Institut za globalne odnose objavio je istraživanje pod nazivom „Borilište: Kako birači Trampa i Harisa vide američku ulogu u svetu“ gde su zaključili da se pristalice Kamale Haris i Donalda Trampa razlikuju po ključnim spoljnopolitičkim pitanjima.
Trampove pristalice izgledaju manje „naoštreno“ prema Kini nego prosečni republikanac, a pristalice Haris izgledaju više jastrebovski prema Kini nego prosečni demokrata. Na primer, više republikanaca nego demokrata misli da bi Zapad trebalo da se pripremi za novi hladni rat između SAD i Kine, 68 odsto, naspram 52 odsto, ali se razlika smanjuje kada se Trampove pristalice uporede sa Harisovim pristalicama, 66 odsto, naspram 54 odsto.
Pristalice Haris imaju 18 odsto veću verovatnoću od Trampovih pristalica (i 7 odsto više od demokrata) da misle da bi SAD trebale vojno odbraniti Tajvan. Ljudi koji nameravaju da glasaju za Trampa sa malom verovatnoćom smatraju da bi trebalo odbraniti Tajvan.
Većina, njih 58 odasto pristalica Haris smatra da bi SAD trebalo da zadrže ili povećaju broj prekomorskih trupa, dok većina, 58 odsto Trampovih pristalica smatra da bi SAD trebalo da smanje broj. Ljudi koji nameravaju da glasaju za drugog kandidata su u skladu sa Trampovim pristalicama - 56 odsto preferira smanjenje broja vojnika.
Većina Harisovih pristalica su „vilsonovci“, zalažu se za poredak zasnovan na pravilima fokusiran na demokratiju, liberalnu ekonomiju i ljudska prava, 59 odsto. Veliki broj Trampovih pristalica su „džeksonovci“, neskloni dubokom globalnom angažmanu, ali podržavaju jaku vojsku za odvraćanje neprijatelja njih 41 odsto. Veliki broj ljudi koji planiraju da glasa za kandidata pored ovo dvoje su „džefersonovci“, koji žele da ojačaju demokratiju kod kuće i promovišu je u inostranstvu ne silom već primerom, 48 odsto.
Republikanci i nezavisni su manje nastrojeni prema evropskoj bezbednosti nego demokrate. Demokrate i nezavisni su manje nastrojeni prema ratu u Gazi i Kini nego republikanci.
Ciljevi SAD u Ukrajini koji bi deeskalirali rat imaju više nego dvostruko češći prioritet od onih koji bi ga produžili ili intenzivirali. Republikanci i nezavisni za oko 20 odsto više su skloniji nego demokrate da daju prioritet izbegavanju šireg rata.
Ako bi Rusija izvršila invaziju na Finsku, novog saveznika u NATO-u, nakon podsećanja na obavezu NATO-a za kolektivnu odbranu, 76 odsto demokrata, ali samo 55 odsto republikanaca i 59 odsto nezavisnih, podržalo bi američku vojnu operaciju proterivanja ruskih snaga .
Većina demokrata, njih 67 odsto i nezavisnih, 55 odsto veruje da SAD treba ili da ukinu podršku izraelskim ratnim naporima ili da tu podršku uslovljavaju prekidom vatre. Samo 8 odsto demokrata, ali 42 odsto republikanaca smatra da SAD moraju bezuslovno podržati Izrael.
Dvostruko više demokrata nego republikanaca smatra da Zapad treba da sarađuje sa Kinom i da bi trebalo odvrati SAD od priprema za novi Hladni rat. Dvostruko više republikanaca nego demokrata misli da Kina predstavlja pretnju po bezbednost SAD, pa bi SAD trebalo da se pripreme za tu pretnju.
Dvostruko više demokrata smatra da bi SAD trebalo da normalizuju odnose sa Kubom, jer bi trebalo da nastave da vrše pritisak i izoluju Kubu, 66 odsto, prema 34 odsto, a republikanci su ravnomernije podeljeni po tom pitanju, 45 odsto, prema 55 odsto.