Najteži momenti iz života Vladimira Putina nikoga ne ostavljaju ravnodušnim, iako čuveni političar važi za vrlo kontroverzog, te su mnoge stvari i danas vrlo misteriozne.
Vladimir Putin ubedljivom pobedom na izborima je ostao na poziciji predsecnika Rusije, a podršku naroda je imao više nego ikada. Mada njegov život već decenijijama intrigira javnost, malo ko može da ga zamisli u situaciji kao malo dete. Međutim, svojevremeno je govorio o najtežim momentima koji su mi razorili srce.
Ko je Vladimir Putin?
Prvi je na to pitanje javno pokušao da odgovori bivši američki predsednik Džordž V. Buš na Brdu kod Kranja, na prvom samitu s Vladimirom Putinom, 16. juna 2001.
"Pogledao sam tom čoveku u oči, video sam da je ispravan i da mu se može verovati, osetio sam njegovu dušu", izjavio je tada na konferenciji za medije.
U jednom od brojnih dokumentarca o njemu pojavljuje se izjava izvesne Oksane, koju su anketirali na ulicama nekog ruskoga grada.
"Putinu verujem jer je pošten i principijelan, jer je čovek. Ono što Vladimira Putina uvelike definiše kao čoveka je vera. Naime, on je veoma religiozan. Veri se obraća i u teškim trenucima, privatnim ili nacionalnim. Naravno, takav nije bio u vreme službe u KGB, a veri se vratio devedesetih. "Vratio" jer je kršten i odgajen u veri u svojoj porodici", rekla je i dodala:
"Svojom verom se ne hvali, na pitanja o njoj odgovara da ne želi o tome da govori, da svoju veru zadržava za sebe. Ali onima pažljivima nije promaknulo da, za razliku od svog prethodnika Borisa Jeljcina i naslednika, pa opet prethodnika Dmitrija Medvedeva, zna ne samo da se prekrsti nego i da se pomoli."
Foto: Tanjug AP/Mikhail Klimentyev, Sputnik, Kremlin Pool Photo
Ali, do tada se proširila priča o susretu Jovan Pavla Drugog i ruskog predsednika, 5. novembra 2003. u Vatikanu.
Mediji su prikazali snimak dočeka gosta kojeg je papa pozdravio na ruskom jeziku, kao i tzv. vatikansku ikonu Kazanske Majke Božije, najpoštovanije ikone u Rusiji, koja je na insistiranje poglavara Rimokatoličke crkve stajala iza njega. Kasnije je iza zatvorenih vrata održana audijencija s delegacijama, a onda su ostale prisutne zamolili da izađu.
Papa je ostao sam s ruskim liderom, mediji su izvestili kako su razgovarali u četiri oka. U stvari su se najviše molili, zajedno, klečeći pred ikonom. Molili su se na ruskom jeziku. Papa je ponekad zapinjao oko teksta molitve, pa mu je Vladimir Putin pomagao.
Vatikanska "Ikona Kazanske Majke Božje" u stvari je nastala precrtavanjem originalne ikone, naslikane nakon ukazanja Bogorodice u Kazanu 1579, a koja je 1904. ukradena i spaljena. Pregovori o povratku “vatikanske” ikone, koja se do 1993. nalazila u Fatimi, u domovinu do istorijskog susreta u Vatikanu vođeni su deset godina, ali bez značajnijih pomaka.
Nije prošlo ni pola godine od susreta Putina i Jovana Pavla Drugog, ikona je vraćena Ruskoj pravoslavnoj crkvi.
Njegovi saradnici ističu da, iako o njemu kruži slika bezosećajnog čoveka, u realnosti i nije baš tako. Naime, kako naglašavaju, on je po prirodi daleko osetljiviji, a teške trenutke, pogotovo one s tragičnim epilogom, emocionalno vrlo snažno proživljava.
Najbliže kolege to su shvatile posle tragedije u Beslanu u Severnoj Osetiji, gde je posle trodnevne talačke krize, izazvane napadom čečenskih terorista 1. septembra 2004. na lokalnu školu, ubijeno 314 talaca, od kojih su 186 bila deca.
Na vest o krvoproliću jako se uznemirio, potom i rasplakao, dugo su ga smirivali, a pre nego što je tokom noći otputovao u Beslan, svratio je u crkvu, pomolio se i zapalio sveću za poginule. U lokalnoj bolnici je posetio povređene, a potom se sreo sa rukovodstvom republike, posetio školu br. 1 te se po povratku u Kremlj obratio naciji.
Zatim je otišao u crkvu, gde je ostao gotovo dva dana moleći se.
U filmu "Predsednik", koji je na 15. godišnjicu prve Putinove inauguracije emitovala državna RTR televizija, predsednik Kazahstana Nursultan Nazarbajev prisetio se kako je ruski kolega reagovao na vest o gruzijskom raketnom napadu na Južnu Osetiju i Abhaziju u oktobru 2008, uoči otvaranja Olimpijskih igara u Pekingu.
"Sedeli smo u hotelu u Pekingu. Zazvonio mu je mobilni. Zamro je i promenio izraz lica. Glas mu je drhtao, pomislio sam da se nešto loše dogodilo nekome iz njegove porodice", rekao je on.
U istom filmu i Putin je priznao da mu je jedan od najtežoh momenata u karijeri, ali i u životu, napad na Beslan.
Kao političara mediji nam prikazuju Putina kao lidera koji pošto-poto želi da vrati Rusiji status velesile, pa i teritorijalnom ekspanzijom po svaku cenu. Pri tome ga ocrtavaju kao agresivnog i neumoljivog.
Rusi ga smatraju odlučnim i upornim. Pre par godna u Sočiju je pred članovima međunarodnog političkog kluba Valdai rekao da je kao tinejdžer na ulicama Lenjingrada preživeo jer se pridržavao one maksime "najvažnije je udariti prvi". U jednom intervjuu objasnio je zašto je počeo da se bavi džudom:
"Kao dete sam vreme posle škole provodio u dvorištu s prijateljima. Sa 5-6 godina svi smo bili isti, ali s 13-14 postali smo različiti. Samo karakter više nije bio dovoljan za očuvanje svog liderstva i počeo sam da tražim načine koji bi mi pomogli da sačuvam svoj položaj".
Foto: Tanjug AP/Alexander Zemlianichenko
Premda se džudom više intenzivno ne bavi, rado učestvuje u njegovoj javnoj promociji, uključujući borbe, uvek ističe važnost sporta.
"Veoma je važan za formiranje karaktera, usmerenost u dostizanju postavljenog cilja, sve to daje sport", ističe Putin.
Tu usmerenost njegov prijatelj, kolega iz KGB i jedan od najbližih saradnika Sergej Ivanov naziva tvrdoglavošću.
"On je vrlo tvrdoglav. Sve što zamisli ostvari, pritom ulažući ogroman trud", izjavio je u filmu, diveći se Putinovom napretku od kada je na vlasti.
"Kada to uspeva, nije mi jasno, njegov dan je prepun obaveza, jedino ima vremena za sebe tokom noći", dodao je Ivanov.
Pri tome je Ivanov mislio na sve ono novo što je njegov šef naučio, od engleskog jezika, preko klizanja i igranja hokeja, do sviranja klavira. Engleski je počeo da uči na sopstveno insistiranje kad je dogovoren samit na Brdu kod Kranja.
"Moram tog čoveka da pozdravim na engleskom", govorio je svojim saradnicima.
Ne samo da je predsednika Buša pozdravio, nego je samit G8 u Sankt Peterburgu 2006. otvorio na engleskom jeziku. Predsedničke obaveze nisu mu ostavljale previše vremena za druženje s prijateljima, a oni s kojima je služio u KGB-u sastajali su se svake sedmice i igrali hokej.
Još su i osnovali svoju ekipu, Tigrove. A on nikada nije klizao. I svako veče nakon posla odlazio je s ličnim trenerom na malo klizalište u Novo Ogorjevo, podmoskovsko mesto u kojem živi, i tamo je trenirao.
A svet je šokirao 2010, kad je na jednoj dobrotvornoj večeri izišao na scenu, seo za klavir i zapevao Blueberry Hill.
Naravno, vežbao je sviranje i pevanje privatno, noću. Ne treba zato čuditi što su dve osobe u njegovom okruženju zadužene da ga bude.
Autor:
