Bez boje je, bez ukusa i mirisa. Ne postoji način da se otkrije bez testiranja, a njegovi se učinci pojavljuju nakon mnogo godina!
Počelo je s tamnim pegama po grudima i leđima, neuobičajeno tvrdim flekama na koži dlanova i tabana, a nekima su crneli prsti na nogama. Tako je počelo. Neobično stanje navelo je doktore da se brzo pozabave ovim slučajevima, a imali su šta i da otkriju - trovanje..
Doktori i istraživači počeli su primećivati ovakve simptome kod pacijenta u Bangladešu 1980-ih godina. Uskoro je postalo jasno šta su predstavljali: klasične znakove trovanja arsenom!
Ironično, ali razlog trovanju na na kraju je pronađen u inače izuzetno uspešnom programu javnog zdravstva.
Naime, u 1970-im deca u Bangladešu su u velikom broju umirala od bolesti kao što su dizenterija i kolera nakon što su pila prljavu vodu iz reka, jezera i potoka. Kao odgovor na to, vlada Bangladeša, zajedno s humanitarnim agencijama predvođenim UNICEF-om, pokrenula je napore da se dođe do čistije podzemne vode.
Tokom naredne dve decenije milioni cevnih bunara — uskih cevi izbušenih na relativno malim dubinama — potopljeni su u zemlju. "Unutar jedne generacije su promenili ponašanje čitave populacije u pogledu pitke vode", rekao je Set Frizbi, hemičar i profesor na Univerzitetu Norvič, koji je proveo decenije istražujući kontaminaciju arsenom.
Najgore masovno trovanje
Broj umrle dece znatno je smanjen. Ipak, do 1990-ih na površinu je isplivao novi smrtonosni problem: veliki deo podzemne vode u sebi je imao neverovatno visoke količine arsena, poznatu kancerogenu supstancu koja ima niz drugih loših uticaja na zdravlje.
Zdravstveni stručnjaci nazvali su to "najgorim masovnim trovanjem" stanovništva u istoriji - s desetinama miliona pogođenih. Dok su se vlada, UNICEF i druge humanitarne organizacije trudile uhvatiti u koštac s kontaminacijom, otrovni uticaj i dalje se širio. Prema jednoj studiji, svake godine u Bangladešu od bolesti povezanih sa arsenom umre 43.000 ljudi.
Sada, u okrutnom zaokretu, situacija bi se mogla pogoršati. Naime, novi dokazi upućuju na to da učinci klimatske krize koju su uzrokovali ljudi — uključujući poplave i porast nivoa mora — menjaju hemiju podzemne vode i još više povećavaju nivo arsena.
Problem seže daleko van granica Bangladeša.
Sve veći broj istraživanja u drugim zemljama sugeriše da bi globalno otopljenje moglo pojačati problem vode zagađene arsenom širom sveta.
Arsena prirodno ima u izobilju u Zemljinim stenama i tlu. Vrlo je toksičan u svom osnovnom obliku, koji je pronađen u visokim količinama u podzemnim vodama, ne samo u Bangladešu, već i u zemljama kao što su Indija, Kina, Tajvan, Vijetnam, Argentina, Čile, Meksiko, delovi Evrope, Australija i SAD.
Arsen je prikriveni ubica
Bez boje je, bez ukusa i mirisa. Ne postoji način da se otkrije bez testiranja, a njegovi se učinci pojavljuju nakon mnogo godina.
Kronična izloženost može se otkriti kroz otvrdnutu kožu na rukama i stopalima koja se naziva keratoza, pojavu pigmentiranih mrlja na koži pa čak i kroz "bolest crnog stopala", vaskularnog stanja koje može uzrokovati gangrenu.
Njegovi pogubni učinci nastavljaju se unutar ljudskog tijela, gdje povećava rizik od raka kože, jetre, pluća i mjehura, kao i bolesti srca i dijabetesa. Arsen se također povezuje s pobačajima, kašnjenjem u razvoju djece i respiratornim bolestima.
Neki stručnjaci sugerišu da je razmera trovanja u Bangladešu daleko veća od drugih poznatijih katastrofa uzrokovanih ljudskim delovanjem, poput nuklearne katastrofe u Černobilu. Ali tačan broj umrlih gotovo je nemoguće izračunati, delimično zbog poteškoća u otkrivanju uzroka raka.
Svetska zdravstvena organizacija (WHO) procenjuje da je oko 140 miliona ljudi u najmanje 70 zemalja pilo vodu kontaminiranu arsenom u količinama koje prelaze preporučenu granicu od 10 mikrograma po litri.
U Bangladešu, gde su vladine smernice postavljene na manje strogih 50 mikrograma, veruje se da su pogođeni milioni ljudi.
Veliko istraživanje britanskog geološkog instituta, koje je započelo 1998. i obuhvatilo većinu Bangladeša, otkrilo je da 27% plitkih cevastih bunara premašuje smernice države, što utiče na oko 35 miliona ljudi. Otprilike 57 miliona ljudi bilo je izloženo količinama koje su kršile smernice WHO-a od 10 mikrograma, pokazalo je istraživanje, što je otprilike 45% stanovništva.
Frizbi, koji je proveo neko vreme u Bangladešu izrađujući karte pitke vode zahvaćene arsenom, rekao je da je danak jasan.
“Ulazio sam u sela u kojima niko nije stariji od 30 godina”, rekao je.
Čak ni stroži standard za arsen koji preporučuje WHO i koji su usvojile brojne zemlje ne pruža dovoljnu zaštitu, rekao je. “Arsen je tako prokleto otrovan. Samo zato što je na određenoj visini za koju vlada kaže da je sigurna... ne znači da je sigurna, ne znači da ljudi neće umreti.”
Globalno otopljavanje moglo bi povećati rizike
Ulozi su sve veći zbog sagorevanja fosilnih goriva koja zagrijavaju planet.
Sve ozbiljniji uticaji klimatskih promena mogu promeniti hemijski sastav podzemnih voda, prema nedavnoj studiji čiji je koautor Frzbi.
Ovo donosi više problema za Bangladeš, koji stoji čvrsto na prvoj crti klimatske krize. Nisko položen, gusto naseljen i s dugom obalom, suočava se s mnoštvom pretnji od porasta nivoa mora do poplava — svake godine oko 20% zemlje bude potopljeno.
Prema istraživanju, poplave mogu sprečiti prodiranje kiseonika iz atmosfere u podzemne vode, što zauzvrat može povećati otpuštanje arsena iz čvrstih predmeta i sedimenata u vodu - proces koji se naziva "redukcija".
Podizanje r mora predstavlja još jedan izazov - prodiranje slane vode u podzemne izvore vode. Ne samo da zbog toga voda ima slaniji okus, već prisutnost soli također može povećati koncentraciju arsena uzrokujući njegovo otapanje u vodi kroz fenomen koji se naziva "efekt soli".
Ovo nije ograničeno na Bangladeš, rekao je Frizbi, "taj uticaj je svuda na Zemlji."
Naučnici su otkrili da na nivoe arsena u privatnim bunarima mogu uticati i klimatske promene, kroz jače poplave i porast nivoa mora, ali i sušu.
Istraživačka studija koju je sproveo Geološki institut SAD 2021. otkrila je da se tokom sušnih razdoblja broj ljudi izloženih nesigurnim količinama arsena povećao za otprilike 54%.
"Što je regija duže u suši, to je veća verovatnost da će imati visok sadržaj arsena", rekla je Melisa Lombard, istraživač na USGS-u koja je koautorka studije.
Lombard je rekla da dokazi upućuju na to da bi suša mogla promeniti putanju toka vode do bunara i takođe promeniti količinu kiseonika i pH, utičući na količinu arsena koja se može otopiti u vodi.
Čak i dok klimatske promene pripremaju teren za sve češće i ozbiljnije ekstremne vremenske prilike, njihov uticaj na podzemne vode ostaje nedovoljno istražen, rekla je Lombard. "Može se učiniti puno više da se shvati šta se događa i koliki bi to mogao biti problem", istakla je.
Učinci kontaminacije arsenom za Bangladeš se nastavljaju i mogli bi se pogoršati. Muhamed Robed Amin iz bangladeške Glavne uprave zdravstvenih usluga rekao je da je arsen još uvek "veliki problem" u zemlji i da su videli ponovno oživljavanje trovanja arsenom u postojećim, kao i u novim područjima.
Sektor za javno zdravstvo, telo odgovorno za snabdevanje pitkom vodom u zemlji, nije odgovorio na zahteve za komentar.
UNICEF je rekao za da je "odmah poduzeo mere", čim je voda zagađena arsenom prepoznata kao rizik u ranim 199o. Organizacija radi s vladom više od 30 godina na testiranju bunara, postavljanju bunara "sigurnih za arsen", dodavanju postrojenja za pročišćavanje i sprovođenju obrazovnih programa, rekao je portparol.
Inženjeri i nau;nici pokušavaju razviti rešenja za Bangladeš i druge zemlje, od sastava filtera do elektrohemijskih tehnika za uklanjanje arsena. Ali u pogledu ovih tehnologija, barem u Bangladešu, "ništa ne radi", ističe Muhamed Junus, naučnik na ICDDR,B.
Filteri mogu na kraju zameniti jedan problem za drugi jer su skloni bakterijskoj kontaminaciji, a visokotehnološka rešenja mogu na kraju biti preskupa za često vrlo siromašne ruralne zajednice Bangladeša.
"Rešenje je izgradnja dubokih cevnih bunara", rekao je Junus. Koncentracije arsena obično su niže što je bušotina dublja.
Bangladeška vlada više ne ugrađuje plitke cevne bušotine, rekao je Junus, ali mnogi ljudi to još uvek rade privatno jer je dublje bušenje skuplje i dugotrajnije.
Maria Argos, vanredna profesorka epidemiologije na Univeryitetu Illinois u Čikagu, bila je deo projekta testiranja bunara koji je započeo 2000. godine, testirajući hilajde bunara u Bangladešu i stavljajući plakate za svaki koji pokazuje nivoe arsena sigurnima.
"Videli smo smanjenje izloženosti ljudi arsenu", rekao je Argos za CNN. "Ali ciklus se nastavlja jer se sada instaliraju nove bušotine." Petnaest godina kasnije postavljeno je dodatnih 14.000 neproverenih bunara koji su opsluživali istu regiju.
Kako klimatske promene nastavljaju podsticati ekstremne vremenske uslov, postojaće "višestruki putevi koji imaju potencijal promeniti hemijski sastav podzemne vode", rekao je Argos.
U Čileu je više od 250.000 ljudi bilo izloženo vodi kontaminiranoj arsenom 12 godina dok nije instalirano postrojenje za pročišćavanje vode. Čak i 40 godina kasnije, znanstvenici su otkrili da su rizici od raka pluća i mokraćnog mjehura i dalje vrlo visoki u zajednici.
Cevasti bunari zapravo postoje tek nešto više od 150 godina, rekao je Frizbi, a populacije koje piju duboku podzemnu vodu na širokoj osnovi relativno su novi fenomen. "Svi smo mi deo ovog eksperimenta", rekao je.
Nastavak sagorevanja fosilnih goriva i zagrevanja sveta bi moglo promeniti parametre ovog eksperimenta s katastrofalnim učinkom.
