Pisma Alekseja Navaljnog pokazala su da je uspeo da ostane u toku sa aktuelnim događajima i iza rešetaka!
Aleksej Navaljni, koji je preminuo u ruskoj zatvorskoj koloniji 16. februara je pisao pisma dok je boravio iza rešetaka, a pisma pokazuju da je ruski opozicionar bi u toku sa aktuelnim događajima. Takođe, u pismima je opisao kako je proveo poslednje mesece života, ali i šta je čitao.
Navaljni se hvalio da je pročitao 44 knjige na engleskom u godinu dana, pripremao se za budućnost, svađao se sa novinarima i rado delio mišljenja o objavama na društvenim mrežama preko svojih saradnika.
Ruski opozicionar je u javnim porukama svoje zatvaranje nazvao svemirskim putovanjem. Većinu vremena provodio je u samici, a ostao je bez tri svoja advokata, koji su uhapšeni pod optužbama udruživanja u ekstremističku grupu.
Navaljni je pratio aktuelna događanja. U pismu prijatelju, fotografu Evgeniju Feldmanu, Navaljni je program bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa za drugi mandat nazvao stvarno zastrašujućim.
"Ako predsednik Bajden ima zdravstvenih problema, Tramp će postati predsednik. Zar ova očigledna stvar ne brine demokrate?" pisao je Navaljni.
U drugom pismu Feldmanu 3. decembra ponovno je izrazio zabrinutost zbog Trampa i zamolio svog prijatelja: "Molim te, navedi mi jednog sadašnjeg političara kojem se diviš".
Navaljni je mogao pisati i slati pisma, a i ljudi su mogli da pišu njemu pisma i to za 40 centi preko web-stranice. Nakon što bi pisma prošla cenzuru, ljudi su mogli da dobiju njegove skenirane odgovore.
Navaljni je komunicirao sa spoljnim svetom i preko advokata. Tako je komentarisao i svoja česta saslušanja o novim krivičnim postupcima koje je pokrenula država kako bi mu produžila zatvorsku kaznu ili o pritužbama koje je Navaljni podneo o tretmanu koji je imao u zatvoru.
Navaljni je rekao Krasilščiku, medijskom preduzetniku koji je sada u egzilu u Berlinu, da je uživao u tim saslušanjima, uprkos prirodi ruskog pravosudnog sistema.
"Odvlače pažnju i pomažu da vreme brže prođe. Osim toga, pružaju osećaj borbe".
Pojavljivanja pred sudom takođe su mu pružila priliku da pokaže svoj prezir prema sistemu. Prošlog jula, na kraju suđenja koje je rezultiralo još jednom 19-godišnjom kaznom, Navaljni je rekao sudiji i policajcima u sudnici da su "ludi".
U jednom od svojih posljednjih saslušanja putem videoveze u januaru Navaljni se zalagao za pravo na duže pauze za obrok kako bi konzumirao "dve šoljice kipuće vode i dva komada odvratnog hleba" na koje je imao pravo. Žalba je odbijena.
Sud je takođe odbacio njegovu žalbu u vezi sa ćelijom u koju je zatvoren. Ćelije su obično bile hladne, vlažne i slabo provetrene male betonske prostorije. Međutim, Navaljni se nije žalio toliko na njih koliko na činjenicu da im je bila dozvoljena samo jedna knjiga u ćeliji.
U pismu Krasilščiku prošlog aprila, Navaljni je objasnio da više voli da čita 10 knjiga istovremeno i "da se prebacuje sa jedne na drugu". Rekao je da je zavoleo i memoare.
"Iz nekog razloga uvek sam ih prezirao. Ali zapravo su neverovatni", naveo je.
Često je tražio preporuke za čitanje, ali ih je i delio. Opisujući zatvorski život Krasilščiku u pismu iz jula, preporučio je devet knjiga na tu temu, uključujući dela sovjetskog disidenta Anatolija Marčenka.
Navaljni je u tom pismu dodao da je ponovno pročitao "Jedan dan u životu Ivana Denisoviča", gorljivi roman Aleksandra Solženjicina o Staljinovom gulagu. Nakon što je preživeo štrajk glađu, Navaljni je napisao da tek sada shvata izopačenost radnih logora iz sovjetske ere.
Pisma sa Aleksejem Navaljnim razmenila je i Keri Kenedi, aktivistkinja za ljudska prava i ćerka demokratskog političara Roberta F. Kenedija, koji je ubijen 1968. godine. Navaljni joj je rekao da je plakao "dva ili tri puta" dok je čitao knjigu o njenom ocu koju mu je preporučio prijatelj, objavila je na Instagramu nakon vesti o smrti.
Nakon što je premešten u zatvorsku koloniju IK-3, blizu Arktičkog kruga, njegova komunikacija sa spoljnim svetom bila je znatno smanjena.
Njegova mogućnost komunikacije iz tog zatvora bila znatno otežana. Novinar Sergej Parhomenko primio je pismo koje mu je Navaljni poslao 13. februara, nekoliko dana pre smrti. U pismu, koje je Parhomenko podelio na Facebooku, govorio je o knjigama i rekao da ima pristup samo klasicima u svom novom zatvoru.
"Ko je mogao da mi kaže da je Čehov najdepresivniji ruski pisac?" napisao je.
Krasilščik je rekao da sada razmišlja o poslednjem pismu koje je primio u septembru. Navaljni je napisao: "Ako su Južna Koreja i Tajvan uspeli da naprave prelaz iz diktature u demokratiju, onda bi možda mogla i Rusija. Nada. Nemam problema s tim", napisao je Navaljni i potpisao se. "Nastavi pisati, A.!"
