaju da održi snabdevanje strujom.
U delovima glavnog grada Havane, uključujući neke od glavnih gradskih bolnica, sinoć je stigla struja, pa su se stanovnici ponadali da će se snabdevanje električnom energijom normalizovati.
Vlada nestanke struje unazad nekoliko sedmica, često po 10 do 20 sati na dan, pripisuje lošoj infrastrukturi, nedostatku energenata i povećanom potražnjom. Pored toga, snažni vetrovi, koji su počeli sa uraganom Milton, smanjili su sposobnost Kube da nabavlja gorivo s brodova.
Isporuke goriva Kubi su ove godine značajno smanjene, jer su ključni saveznici vlade u Havani – Venecuela, Rusija i Kina – smanjili isporuke.
Najveći snabdevač Kube naftom, Venecuela, smanjila je subvencionisane isporuke na prosečnih 32.600 barela dnevno u prvih devet meseci ove godine, što je jedva polovina od 60.000 barela dnevno isporučenih u istom periodu prošle godine.
Kubanska vlada takođe krivi američki trgovinski embargo, kao i sankcije koje je uveo bivši predsednik Donald Tramp, za poteškoće u nabavci goriva i rezervnih delova za rad postrojenja na naftu.
Autor: Dubravka Bošković
