Uzdizala Stepana Banderu, u vrtićima pred decom pričala sve najgore o Rusima!
Na Irinu Farion je pucano u Lavovu, danas, 19. jula 2024. godine. Odmah je primljena u bolnicu u hitnu pomoć sa prostrelnom ranom u glavi i u izuzetno teškom stanju.
Irina Dmitrivna Farion (rođena 29. aprila 1964) je ukrajinska lingvistkinja i ekstremno desničarska nacionalistička političarka.
Ona je doktor filoloških nauka i bivši profesor na Katedri za ukrajinski jezik Lavovske politehnike (Institut humanističkih i društvenih nauka).
Farion je diplomirala na Filološkom fakultetu Univerziteta u Lavovu 1987. godine sa odličnim uspehom, dok je njeno ime upisano u knjigu "Radnička slava univerziteta".
Tokom studentskih godina bila je član Komunističke partije Sovjetskog Saveza - jedini student u Komunističkoj partiji. Godine 1996. odbranila je kandidatsku disertaciju.
Među njenim naučnim radovima su četiri monografije i 200 članaka. Farion je od 1998 - 2004. godine bila na čelu jezičke komisije Prosvite.
Od 1998. godine inicirala je i organizovala godišnje takmičenje učenika "Jezik je temelj tvog života". Godine 2004. Farion je postala laureat nagrade Oleksa Hirnik (Oleksa Hirnik).
Od 2006. godine, Farion je postala politički aktivna kada je bila izabrana za narodnog poslanika Ukrajine ispred Sveukrajinskog saveza "Svoboda", čiji je član bila od 2005.
Farion je 2006. godine takođe izabrana u regionalnom savetu, dok je 2010. pobedila u većinskom izbornom okrugu u Lavovu.
Farion se javno zalagala za sećanje na Stepana Banderu, kao i za jedinstvo ukrajinskog zapada i istoka zasnovano na etatističkom razmišljanju.
Na parlamentarnim izborima 2012. godine, Farion je izabrana u parlament nakon pobede u izbornoj jedinici u Lavovskoj oblasti.
Na parlamentarnim izborima 2014. godine, ponovo je pokušala da osvoji mesto izborne jedinice u Lavovu, ali ovoga puta nije uspela pošto je završila na trećem mestu u svojoj izbornoj jedinici sa približno 16 odsto glasova.
Na ukrajinskim parlamentarnim izborima u julu 2019. godine, Farion ponovo nije uspela da se vrati u parlament nakon što je završila na petom mestu sa 10,35% glasova u izbornom okrugu 116 u Lavovskoj oblasti.
U novembru 2023. godine imala je sukob sa Maksimom Žorinom i Bogdanom Krotevičom nakon što je tvrdila da borce "Brigade Azov" koji govore ruski ne može nazvati Ukrajincima.
Za to vreme, takođe nije uspela, a kasnije je odbila, da zamagli ime svog studenta sa Krima, koji je anektirala Rusija, na snimku njegovog pisma zahvalnosti, zbog čega su ga ruske vlasti uhapsile.
To je izazvalo negodovanje javnosti, uključujući proteste studenata Lavovskog politehničkog instituta, ali je Institut odbio da je otpusti.
Služba bezbednosti Ukrajine je 15. novembra 2023. godine otvorila istragu protiv nje po tačkama diskriminacije, vređanja dostojanstva vojnog lica, povrede poverljivosti prepiske i povrede nepovredivosti privatnog života i ona je smenjena sa njenog položaja u Lavovskoj politehnici.
Podsetimo, na Irinu Farion je pucano u Lavovu, danas, 19. jula 2024. godine. Odmah je primljena u bolnicu u hitnu pomoć sa prostrelnom ranom u glavi i u izuzetno teškom stanju.
Dana 19. februara 2010. godine, u okviru akcije "Afirmišite državni jezik!" (na Međunarodni dan maternjeg jezika) Farion je održala čas posvećen problemu nacionalnog identiteta u vrtiću #67 u Lavovu.
Tokom nastave u oštroj formi je osuđivala rusifikovanje ukrajinskih imena. Istog dana nepoznati ljudi su postavili onlajn video Farion na Jutjub.
Događaj je objavljen u masovnim medijima i izazvao je različite kritike.
Konkretno, narodni poslanik Ukrajine iz Partije regiona Vadim Kolesničenko apelovao je na generalnog tužioca Ukrajine da Irina Farion bude krivično odgovorna po članu 161 Krivičnog zakona Ukrajine (u vezi diskriminacije dece na osnovu jezika i etničke pripadnosti), dok je Ukrajinska narodna partija osudila govor Farionove kao provokaciju protiv ukrajinskog jezika.
Autor: Dubravka Bošković
