Usamljeni i možda seksualno frustrirani delfin okrivljen je za sve veći broj napada na plivače u japanskom primorskom gradu.
Sumnja se da ovaj kljunasti delfin stoji iza 18 napada u blizini grada Mihama od početka godine.
Među njegovim žrtvama je i osnovac - bilo je potrebno najmanje 20 kopči da se detetu ušije prst.
Prošle godine je povređeno najmanje šestoro, od toga su jednom čoveku polomljena rebra.
I još jedna osoba je povređena tokom 2022.
Stručnjaci upozoravaju da sisari ne samo da „mogu da ujedu oštrim zubima i raskrvare vas", nego mogu i da „povuku ljude u more, što može biti opasno po život".
Iako ih smatraju prijateljskim životinjama, napadi delfina mogu biti i smrtonosni.
U Brazilu je 1994. godine delfin napao dva plivača koji su hteli da ga zajašu - jednog je ubio, drugog povredio.
Smatra se da je ova životinja po imenu Tiao ozledila bar 22 ljudi pre toga.
Tadamiči Morisaka, profesor sa japanskog Mie univerziteta, kaže da se leđno peraje delfina uočenog kako grize za prste čoveka na plaži u Curugi - lučkom gradu pored Mihame - podudara sa onim 2,5 metra dugim delfinom koji je primećen kod obale Fukui pokrajine prošle godine.
Leđno peraje je poput otiska prsta delfina, jer svako ima karakteristične zareze, grebene i pigmentaciju.
„Logično je pretpostaviti da se radi o istoj jedinki, pošto su rane na repnom peraju slične ranama kod delfina viđenih na obali prošle godine, a retko je da delfini, koji se inače kreću u grupama, budu sami tako dugo", kaže profesor ketologije, nauke koja proučava morske sisare.
Dodaje da mužjaci kljunastih delfina međusobno razgovaraju tako što se „igraju i grizu jedni druge".
„Oni ne pokušavaju da povrede ljude, već koriste način komunikacije delfina sa ljudima", rekao je on.
Ako je u pitanju ista jedinka koja stoji iza napada, za to postoji nekoliko objašnjenja, među kojima je i želja za seksom.
„Kljunasti delfini su veoma društvene životinje i ta društvenost se može ispoljiti na veoma fizičke načine", rekao je Sajmon Alen, biolog i glavni naučnik u projektu za istraživanje delfina u australijskom Zalivu ajkula.
„Baš kao kod ljudi i drugih društvenih životinja, hormonske fluktuacije, seksualna frustracija ili želja za dominacijom mogu da navedu delfina da povredi ljude sa kojima komunicira.
„Pošto su tako moćne životinje, to može da izazove ozbiljne povrede kod ljudi".
Alen je dodao da je delfin možda „izopšten iz sopstvene zajednice i da traži alternativno društvo".
Matijas Hofman-Kunt, stručnjak za morske sisare sa Nacionalnog univerziteta u Singapuru, rekao je i da se delfin možda branio.
„U većini slučajeva, prema mom iskustvu, ovo je više odbrambeno ponašanje kada se ljudi previše približe delfinima i ne znaju kako da se ponašaju", rekao je on, komentarišući izveštaje o ljudima koji pokušavaju da jašu životinje ili da im zabadaju prste u rupe na glavi preko kojih delfini dišu.
„Zato nije ni čudo što životinje u vodi postanu agresivne ili barem u odbrambenom stavu prema ljudima", rekao je on.
Može biti i da je delfin ranije imao neprijatan susret sa ljudskim bićem, a sada projektuje taj odnos na druge ljude sa kojima se susreće, rekao je Hofman-Kunt.
„Imaju dobro pamćenje, slično kao slonovi, i setiće se ko ih je ranije maltretirao", zaključuje on.
Autor: Iva Besarabić
