Bivši britanski premijer Boris Džonson kontroverzno je prekršio kraljevski protokol tvrdnjom u svojim memoarima da je kraljica Elizabeta II bolovala od raka kostiju.
U knjizi, koja stiže na police 10. oktobra i koja je ove nedelje objavljena u novinama "Dejli mejl", za koje takođe piše Džonson, on se prisetio poslednjih dana kraljice u Balmoralu u Škotskoj.
Džonson je zvanično podneo ostavku samo dva dana pre smrti Elizabete Druge u septembru 2022. godine, a u godinama nakon toga bilo je žestokih spekulacija o tome kako je tačno ona preminula.
"Znao sam godinu dana ili više da ima oblik raka kostiju, a njeni lekari su bili zabrinuti da bi u bilo kom trenutku mogla da uđe u nagli pad", napisao je.
Džonsonov izveštaj je prva javna indikacija bivšeg visokog vladinog zvaničnika o tome šta je mogao biti uzrok kraljičine smrti. Zvanično je naveden kao "starost" na njenoj umrlici.
Džonson nije prvi premijer koji se u autobiografiji priseća svog života, vremena na funkciji i interakcije sa pokojnom kraljicom. Bivši britanski lideri Toni Bler, Gordon Braun i Dejvid Kameron su to učinili, ali samo u opštem smislu i bez istog nivoa živopisnih detalja kao Džonson.
Bakingemska palata ima politiku da ne komentariše objavljene knjige o kraljevskoj porodici i kao takva nije ni potvrdila, ni demantovala Džonsonove tvrdnje.
Džonson, koji je bio premijer između 2019. i 2022. godine, seća se da je otputovao u kraljevsku rezidenciju Balmoral radi ostavke. Po dolasku, seća se da ga je dočekao kraljičin privatni sekretar Edvard Jang, koji mu je sugerisao da se njeno stanje tokom leta značajno pogoršalo.
Razmišljajući o tome kada su poslednji put sedeli zajedno u kraljičinoj salonu, Džonson je rekao da razume Jangovo upozorenje.
"Izgledala je bleda i više pognuta, a imala je tamne modrice na rukama i zglobovima, verovatno od kapi ili injekcija", napisao je on, pa dodao: "Ali njen um, kao što je Edvard takođe rekao, nije bio potpuno oštećen njenom bolešću i s vremena na vreme u našem razgovoru ona je i dalje sijala onim velikim belim osmehom u njegovoj iznenadnoj lepoti koja je podizala raspoloženje".
Džonson je opisao nedeljnu premijersku publiku kod kraljice kao "privilegiju" i "melem".
"Ona je zračila takvom etikom služenja, strpljenja i vođstva da ste zaista osećali da ćete, ako bude potrebno, umreti za nju", nastavio je: "Nekim ljudima to možda zvuči bezobrazno (i mnogima potpuno očigledno), ali ta lojalnost, koliko god da izgleda primitivno, još je u srcu našeg sistema. Potreban vam je neko ljubazan i mudar, iznad politike, da personifikuje ono što je dobro u našoj zemlji. Ona je sjajno uradila taj posao".
Pokojna kraljica nikada nije delila privatne medicinske detalje sa javnošću. Pomoćnici u kraljevskom domu i dalje tvrde da članovi porodice imaju isto pravo na medicinsku privatnost kao i svi drugi.
Kralj Čarls III i Katarina, princeza od Velsa, odbili su trend i bili otvoreniji po pitanju svog zdravlja. Njih dvoje su podelili detalje o sopstvenim dijagnozama raka i oporavku.
Međutim, u oba slučaja, odlučili su da ne otkriju specifičan oblik raka sa kojim se svaki od njih bori. Kada su bili pritisnuti, pomoćnici su rekli da žele da podele svoja iskustva kako bi podigli svest o bolesti.
Autor: Snežana Milovanov
