Događaji koji su obeležili ovu godinu u svetu.
Svet je u godini na izmaku obeležilo veliko stradanje stanovništva u nesrećama, ratovima, ali i neobične političke odluke.
PRIRODNE KATASTROFE
Foto: Beta/AP
Zemljotresi su ove godine najrazorniji bili u oblasti Pacifika, tako da su Japan, Novi Zeland, zapadna obala južne Amerike, kao i ostrvske zemlje pretrpele naveće gubitke, srećom, uglavnom materijalne. Ipak, ni Evropa nije bila pošteđena, a najstrašnjije posledice imala je Italija. Srednjevekovni gradić Amatriće je sravnjen sa zemljom, a oko 300 stanovnika je stradalo i nekoliko stotina je povređeno. Kasnije je bilo još nekoliko potresa u Italiji, kao i u regionu Balkana, ali nijedan nije bio toliko snažan.
Poplave i klizišta sa jedne, požari sa druge strane, i ove godine su pogađali sve kontinente uništavajući imovinu i odnoseći žrtve. Ponovo postaje aktuelno pitanje zaštite životne sredine a na snagu je stupio i Pariski sporazum kojim se 190 zemalja sveta, uključujući i Srbiju, obavezalo da će progresivno smanjivati emisiju gasova staklene bašte, do nultog nivoa u drugoj polovini ovog veka.
TERORISTIČKI NAPADI
Foto: Beta/AP
Protekla godina se završila terorističkim napadom, a tako je nastavljeno i u 2016. godini. Na evropskom tlu najteže su pogođene Belgija i Francuska, države sa brojnim arapskim stanovništvom - etničkom grupom kojoj pripadaju teroristi koji su izvršili napade. U tri eksplozije, dve na aerodromu i jadna na prometnoj stanici metroa u centru Brisela više od 30 ljudi je izgubilo život, a više stotina je povređeno. U strašnom pokolju u Nici, kamion se zabio u masu ljudi koji su slavili Dan pada Bastilje - poginule su 84 osobe, a desetine su bile povređene.
Delovanja fundamentalista i verskih fanatika nisu pošteđeni ni afrički ni azijski kontinent, a najviše žrtava je bilo u državama Bliskog istoka, zatim u Pakistanu i Avganistanu, Somaliji i Nigeriji. U Turskoj, napade su izvodili uglavnom Kurdski pobunjenici. Ceo svet je izražavao solidarnost sa žrtvama, a poruka terorista da "niko nije siguran" bila je uspešno poslata širom planete.
Posle neuspelog vojnog puča, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan poručio je u Istanbulu da je za puč odgovorna manjina u vojsci, a ne sama vojska. Počela su hapšenja, smene profesora i advokata, a državni vrh je zapretio uvođenjem smtne kazne. Bezbednosna situacija u Turskoj se smirila, ali je došlo do jaza u odnosnima sa EU zbog narušavanja ljudskih prava i pretnji da će doći do obustave pregovora o članstvu.
RAT U SIRIJI I BORBA PROTIV DŽIHADISTA
Petogodišnji rat u Siriji je nastavljen nesmanjenom žestinom, a u sukob su direktno ušli i instruktori, piloti i medicinsko osoblje Ruske Federacije, kao podrška regularnoj vladinoj vojsci. Pobunjenici su i dalje računali na pomoć Zapadnih zemalja i SAD, a Islamska država se širila i zauzimala kvart po kvart gradova. Druga polovina godine donosi drastične preokrete i snage predsednika Sirije Bašara el Asada potiskuju pobunjenike, a pred kraj godine potpuno ih istiskuju iz grada Alepa. Takav razvoj situacije na terenu ponovo aktuelizuje mirovne razgovore u Ženevi, koji bi mogli da dovedu do održivog primirja u toj razrušenoj zemlji.
Islamska država prvi put počinje da trpi ozbiljene gubitke, ne samo u teritorijama, već i u ljudstvu. Udaru na Islamiste sirijskim snagama se pridružuje i vojska Iraka koja žestokim napadima na Mosul uspeva da oslobodi hiljade civila koji su godinama živeli pod "čizmom" džihadista. Ipak, pripadnici Islamske države nisu pobeđeni, a strahuje se da će gubitkom teritorija možda promeniti strategiju i pojačati terorističke napade u Evropi i SAD.
Foto: Tanjug AP
Mnogi Sirijci su i 2016. godine pokušali da se domognu Evrpe u nadi da će preživeti rat i obezbediti svojoj deci normalan život. U Nemačku je već ušlo milion izbeglica, a najveći broj njih je ušao preko takozvane "balakanske rute" koja je u međuvremenu zatvorena. Međunarodna organizacija za migracije saopštila je da se oko 4.000 migranata udavilo ove godine u pokušaju da pređu Mediteran. Analitičari su saglasni da migrantsko pitanje ostaje jedno od prioriteta u 2017. godini.
EU I BREGZIT
Foto: Beta/AP
Britanci su na referendumu u junu dali zeleno svetlo svojoj vladi da pripremi izlazak iz EU. Upravo su strah od migrantskog talasa i ekonomska kriza bili glavni razlozi zbog kojih je kod građana Velike Britanije prevagnuo evroskepticizam. Proevropski premijer Dejvid Kameron je predao funkciju Terezi Mej koja je najavila da će u martu pokrenuti član 50. Lisabonskog ugovora koji predviđa mogućnost izlaska iz "evropske porodice".
Iako i Brisel i London javno pokazuju želju da "rastanak" bude završen brzo, najverovatnije će on trajati nekoliko godina, upozoravaju analitičari. Da neće sve biti glatko, obećava i škotska premijerka Nikola Serdžon najavljući još jedan referendum o nezavisnosti. Ipak, realnost je da je Velika Brtitanija načinila presedan i navela javnost u Holandiji i Italiji da počne da razmišlja o mogućnosti izlaska iz Unije.
AMERIČKI IZBORI
Foto: undefined
I baš kada se mislilo da će se 2016. godina konačno malo mirnije privesti kraju - šokantna pobeda Donalda Trampa otvorila je nove polemike o tome šta čeka svet u sledećoj godini. Pobeda biznismena koji je poznat po žestokom "jeziku" i impulsivnosti ocenjena je kao bunt Amerikanaca protiv politike svoje zemlje. Iako je Hilari Klinton već bila viđena u Beloj kući, demokrate ne gube nadu da može doći do promena i da "incidentima sklon" Tramp neće sesti u predsedničku fotelju 21. januara 2017. godine.
Sledeću godinu obeležiće izbori u većini evropskih država, a najvažniji će svakako biti u Nemačkoj i Francuskoj. Od njihovih ishoda zavisiće i politika tih zemalja prema izazovima koji se, u najvećoj meri, nastavljaju iz 2016. godine.
S. P.
