Izraelski odgovor na iranski raketni napad početkom oktobra neće biti napad na njegova nuklearna postrojenja, već na vojne baze i obaveštajne lokacije Korpusa islamske revolucionarne garde (KIRG), navodi se u izveštaju Njujork tajmsa koji se poziva na zvaničnike.
U izveštaju se navodi, iako bi Izrael više voleo da ima podršku SAD u svom odgovoru, Bajden i drugi američki zvaničnici su rekli da bi udari na nuklearna postrojenja bili neefikasni i da bi „region gurnuli u rat punog razmera“, navodi se u izveštaju. Međutim, nuklearna postrojenja kao mete mogu doći u obzir ako Iran eskalira sopstvenim napadima. I bivši i visoki izraelski zvaničnici imaju
Njujork tajms je takođe izvestio da se zvaničnici Pentagona pitaju da li Izrael priprema uzvratni odgovor samo na Iran. U izveštaju se takođe navode bivši i sadašnji visoki izraelski zvaničnici koji su priznali sumnje u to da li Izrael zaista može da nanese štetu iranskim nuklearnim postrojenjima.
Iran je ove godine već dva puta direktno napao Izrael, a prvi put u aprilu.
Američki predsednik Džo Bajden je prvobitno upozorio Izrael nakon iranskog udara ranije ovog meseca da odgovor jevrejske države treba da bude „proporcionalan“. Američki ministar odbrane Lojd Ostin rekao je svom izraelskom kolegi Joavu Galantu da Izrael treba da izbegava sve korake koji bi doveli do eskalacije tenzija u Iranu. Iran je tokom godina povećavao proizvodnju uranijuma koji bi mu, prema procenama, omogućio da napravi bombu.
Izveštaj Njujork tajmasa takođe tvrdi da je u Izraelu “poziv u porastu“, gde ta zemlja ima priliku da smanji iranske sposobnosti u regionu za nekoliko godina. Bivši američki predsednik Donald Tramp rekao je u govoru da bi Izrael trebao „prvo da udari nuklearno oružje, a da se brine za ostalo kasnije“. Takođe se pominje da bi u slučaju eskalacije tenzija između dve zemlje, jedna verovatna meta izraelskog odgovora bila iranska fabrika za nuklearno obogaćivanje Natanz, i izvestilo se da Izrael već ima razvio planove kako da „osakati džinovsku halu sa centrifugama“.
Izdanje je navelo da je postrojenje za obogaćivanje u fokusu pažnje Izraela i SAD oko 22 godine.
Autor: Dubravka Bošković
