Napadom dronova na ruski radarski kompleks možda je pređena jedna od crvenih linija Moskve za potencijalnu upotrebu nuklearnog oružja – “ometanje reakcija nuklearnih snaga” – kako se navodi u dekretu Kremlja koji je potpisao predsednik Vladimir Putin 2020. godine.
Ukrajinski dronovi gađali su moćni i skupi ruski radar dvaput u nedelji.
Njihove bespilotne letelice su na meti imale 590. odvojeni radio-inženjerski centar vojne jedinice 84680 u selu Kovilkino u Mordoviji – oko 600 km od granice – u sredu ujutro i 11. aprila, piše Msn.com. Lokacija je dom “kontejnera 29B6”, nadhorizontskog radara koji je deo ruske mreže za izviđanje i rano upozoravanje na vazdušne udare, uključujući one sa balističkim projektilima.
Kako piše “Forbs”, Ukrajinci su prošle nedelje odabrali dronove velikog dometa da gađaju taj radar, ali su navodno promašili pa su ponovo pokušali u sredu i bar su se približili prostranoj instalaciji sa njenih 145 antenskih stubova, od kojih je svaki visok 34 metra. Video snimak sa tla – koji su očigledno snimili ruski civili, prikazuje modifikovani sportski avion “aeroprakt A-22” kako leti ka instalaciji “kontejnera”, a potom se vidi dim kako kulja sa mesta eksplozije.
Izvori kažu da se posledice napada u sredu i dalje utvrđuju. Ukrajinki mediji sugerišu da je zgrada komande na lokaciji oštećena tokom napada 11. aprila, dok su ruske vlasti rekle da su oborena dva drona. “Ukrajinska pravda” je, pozivajući se na neimenovani izvor, navela da se ishod udara još uvek procenjuje.
Šta je “kontejner”?
Jedini je ruski nadhorizontski radar (OTH) koji je usmeren na zapad da nadgleda evropski vazdušni prostor, dok drugi takvi radari pokazuju severno od ruskog Arktika, piše “Forbs”, dodajući da je “kontejner” vredan 110 miliona dolara.
OTH radar radi na principu odbijanja signala od Zemljine jonosfere. Kako piše Oruzjeonline.com, može da nadgleda vazdušni prostor do 100 km visine i ima domet od 3.000 km.
Tokom hladnog rata nuklearne sile su rasporedile OTH radare radi ranog upozorenja na predstojeći nuklearni udar, a danas on takođe služi bogatim zemljama da uoče i prate neprijateljske letelice, projektile i dronove sa velike daljine.
Nije nužno precizan kao konvencionalni radar, ali konvencionalni radi u krugu od nekoliko stotina kilometara od linije fronta, što ga čini ranjivim na sve vrste neprijateljske paljbe. Nasuprot tome, OTH rada bi trebalo da bude imun na sve sem oružja najvećeg dometa, koje poseduje svega nekoliko zemalja.
Tokom većeg dela invazije na Ukrajinu, ruski komandanti su mogli da budu mirni, znajući da je njihov moćni radar daleko van dometa ukrajinske municije. Ali, Kijev je uz spoljnu pomoć razvio potpuno novu klasu udarnih dronova velikog dometa. Počevši od ranije ove godine, ovi dronovi su išli čak 1.000 km unutar ruske teritorije da gađaju vazdušne baze, štabove, skladišta nafte, stratešku industriju – a sada i “kontejner”.
U međuvremenu je ukrajinska SBU rekla da je pogodila rusku radarsku stanicu velikog dometa u oblasti Brjanska koja je pratila situaciju na nebu i do 700 kilometara unutar teritorije Ukrajine. Izvor iz SBU rekao je ukrajinskim medijima da “Rusi sada imaju jedan modernizovani kompleks ‘nebo-U’ manje” i da je ovaj radar, vredan 100 miliona dolara, pogođen sa sedam dronova. Unian navodi da je ovo drugi kompleks “nebo-U” koji je uništila SBU, a da je prvi uništen u Belgorodskoj oblasti Rusije.
Šta ako je pogođen “kontejner”?
“Njuzvik” navodi da je napadnuto mesto deo sistema nuklearnog odvraćanja Rusije i da se udar na ruski vojni radar “kontejner” može protumačiti kao prelazak nuklearne “crvene linije” Kremlja. Rusko Ministarstvo odbrane i Kremlj još se nisu oglasili na zahtev portala za komentar.
Ako je radarski sistem pogođen, napadima je možda ispunjen jedan od “uslova koji određuju mogućnost da Ruska Federacija koristi nuklearno oružje”, kako je navedeno u predsedničkom dekretu iz 2020.
To uključuje “primanje pouzdanih informacija o lansiranju balističkih projektila na teritoriju Ruske Federacije i/ili njenih saveznica” i “neprijateljsku upotrebu nuklearnog oružja i drugih vrsta oružja za masovno uništenje na teritoriji Ruske Federacije” i/ili njenih saveznica”.
Među drugim izlistanim kriterijuma su “uticaj neprijatelja na kritične državne ili vojne objekte Ruske Federacije, čiji će kvar dovesti do ometanja reakcija nuklearnih snaga” i “agresija na Rusku Federaciju korišćenjem konvencionalnog oružja, kad je ugroženo i samo postojanje države”.
Pretnja nuklearne eskalacije
Pretnja nuklearne eskalacije visi nad ruskom invazijom na Ukrajinu od samog početka rata u februaru 2022. Kremlj je više puta upozoravao na nuklearnu eskalaciju, baš kao i zapadni lideri, uključujući američkog predsednika Džoa Bajdena.
Najveća zabrinutost, kako piše Msn.com, odnosi se na ruske taktičke nuklearne bojeve glave namenjene lokalnoj upotrebi na bojnom tlu. Putin je ranije rekao da je Rusija spremna da upotrebi nuklearno oružje ako postoji pretnja ruskoj državnosti, suverenitetu ili nezavisnosti. U obraćanju naciji krajem februara tvrdio je da se NATO i SAD pripremaju da “udare na rusku teritoriju”.
- Moraju da shvate da mi takođe imamo oružje koje može da pogodi mete na njihovoj teritoriji. Sve ovo zaista preti sukobom sa upotrebom nuklearnog oružja i uništenjem civilizacije. Zar oni to ne shvataju? – upitao je Putin.
Kako piše “Njuzvik”, pretnja nuklearnom eskalacijom se pokazala kao moćno sredstvo za Kremlj u njegovim pokušajima da zaustavi zapadnu pomoć za Ukrajinu i pritisne Kijev na teritorijalne i političke ustupke. Pored svih ruskih pretnji, SAD su više puta ponovile da ne vide znakove da se Moskva priprema da pribegne oružju za masovno uništenje u Ukrajini.
