Povodom aktuelnih događaja u Ukrajini istraživačica Centra za stratešku analizu Biljana Šahrimanjan Obradović je uradila intervju sa jednim od vodećih ukrajnskih eksperata iz oblasti geopolitike i odbrane Mihajlom Samusom koji je direktor Nove geopolitičke istraživačke mreže iz Ukrajine i redovan sagovornik svetskih medija poput CNN-a, Dojče Vele, prvi kanal Jermenije i drugim vodećim medija u Evropi i Americi.Intervju u celosti eksluzivno donosimo čitaocima pinkovog portala.
1. Gospodine Samus kakva je trenutna situacija sa ukrajinskom ofanzivom u Kursku? Da li se koristi zapadno oružje u operaciji?
Neočekivani upad Ukrajine u rusku Kursku oblast je asimetrična vojna operacija, koja ima za cilj da uvede menadžerski haos u Kremlju, stvarajući efekat nepredvidivosti. Ukrajinske snage su 6. avgusta ušle u ruski region, a 12. avgusta operaciju je potvrdio glavnokomandujući ukrajinske armije Oleksandar Siski. Izveštaji pokazuju da Ukrajina sada (22.08.2024.) kontroliše 1.260 kvadratnih kilometara i 93 naselja u toj oblasti.
Od oktobra prošle godine, Rusija je u ofanzivi u Donbasu, što je navelo mnoge stručnjake da sugerišu da Ukrajina treba da izbegne velike ofanzive 2024. i da se umesto toga fokusira na stratešku odbranu. Međutim, moje mišljenje je bilo da Ukrajina ove godine mora da pokrene asimetrične operacije da bi stekla prednost u 2025. godini – godini koja bi se mogla pokazati ključnom u ratu zbog predstojećih izbora u SAD i ruskih resursa koji se smanjuju. Operacija Kursk odgovara ovoj strategiji. Nedavni prelazak Ukrajine u region Kursk mogao bi biti deo šireg plana za preuzimanje strateške inicijative. U međuvremenu, rusko rukovodstvo izgleda posvećeno guranju napred u Donbasu, pokušavajući da se pozabavi pretnjom Kurska sa minimalnim snagama – rizično kockanje. Ukoliko Ukrajina pokrene napade na više frontova, Rusija bi mogla da se bori da povuče rezerve, ostavljajući je ranjivom.
Ukrajinske snage već uspostavljaju odbrambene položaje u Kursku, obezbeđujući uporište koje bi moglo da igra ključnu ulogu u budućim operacijama.
Ukrajinske snage u regionu Kursk koriste zapadno oružje, ali samo na taktičkom nivou. Oni koriste zapadne tenkove, oklopna vozila, artiljeriju, čak i HIMARS, ali ne i rakete velikog dometa poput Storm Shadov ili ATACMS. Zapadni partneri Ukrajine i dalje strahuju od eskalacije sa Rusijom, ali nakon što je Ukrajina prešla granicu sa Rusijom, ne mogu da zamislim šta bi moglo biti provokativnije za Kremlj.
2. Koji su politički i vojni ciljevi Kurske ofanzive?
Strateški, ukrajinska operacija u regionu Kursk predstavlja značajan pomak koji bi mogao da preoblikuje dinamiku rata. Ova teritorija ne samo da pruža prostor za vojne operacije već i jača ukrajinsku poziciju u budućim pregovorima. Bilo da se radi o novom predsedniku SAD, o angažovanju sa Globalnim Jugom na 2. mirovnom forumu u novembru, ili čak u hipotetičkim indirektnim pregovorima sa Rusijom, pozicija Ukrajine će biti znatno jača sa kontrolom nad Kurskom oblasti. Ovaj potez prevazilazi puku odbranu, nudeći Ukrajini mnogo povoljniji stav nego da jednostavno drži liniju u Donbasu.
Na operativnom nivou, ovaj upad primorava Rusiju da preispita svoju strategiju. Rusija je do sada uglavnom zadržala ofanzivni stav, fokusirajući svoje napore na Donbas. Međutim, Kurska operacija primorava Moskvu da preraspodeli svoje snage, što bi moglo da ugrozi njene šire ciljeve. U početku je Rusija pokušala da upravlja ukrajinskom pretnjom minimalnim pokretima rezervi, ali kako se operacija bude odvijala, verovatno će biti prinuđena da povuče snage iz drugih kritičnih oblasti, posebno iz južne Ukrajine. Ova preraspodela ruskih trupa otvara Ukrajini vrata za dalje manevre na različitim frontovima.
Taktički, ukrajinska vojska sada učvršćuje svoje prisustvo u regionu Kursk, koristeći geografske karakteristike tog područja u svoju korist. Ključne reke kao što su Sejm, Psel i Sudža postale su ključni elementi ukrajinske strategije, obezbeđujući prirodne odbrambene linije koje olakšavaju konsolidaciju ukrajinskih snaga. Ova taktička osnova ne samo da obezbeđuje trenutnu operaciju, već i postavlja osnovu za buduće akcije, pozicionirajući Ukrajinu da održi svoje dobitke na ovoj strateški vitalnoj teritoriji. Ako ruska taktika ostane nepromenjena, Ukrajina bi mogla da izvede operacije za stvaranje sanitarnog koridora u Brjanskoj i Belgorodskoj oblasti. Odsecanje ruske logistike i komunikacija u Belgorodskoj oblasti, na primer, pomoglo bi da se izbegne opasnost od granatiranja oblasti Harkova i mogućih direktnih napada.
2. Gospodine Samus, kako komentarišete Putinov nerad na Kursku?
Trenutno se čini da se Rusija upušta u formu samoobmane, umanjujući značaj nedavnih akcija Ukrajine. Moskva gura narativ koji ukrajinske operacije prikazuje kao impulsivne i kratkotrajne, sugerišući da će kijevske snage uskoro biti prinuđene da se povuku od bilo kakvih dobitaka. Čini se da je poruka Kremlja osmišljena da uveri domaću publiku i vojno rukovodstvo da je situacija pod kontrolom, odbacujući ukrajinske upade kao privremene poremećaje, a ne kao značajan strateški napredak.
Ovaj narativ, međutim, pobija stvarnost na terenu. Uokvirujući akcije Ukrajine kao ishitrene i neodržive, Rusija pokušava da umanji uočenu pretnju, zanemarujući pažljivo planiranje i izvršenje ovih operacija. Ideja da će ukrajinske snage neizbežno morati da se povuku sa novoosvojenih teritorija deo je širih napora da se održi fasada nepobedivosti. Ipak, ovim tvrdnjama Kremlja se umanjuje otpornost i strateška dalekovidost koju je Ukrajina pokazala, posebno u suočavanju sa tekućim izazovima.
Držeći se ideje da su ukrajinski dobici prolazni, Rusija rizikuje da potceni svog protivnika. Ovaj stav poricanja mogao bi se pokazati skupim ako dovede do samozadovoljstva u ruskim redovima, zaslepljujući ih za šire implikacije ukrajinskih akcija. Iako Rusija može javno da odbaci značaj ovih operacija, privatno, verovatno postoji rastuća zabrinutost oko toga koliko dugo ovaj narativ može da izdrži uprkos ukrajinskom napretku.
3. Šta nam Kurska operacija govori o ruskim sposobnostima da ratuju sa NATO?
Tekuća borba ruske vojske sa haotičnim komandnim strukturama, lošim obaveštajnim podacima i neefikasnim donošenjem odluka je tema koja se ponavlja od početka invazije na Ukrajinu u punom obimu. Ovi nedostaci su bili evidentni ne samo u februaru 2022. godine, već su se zadržali tokom 2023. i 2024. godine. Uprkos tome što je imala na raspolaganju ogromne resurse, Rusija dosledno nije uspevala da ih efikasno rasporedi na bojnom polju. Umesto toga, pristup Moskve je obeležen skupim, iscrpljujućim napadima, posebno u Donbasu, gde je veliki broj trupa žrtvovan u nečemu što se može opisati samo kao „mesni“ napadi sa minimalnim strateškim dobitkom. Nasuprot tome, Ukrajina je izuzetno iskoristila svoje ograničenije resurse, kombinujući kreativnost, nestandardne taktike i tehnološke inovacije kako bi postigla značajne rezultate. Ukrajinske oružane snage su dosledno nadmašile svoje ruske kolege koristeći asimetrične strategije koje pojačavaju njihove borbene prednosti. Ovo je u potpunoj suprotnosti sa ruskim oslanjanjem na grubu silu i čiste brojeve, koji su se često pokazali neefikasnim protiv agilnijeg i prilagodljivijeg protivnika.
Operacija koja je u toku u regionu Kursk naglašava ovu dinamiku. Nesposobnost Rusije da se prilagodi i odlučno odgovori postavlja ozbiljna pitanja o njenoj ukupnoj vojnoj sposobnosti, posebno u kontekstu hipotetičkog sukoba sa NATO-om ili Kinom. Haotično donošenje odluka i nedostatak strateškog predviđanja koji su mučili napore Rusije u Ukrajini verovatno bi predstavljali još veće izazove u sukobu većih razmera. Ove ranjivosti su sve očiglednije vojnim analitičarima, koji ih uračunavaju u svoje procene situacije u Kursku i šire.
Nesposobnost Rusije da svoje numeričke i materijalne prednosti pretoči u uspeh na bojnom polju nije samo pitanje lošeg izvršenja – ona odražava dublje strukturalne probleme unutar njenog vojnog aparata. Kako se sukob odugovlači, ovi nedostaci postaju sve očigledniji, izazivajući percepciju Rusije kao ogromne vojne sile.
4. Koja je glavna ruska vojna prednost u ovoj situaciji?
Rusija igra igru sa visokim ulozima, pokušavajući da blefira svoj put kroz najnovija dešavanja u ratu. Kremlj projektuje sliku smirenosti, umanjujući važnost situacije u regionu Kursk kao ništa drugo do smetnju koju je izazvalo nekoliko „ukrajinskih nacista“. Zvanični narativ sugeriše da će ruska vojska, sa svojim ogromnim brojem i vatrenom moći, brzo neutralisati pretnju. Iza ove fasade, međutim, Moskva se trudi da održi svoju ofanzivu u Donbasu po svaku cenu. Kremlj insistira na guranju napred u Donbasu oslanjajući se na male, mešovite jedinice ruske garde, FSB-a i Kadirovljevih snaga da bi obuzdala ukrajinsku operaciju u Kursku – strategija koja izgleda sve očajnije. Uspeh ovog blefa zavisi od kritične promenljive: sposobnosti Rusije da probije ukrajinsku odbranu u pravcu Pokrovskog. Ukoliko Moskva to postigne, potencijalno bi mogla da povrati prevlast u Donbasu i primora ukrajinske trupe da se povuku sa ruske teritorije. Takav scenario bi mogao da stvori efekat talasanja unutar Ukrajine, izazivajući nezadovoljstvo i zabrinutost zbog gubitka ukrajinske zemlje baš u trenutku kada se sukob preliva na rusku teritoriju. Kremlj se kladi da bi proboj u Donbas ne samo promenio vojnu ravnotežu već i narušio ukrajinski moral, potkopavajući javnu podršku operaciji koja je u toku u Rusiji. Međutim, ova strategija je puna rizika. Fokusirajući se na Donbas uz potcenjivanje ukrajinske pretnje u Kursku, Rusija bi mogla da se nađe previše tanka , nesposobna da se efikasno suprotstavi višestrukom pristupu Ukrajine. Ako ukrajinska operacija u Kursku nastavi da dobija na zamahu, mogla bi da otkrije granice ruskog vojnog dometa i razbije iluziju kontrole koju Kremlj tako očajnički pokušava da održi. Kockanje Kremlja zasniva se na ubeđivanju i sopstvenog stanovništva i sveta da on i dalje komanduje, ali što se situacija duže odugovlači bez odlučujuće pobede Rusije, ova iluzija postaje krhkija.
5. Šta Ukrajinci očekuju od izbora u SAD?
Ukrajina pomno prati odvijanje predizborne kampanje u SAD, uviđajući značaj ishoda. Međutim, Kijev ostaje neutralan, ističući da američki narod mora sam da izabere svog lidera. Za Ukrajinu ne postoji jasna „bolja“ ili „gora“ opcija – ono što je važno je održavanje jakih, efikasnih odnosa sa onim ko god da pobedi na predsedničkom mestu. Ukrajinski zvaničnici se nadaju da će svaki novi predsednik SAD nastaviti da podržava saveznike koji podržavaju zajedničke vrednosti demokratije i slobode. Ova podrška je ključna, jer borba Ukrajine nije samo za njen suverenitet, već i za širu borbu između demokratskih ideala i autoritarizma. Poraz Ukrajine bi ohrabrio diktatorske režime širom sveta, scenario koji bi imao dalekosežne posledice po globalnu stabilnost. S obzirom na svoj status vodeće demokratske nacije, Sjedinjene Države imaju sopstveni interes da spreče takav ishod. Ukrajina je uverena da će američki lideri, bez obzira na političku pripadnost, prepoznati važnost stajanja uz demokratske nacije u ovom kritičnom trenutku.
Autor: Iva Besarabić
