On je rekao da je služba "obavezna, otvorena i za žene i za muškarce" i da može biti "otvorena u vojsci" ali da "forma može biti civilna".

Iako je Francuska 1997. ukinula vojni rok, Makron je tokom predsedničke kampanje obećao ponovno uspostavljanje "obavezne i univerzalne nacionalne službe" u trajanju od mesec dana za sve osobe rodjene odredjene godine, što je izmedju 600.000 i 800.000 mladih godišnje.

Trajanje službe bi mogli biti "tri meseca", ali bi moglo biti "duže ako se obavlja u civilnoj službi", naveo je Makron. On je priznao da će služba "koštati", ali da ne misli da to znači povratak ogromnih kasarni.

Početkom februara vlada je najavila nameru da dovede izdatke na odbranu na dva odsto BDP-a do 2025. Vojni budžet za 2018. iznosi 34,2 milijarde evra.

Uspostavljanje obavezne nacionalne službe izazvalo je nezadovoljstvo vojske, zbunjenost akademskog sveta i neprijateljstvo studentskih udruženja.

Prema predlogu u koji su neki mediji imali uvid, mladi od 11 do 25 godine bi svoje "građansko putovanje" prolazili u tri koraka.

Od 11. do 16. godine bi jednu nedelju godišnje obavezno provodili u obuci za vojsku ili gradjanstvo, što bi bilo izvodjeno u okviru škole. Sa 16 godina bi mladi prolazili "inicijaciju" - nedelju dana u internatu tokom školskog raspusta ili sedmodnevno uključivanje u odabranu instituciju.

Najzad, period od 16. do 25. godine bi bio "priprema za obaveze" ili u civilnoj službi ili u nacionalnoj gardi. Poslednju reč o predlog će imati radna grupa koju je odredila Jelisejska palata, a ako bude usvojen eksperimentalna faza bi mogla početi početkom 2019.