Manijatis (28) saznao je da su njegove tri sestre, otac i stric imali seksualni odnos zbog čega je rešio da ih svo petoro ubije i na taj način "očisti sramotu porodice".
Mladić je u roku od nekoliko minuta pogubio svoje tri sestre, uzrasta 35, 30 i 25 godina, kao i 60-godišnjeg oca i 65-godišnjeg strica zbog veze koju su imali.
Kasnije je saznao i da je jedna od sestara zatrudnela sa stricem, koji joj je obećao da će priznati dete i oženiti se sa njom odmah nakon što se razvede od žene.
Zločin se dogodio 10. aprila 1957. godine u porodičnom domu. Prvo je upucao strica sa dva metka, a zatim je tri puta ranio oca i dva puta sestru. Nešto dalje je stajala njegova druga sestra koju je takođe ubio na licu mesta, a treću je usmrtio u selu malo kasnije u toku dana.
Pokušao je da pobegne i nestane u planinama ali su ga policajci uhapsili.
Inače, ovo je jedan od najsmrtonosnijih zločina dogodio se krajem 1950-ih godina u Maniju, u Grčkoj.
Foto: Pink.rs/S. Kuvekalović
Veza dvojice muškaraca sa mladim devojkama počela je tokom nemačke okupacije i postale su poznata stvar u malom grčkom selu. Nakon što je Manijatis izvršio masakr, on je za jedan deo društva bio heroj, dok je za druge bio zločinac.
Iz tadašnjih publikacija saznaje se da je podršku ubici pružilo udruženje lučoposlanika sa Krita, koje je uputilo pismo policiji u kojem od njih traži da "izraze zadovoljstvo osobom koja je sprala sramotu porodice petostrukim ubistvom i koja je pokušala da održi tradicionalna moralna načela grčkog društva".
Suđenje ubici počelo je godinu dana kasnije, a javno mnjenje mu je i dalje bilo naklonjeno. Prvi su meštani stali u njegovu odbranu, govoreći da se kuća njegovog oca pretvorila u jazbinu razvrata i korupcije.
Stanovnici sela, kao i njegova majka i supruga, izjavili su da su svesne da je "uprljao mesto" ali su mu na različite načine izražavali svoju podršku.
On je, međutim, u svom izvinjenju rekao da mu je žao zbog onoga što se dogodilo, ali da je njegova dužnost bila da ih ubije jer ne može da shvati da oni mogu da postoje u društvu.
Posle svega ovoga, a pod pritiskom javnog mnjenja, bilo je očigledno da je i sud pred teškom odlukom.
Iako je tužilac sugerisao krivicu počinioca bez ikakvih olakšavajućih okolnosti, porota je zauzela drugačiji stav i na kraju ga osudila na samo 20 godina zatvora. Na osnovu onoga što je tada bilo na snazi, počinilac je trebalo da bude streljan, ali je na kraju dobio veoma nisku kaznu.
Autor: Marija Radić
