Klub evroazijskih zemalja, predvođen Kinom i Rusijom i fokusiran na širenje vizije svojih lidera o alternativnom svetskom poretku, ponovo će se proširiti ove nedelje.
Njemu će se obratiti nepokolebljivi ruski saveznik koji je otvoreno podržao rat Moskve protiv Ukrajine.
Očekivani prijem Belorusije u Šangajsku organizaciju za saradnju (ŠOS) na godišnjem samitu u Astani u Kazahstanu je još jedan korak napred Pekinga i Moskve u transformaciji te organizacije iz regionalnog bezbednosnog bloka u geopolitičku protivtežu zapadnim institucijama, na čelu sa Sjedinjenim Američkim Državama, piše CNN.
Problematična Belorusija
Belorusija je pomogla Rusiji da pokrene invaziju na Ukrajinu 2022. godine i postaće poslednja u nizu država koja se pridružila klubu, nakon što je Iran postao punopravni član prošle godine.
Kineski lider Si Đinping i ruski predsednik Vladimir Putin doputovali su u Astanu na samit koji počinje danas. Biće to njihov drugi susret ove godine. Indijski premijer Narendra Modi, lider najveće svetske demokratije, preskače skup, navodeći kao razlog nelagodnost nekih članica zbog pravca kojim ide ŠOS.
ŠOS su 2001. godine osnovale Kina, Rusija, Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan i Uzbekistan u cilju borbe protiv terorizma i unapređenja bezbednosti granica, a poslednjih godina je rastao u skladu sa zajedničkom ambicijom Pekinga i Moskve da se suprotstave onome što vide kao hegemoniju i preoblikovanje SAD. međunarodnog sistema u svoju korist.
Imaće 10 članova koji predstavljaju oko 40% svetske populacije
U 2017, blok se prvi put proširio, uključujući Indiju i Pakistan. Nakon što se Belorusija pridruži, imaće 10 članova, što predstavlja više od 40% svetske populacije i otprilike četvrtinu svetske ekonomije. Uključuje i dve zemlje posmatrače, Avganistan i Mongoliju, i više desetina „partnera u dijalogu“, od Mjanmara do Turske i arapskih država.
Širenje ŠOS-a dolazi nakon što je BRIKS, još jedan blok na čelu sa Kinom i Rusijom koji okuplja velike ekonomije u razvoju, više nego udvostručio svoje članstvo i značajno proširio svoj globalni domet prošle godine. Kako je ŠOS rasla u međunarodnoj vidljivosti i ekonomskoj moći, tako su porasle i njene geopolitičke ambicije.
„Očekivani prijem Belorusije, koja se graniči sa Evropskom unijom, naglašava kako se misija ŠOS-a promenila poslednjih godina“, rekla je Eva Zajvert, kineski ekspert za spoljnu politiku na Merkator institutu za kineske studije (MERICS) u Berlinu. „Za razliku od Irana, pridruživanje Belorusiji zapravo ne dobija mnogo u pogledu ekonomske ili bezbednosne saradnje. I zato tvrdim da je to više geopolitički potez“, objasnio je Zajvert.
Platforma kojom Putin dokazuje da nije izolovan
Sa Rusijom u trećoj godini rata protiv Ukrajine, ŠOS je postala ključna diplomatska avenija za Putina, kao i platforma za demonstraciju da nije izolovan na međunarodnoj sceni. A kako su se kinesko-američki odnosi naglo pogoršali, Peking je sada manje zabrinut zbog toga što je ŠOS označena kao antizapadna organizacija. Ova percepcija se produbila nakon što je dobio Iran.
"Oni žele da se ŠOS doživljava kao veliki blok koji se više ne može ignorisati. Ulaskom svih ovih zemalja Kina i Rusija žele da pokažu da obe imaju mnogo pristalica za svoje poglede na svet", rekao je Zajvert. A u tom zajedničkom svetonazoru u Evroaziji nema mesta za SAD.
Na sastanku sa visokim zvaničnicima ministarstva spoljnih poslova u junu, Putin je izneo buduću viziju „novog sistema bilateralnih i multilateralnih garancija kolektivne bezbednosti u Evroaziji“ kroz postojeće organizacije, kao što je ŠOS, i dugoročni cilj postepenog ukidanja vojno prisustvo stranih sila u evroazijskom regionu.
"Tokom moje nedavne posete Kini, predsednik Si Đinping i ja smo razgovarali o ovom pitanju. Konstatovano je da ruski predlog nije kontradiktoran, već da se dopunjuje i usklađuje sa osnovnim principima kineske globalne bezbednosne inicijative", rekao je Putin, koji je posetio Peking u aprilu.
Vizija alternativne budućnosti
Ova vizija alternativne budućnosti biće glavna poruka Kine i Rusije sa ovog samita ŠOS, smatra Bejts Gil, saradnik Nacionalnog biroa za azijske studije.
Ali članstvo Belorusije postavlja mnoga pitanja o organizaciji, rekao je Gil.
„Ovo stvara razne vrste problema i nova pitanja o reputaciji, legitimitetu i mandatu organizacije s obzirom na prirodu beloruskog režima i njegovu podršku ruskom flagrantnom kršenju međunarodnog prava i invaziji na Ukrajinu. Jasno je da ŠOS može tolerisati autoritarne režime. , ali mandat organizacije čini da diverzifikuje i razvodnjava prvobitni fokus, koji je trebalo da bude na Centralnoj Aziji“, objašnjava Gil za CNN.
Širenje bloka nije prošlo bez trvenja - posebno sa prijemom ogorčenih rivala Indije i Pakistana - dok su tenzije između Pekinga i Nju Delhija takođe rasplamsale poslednjih godina nakon smrtonosnih sukoba na njihovoj spornoj granici sa Himalaja.
Sve više antizapadna orijentacija organizacije, nakon prihvatanja Irana, a sada Belorusije, takođe je podstakla nelagodu među članicama koje žele da održe dobre odnose sa Zapadom, pre svega sa bivšim sovjetskim republikama u centralnoj Aziji.
„Zemlje Centralne Azije u veoma neprijatnom položaju“
„U nekim aspektima to stavlja države centralne Azije u veoma nezgodan položaj. One rade ono što vole da zovu višestruka diplomatija. Ne žele da budu posvećene samo jednoj velikoj sili, poput Rusije ili Kine“, rekao je Gil, koji je posetio Centralnu Aziju u aprilu i maju i veruje da u regionalnim prestonicama postoji ambivalentnost u pogledu budućnosti ŠOS.
Indija takođe izgleda gubi interesovanje. Ona je bila domaćin samita praktično prošle godine, što je Modiju omogućilo da izbegne dobrodošlicu Putinu i Siju u Nju Delhi jer traži bliže veze sa SAD.
Ove godine, neposredno posle svoje treće uzastopne inauguracije, indijski lider preskače samit u Astani uprkos izveštajima ruskih državnih medija da će sledeće nedelje posetiti Kremlj.
„Ovo nam govori da on ne vidi ŠOS kao najefikasniji kanal kroz koji će se ostvariti indijski interesi u ovom delu sveta“, rekao je Gil. Čak i Kina, glavni pokretač ekspanzije ŠOS, traži direktniji način saradnje sa Centralnom Azijom – bez mešanja Rusije.
Prošle godine, pet lidera iz regiona bilo je raskošno ugošćeno na inauguracionom samitu Kina-centralna Azija u kineskom gradu Sian, početnoj tački drevnog trgovačkog Puta svile, koji je povezivao carsku Kinu sa civilizacijama na Zapadu hiljadu godina pre. U martu je u istom gradu uspostavljen stalni Sekretarijat za Mehanizam Kine i Centralne Azije.
Slabiji i manje kohezivni blog od NATO-a i EU
I dok Kina i Rusija imaju tendenciju da predstave ŠOS kao protivtežu institucijama koje predvode SAD, ona ostaje mnogo slabiji i manje kohezivni blok u poređenju sa blokovima kao što su NATO, Evropska unija ili Grupa sedam nacija.
„Sa proširenjem članstva na Indiju, Pakistan, Iran i Belorusiju, organizacija će još manje ličiti na savez ili zajedničku grupu, a više na organizaciju sa strateškom vizijom koja predstavlja evroazijski identitet“, rekao je Gil.
Posle samita u Astani, Kina bi trebalo da preuzme rotirajuće predsedavanje ŠOS-om na godinu dana.
Seivert, stručnjak za MERICS, rekao je da će Peking raditi na pronalaženju zajedničkog jezika među državama članicama: „Za Kinu je važno da ŠOS ne propadne, da se to doživljava kao uspeh. Mislim da su svi svesni poteškoća koje dolaze sa svim ovim različitim ekspanzijama ako ŠOS nastavi da se širi – ako Rusija i Kina nastave da insistiraju na proširenju – mislim da će se njen regionalni značaj zapravo samo smanjiti.
Autor: Dubravka Bošković
