Četrdesetpet preduzeća iz različitih branši širom Nemačke uključilo se od ove godine u testiranje uvođenja četverodnevne radne nedelje. Kakva su iskustva i funkcioniše li ovo u praksi?
Kompanija za čišćenje tepiha, građevinska kompanija, marketinška agencija – ovo su samo neka od preduzeća koja učestvuju u najvećem dosadašnjem istraživanju u Nemačkoj, koje se odnosi na uvođenje četverodnevne radne nedelje.
Radni naziv ovog eksperimenta je "Četiri dana". Kako i u kojem obliku će smanjiti radno vreme zaposlenima, to je od početka bilo prepušteno samim kompanijama odnosno njihovom rukovodstvu.
Neke kompanije su koristile klasičan model: slobodan petak za sve. Druge su omogućile svojim zaposlenicima da četiri nedelje rade po pet dana, a zatim petu radnu nedelju imaju slobodnu a u nekim je zaposlenima smanjeno dnevno radno vrieme.
Dakle, kako četvorodnevna radna nedelja funkcioniše poslednjih pet meseci?
Na zidu kancelarije organizatora putovanja Kotstra Šifsreisen u Munsteru od februara visi šareni raspored. Kompanija je podelila zaposlene u dve grupe: jedna polovina ima slobodan ponedjeljak, druga slobodan petak. Kancelarija je od tada znatno praznija. Takođe, morali su da skrate radno vreme predviđeno za javljanje na telefone, kako bi mogli produktivnije da rade.
- Svi su imali svoje uspone i padove - kaže direktor Julius Graler u petom mesecu pilot-projekta. Od početka je bio uveren da treba smanjiti nedeljno radno vreme i želeo je to da isproba u svojoj kompaniji.
Ovaj turoperator organizuje krstarenja i biciklističke ture, pre svega po Holandiji. Sada, neposredno pred letne odmore, bliži im se vrhunac sezone. No, kratko pre toga došlo je do poplava i izlivanja Dunava, što se odrazilo na njihove turističke ture i aranžmane. Četverodnevna radna nedelja za ovu kompaniju nije bio samo pozitivna.
- Isto tako je prouzrokovala stres zaposlenima jer je mnogo posla ostajalo nedovršeno zbog njihovog slobodnog dana - kaže Graler.
Pozitivne reakcije gostiju i zaposlenih
Na pitanje je li se ipak isplatilo, odgovor direktora je jasan.
- Primećuje se da se ljudi osećaju odmornije, da subjektivno nisu imali problem odraditi svoje zadatke u skraćenom radnom vremenu. Zaposleni nisu više imali nakupljenih prekovremenih sati, produktivnost je ostala ista, a povratne informacije gostiju su pozitivane - ističe Graler
On kaže da je čak 80 odsto zaposlenih je ocenilo projekt kao uspešan. Iako to za njega kao šefa znači dodatni organizacioni napor, on želi da nastavi sa četverodnevnom radnom nedeljom i nakon završetka eksperimentalnog projekta.
Zaposleni žele fleksibilnije radno vreme
Julija Bakman sa Univerziteta u Munsteru analizira podatke iz studije: ona i njene kolege redovito razgovaraju sa firmama, odnosno poslodavcima i zaposlenima. Saradnici dobrovoljno nose pametne satove koji mere njihov puls i, recimo, kvalitet sna.
Ovaj projekt ne protiče u svim firmama koje učestvuju tako glatko kao u Kotstra Šifsreisenu u Munsteru, kaže Julija. Toliko se u ovom trenutku može reći - iako podaci još nisu službeno analizirani.
- Najviše nas zanima perspektiva zaposlenih. Mnogi od njih gledaju na četvorodnevnu radnu nedelju pozitivno, dok su drugi skeptični. Ako se, na primer, svaki dan radi sat vremena duže da bi se dobio jedan slobodan dan, neki to, zavisi od branše, doživljavaju kao veliko opterećenje - kaže ona.
Njen zaključak je da mnogi zaposleni žele fleksibilnije radno vreme, ali da ono ne mora nužno biti raspoređeno na četiri dana, prenosi DW.
Šansa u borbi protiv nedostatka kvalifikovanih radnika
Kakva su iskustva sa kraćom radnom nedeljom imali poslodavci odnosno kompanije? Julija Bakman je primetila da dogovoreno smanjeno radno vreme uz isti obim posla nije uvek moglo biti ispoštovano od strane zaposlenih i da je prilagođavanje za neke firme bilo teško, ovisu zavisnosti od branše, veličine ili kulture poslovanja preduzeća.
Ali, kompanije su imale i prednosti od kojih su i profitirale.
- Kada su firme promovisake četvorodnevnu radnu nedelju u oglasima za posao, broj prijava je znatno porastao, pri čemu se kvalitet kandidata odnosno njihovih aplikacija nije smanjio.
- To je velika šansa, jer je nedostatak kvalifikovanih radnika mnoge kompanije naveo da učestvuju u istraživanju - primjećuje Julija, koja je oprezno optimistična.
Zaključuje kako četvorodnevna radnu nedelja nije prikladna za svako preduzeće, ali da mnogima može doneti prednosti. Konačna analiza rezultata studije buće završšena na jesen.
Autor: Jovana Nerić
