OVO SU 10 ISTORIJSKIH MISTERIJA KOJE NIKAD NEĆE BITI REŠENE! Stotinama godina naučnici se trude, ali sve je uzalud

Ko je bio Džek Trbosek?

Godine 1888. Džek Trbosek ubio je najmanje pet žena u Londonu, unakazivši njihova tela. Policija je dobila izvestan broj pisama u kojima se ismevaju njihovi napori da ga pronađu, a pisma su navodno njegova. Nepotrebno je reći da Trbosek nikada nije pronađen, a tokom godina desetine ljudi je osumnjičeno kao mogući kandidati.

Gde je Džimi Hofa?

Vođa sindikata kamiondžija poznat po svojoj umešanosti u organizovani kriminal nestao je u okrugu Oakland u državi Mičigen 30. jula 1975. godine i pretpostavlja da je mrtav. Identitet njegovog ubice i lokacija njegovog tela su misterija. Policija i forenzički antropolozi su bezuspešno pretraživali mnoga mesta u okrugu Detroit i Oakland. Jedna od popularnih teorija bila je da je Hofino telo sahranjeno ispod stadiona "Giants" u Nju Džersiju. Međutim, ova teorija je demantovana. Nejasan je i identitet njegovog ubice. Pre svoje smrti 2006. godine, ubica Ričard "Ledeni" Kuklinski, tvrdio je da je ubio Hofu i njegovo telo bacio u smeće. Autor po imenu Filip Karlo posetio je Kuklinskog u zatvoru pre nego što je umro i napisao knjigu sa priznanjima Kuklinskog. Nakon izlaska knjige, neki policajci posumnjali su u ovo priznanje a čini se malo verovatnim da će Hofini ostaci ikada biti pronađeni.

Gde je Kleopatrina grobnica?

Drevni pisci tvrde da su Kleopatra VII i njen ljubavnik Marko Antonije sahranjeni zajedno u grobnici nakon njihove smrti. Pisac Plutarh (45–120. N. E.) Napisao je da se grobnica nalazila u blizini hrama Izise, egipatske boginje, i da je bila „uzvišeni i lepi“ spomenik u kome se nalazilo veliko blago od zlata, preko srebra, smaragda, bisera, ebanovine i slonovače.

Lokacija grobnice ostaje misterija. Zahi Havas, bivši egipatski ministar za antikvitete, izvršio je 2010. godine iskopavanja na lokalitetu u blizini Aleksandrije koji se sada zove Taposiris Magna, a nalazi se u brojnim grobnicama iz doba kada je Kleopatra VII vladala Egiptom. Iako su napravljena mnoga zanimljiva arheološka otkrića, grobnica Kleopatre VII nije bila među njima Arheolozi smatraju da da čak i da je Kleopatrina grobnica preživela do danas, vrlo je moguće da je opljačkana i zbog toga neidentifikovana.

Ko je ubio Kenedija?

Ovo je verovatno najveća misterija u američkoj istoriji koja nikada neće biti razrešena. Li Harvi Osvald je 22. novembra 1963. u Dalasu ubio predsednika Džona F. Kenedija (mada neki pretpostavljaju da nije jedini pucao). Dva dana kasnije, pre nego što je Osvaldu moglo da se sudi, ubio ga je vlasnik jednog noćnog kluba Džek Rubi. Rubi je umro od raka pluća 3. januara 1967.

Najšire prihvaćeno objašnjenje je da je Osvald ubio JFK-a sam, a Rubi Osvalda ubio svojom voljom. Rubi je izjavo da je želeo da poštedi Džeki Kenedi uznemirenosti zbog odlaska na suđenje Osvaldu. Ipak, još uvek postoji značajan broj profesionalnih istoričara, zajedno sa mnogim amaterima, koji se ne slažu sa ovim objašnjenjem, a o Kenedijevoj smrti, istoričari i amateri izneli su brojna alternativna objašnjenja. S obzirom na to da je malo verovatno da će se pojaviti značajni novi dokazi, čvrst konsenzus verovatno nikada neće biti postignut.

Postoji li sanduka sa blagom na Ostrvu Oak?

Više od dva veka kruže priče da se na ostrvu Oak, smeštenom nadomak Nove Škotske u Kanadi, nalazi zakopano blago koje je navodno ostavio pirat kapetan Vilijam Kid (1645-1701). Brojne ekspedicije koje su potrošile milione dolara u potrazi za izgubljenim blagom, ali bez uspeha. Uprkos vekovima traganja, na ostrvu nije pronađeno blago. Ipak, to ne sprečava ljude da ga i dalje traže.

Da li je blago iz Bakarnog svitka stvarno?

Arheolozi su 1952. godine u mestu Kumran pronašli nekoliko svitaka, među kojima je bio jedan bakarni na kom se pominje velika količina skrivenog zlatnog i srebrnog blaga. Tolikog, zapravo, da neki naučnici veruju da je nemoguće da ono postoji. Svitak je star više od 1.900 godina, još iz vremena kada je Rimsko carstvo kontrolisalo područje Kumrana. U vreme pisanja svitka bilo je više pobuna protiv rimske vlasti, a naučnici su pretpostavili da je blago sakriveno da bi se sprečilo da ga rimske snage uzmu. Da li je blago stvarno, gde je tačno sakriveno, da li je ikada pronađeno i da li bi moglo da postoji i danas, sve su to tajne koje verovatno nikada neće biti rešene.

Kakva je sudbina Zavetnog kovčega?

Vavilonska vojska, pod kraljem Nabukodonosom II, osvojila je Jerusalim godine 587 p.n.e, opljačkavši ga i uništivši Prvi hram, zgradu koju je jevrejski narod koristio da se klanja bogu. Prvi hram je imao Zavetni kovčeg, u kom su bile table sa 10 božjih zapovesti.

Sudbina kovčega nije jasna. Drevni izvori ukazuju da je kovčeg prebačen natrag u Vavilon i sakriven pre zauzimanja grada. Takođe je moguće da je kivot uništen tokom gradske pljačke. U svakom slučaju, mesto kovčega nije poznato. Od nestanka su ispričane brojne priče i legende o sudbini kovčega. Jedna priča sugeriše da je kovčeg na kraju krenuo put Etiopije, gde se i danas čuva. Druga priča kaže da je lađa sa kovčegom bila božanski sakrivena i da se neće pojaviti dok ne dođe mesija.

Da li su viseći vavilonski vrtovi bili stvarni?

Drevni pisci opisuju fantastične vrtove izgrađene u drevnom gradu Vavilonu, današnjem Iraku. Nije jasno kada su ove bašte izgrađene, ali su neki drevni pisci bili toliko impresionirani baštama da su ih nazivali „čudom sveta“. Oko 250. pne., Filon iz Vizantije napisao je da su u Visećim vrtovima „biljke uzgajane na visini iznad nivoa zemlje, a koreni drveća ugrađeni su u gornju terasu, a ne u zemlju“.

Do sada arheolozi koji su iskopali Vavilon nisu uspeli da pronađu ostatke vrta koji odgovara ovom opisu. Pa su se upitali da li su viseći vrtovi zaista postojali? Stefani Dalei, istraživač sa Univerziteta u Okfordu, u knjizi iz 2013. godine, objavila je da su se vrtovi zapravo nalazili u asirskom gradu Ninive. Tokom dve decenije i Vavilon i Niniva pretrpeli su štetu od ratova i pljački, i čini se malo verovatnim da će ova misterija ikada biti u potpunosti razrešena.

Postoji li Atlantida?

Pišući u četvrtom veku pre nove ere, grčki filozof Platon ispričao je priču o zemlji po imenu Atlantist koja je postojala u Atlantskom okeanu i koja je navodno osvojila veći deo Evrope i Afrike u praistoriji. U priči, praistorijski Atinjani uzvratili su udarac na Atlantidu u sukobu koji se završava njenim nestankom ispod talasa.

Iako nijedan ozbiljan naučnik ne veruje da je ova priča istinita, neki pretpostavljaju da su legendu delimično mogli inspirisati stvarni događaji koji su se dogodili u grčkoj istoriji. Jedna od mogućnosti je da je minojska civilizacija (kako se sada naziva), koja je cvetala na ostrvu Kritu do oko 1400. p. n. e., mogla da inspirise priču o Atlantidi. Iako se Kreta nalazi u Mediteranu, a ne u Atlantiku, minojska naselja pretrpela su znatna oštećenja tokom erupcije vulkana Tera, u Grčkoj.

Pored toga, arheolozi su otkrili da su Minojci na kraju savladani (ili primorani da im se pridruže) grupa ljudi zvana Mikenci, sa sedištem u kontinentalnoj Grčkoj. Teško da će ova rasprava ikada biti u potpunosti rešena.

Kakav je Isus Hrist zaista bio?

Najranija sačuvana jevanđelja datiraju iz drugog veka, skoro 100 godina posle Isusovog života (iako je nedavno objavljeno da je pronađen mogući fragment iz prvog veka).

Nedostatak tekstova o Isusu iz prvog veka ostavlja naučnicima niz pitanja. Kada su napisana jevanđelja? Koliko se zapravo priča dogodilo? Kakav je Isus bio u stvarnom životu? Arheološka istraživanja Nazareta, Isusovog rodnog grada, otkrivaju više o okolini u kojoj je odrastao.

U novije vreme naučnici su otkrili kuću iz prvog veka koja je vekovima posle Isusovog vremena bila poštovana kao kuća u kojoj je Isus odrastao, ali da li je to zapravo bila Isusova kuća nije poznato.

Iako će nova istraživanja pružiti više uvida, naučnici smatraju da je malo verovatno da će ikada u potpunosti znati kakav je Isus Hrist zaista bio.