AKTUELNO

Rusija je u sredu optužila Ukrajinu za obaranje teškog vojnog aviona iljušina IL-76, u kojem je bilo 65 ratnih zarobljenika Ukrajinaca. Kijev je, s druge strane, tvrdio da je Moskva odgovorna za „igranje životima“. Ali šta se tačno dogodilo sa avionom? I zašto je pad aviona pokrenuo toliko pitanja?

Rusija je saopštila da se vojni transportni avion IL-76, koji je prevozio 65 ukrajinskih ratnih zarobljenika, srušio u ruskom regionu Belgorod u blizini Ukrajine.

Ubrzo nakon pada aviona, Moskva je okrivila Kijev za incident, a rusko ministarstvo odbrane je reklo: “Avion su uništile ukrajinske oružane snage iz oblasti Lipci, u oblasti Harkova, koristeći protivvazdušni raketni sistem“.

S druge strane, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je na potpuno razjašnjavanje nesreće, optužujući Moskvu da se „igra sa životima ukrajinskih ratnih zarobljenika“.

Oko 11 časova po moskovskom vremenu, ruski avion Il-76 srušio se u Belgorodskoj oblasti. Vizuelni prikazi pada, koji je snimljen iz daljine, pokazuju kako mlaznjak brzo gubi visinu i kreće pravo ka zemlji. Na snimku se jasno vidi da je pilot izgubio kontrolu nad avionom i da se srušio u blizini stambenog naselja.

Nesreća se dogodila u okrugu Koročanski, severoistočno od Belgorodske oblasti u Rusiji, rekao je regionalni guverner Vjačeslav Gladkov u Telegramu.

Na snimku koji je Baza, kanal povezan sa ruskim bezbednosnim službama, objavio na Telegramu, vidi se kako velika letelica pada i eksplodira u ogromnoj vatrenoj kugli.

Ubrzo nakon pada, rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da je Ukrajina oborila IL-76 sa 65 ukrajinskih ratnih zarobljenika koji je trebalo da budu razmenjeni, zajedno sa šest članova posade i tri ruska vojnika. Svi oni koji su bili u avionu su poginuli, saopštila je Rusija.

- Pucali su u svoje vojnike u vazduhu. Naši piloti, koji su obavljali humanitarnu misiju, oboreni su – rekao je predsednik ruskog parlamenta Vjačeslav Volodin.

Foto: Twitter.com

Andrej Kartapolov, viši poslanik u ruskom parlamentu i penzionisani general, takođe je rekao tokom sednice parlamenta da je avion oboren sa tri projektila. On nije naveo nikakav izvor za svoje informacije, dodajući da će istrage potvrditi da su rakete koje je obezbedio Zapad - „patriot“ ili IRIS-T.

U kasnijoj izjavi, objavljenoj na Telegramu, ministarstvo odbrane okrivilo je Kijev za nesreću, koju je označilo kao „teroristički napad“.

"Avion su uništile ukrajinske oružane snage iz oblasti Lipci u Harkovu, uz pomoć protivvazdušnog raketnog sistema“, saopštilo je ministarstvo.

Nekoliko sati nakon pada aviona, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je, govoreći pred Ujedinjenim nacijama, nazvao to „terorističkim napadom“.

- Ukrajinska strana je lansirala raketu protivvazdušne odbrane iz oblasti Harkova... bio je to fatalan udar - rekao je on.

Reakcije iz Ukrajine

Nakon što je Rusija okrivila Ukrajinu za nesreću, Kijev je rekao da smatra da je ruski vojni avion koji se približavao Belgorodu legitiman cilj, ali nije priznao da je pucao na avion.

Na pitanje o razmeni zatvorenika, ukrajinski državni organ odgovoran za razmenu zatvorenika rekao je da se planirana razmena zatvorenika sa Rusijom „trenutno ne odvija“ nakon pada.

Ukrajinski Volodimir Zelenski je u video obraćanju u sredu kasno optužio Rusiju da se „igra sa životima“ ukrajinskih ratnih zarobljenika i pozvao na međunarodnu istragu.

- Očigledno je da se Rusi igraju sa životima ukrajinskih zatvorenika, sa osećanjima njihovih rođaka i sa emocijama našeg društva - rekao je on.

Naglasio je potrebu da se sačekaju „činjenice“, dok je skicirao kako je koordinirao vladina odeljenja da ispitaju različite aspekte nesreće — nešto što je otežano činjenicom da se to dogodilo na ruskom tlu.

- GUR (ukrajinska vojna obaveštajna služba) je angažovana na otkrivanju sudbine svih zatvorenika - dodao je on.

Pitanja na koje nemamo odgovore

Postoji nekoliko pitanja oko incidenta. Prvo, da li je u avionu bilo ukrajinskih ratnih zarobljenika, kako tvrdi Rusija? Drugo, da li je Kijev oborio avion? Treće, ako ne Kijev, ko je onda obrio letelicu?

Ko je i kako srušio avion?

Na mestu pada ruskog transportnog aviona Il-76 pronađene su crne kutije, i one su predate istražiteljima.

Dok Rusija i Ukrajina razmenjuju optužbe, stručnjaci su istakli da postoje neki detalji koji se nužno ne podudaraju.

Vlade Radulović, vojni analitičar ističe za "Blic" da se na osnovu svih materijala koji su do sada objavljeni u vezi sa padom ruskog transportnog aviona može zaključiti da je najverovatnije došlo do obaranja letelice ukrajinskim PVO sistemom.

- Ipak, i dalje ima puno nepoznanica, a sumnjam da će istraga nešto više otkriti jer se vodi na terenu koji je već dve godine zahvaćen ratom i gde dve strane jedna drugu optužuju za sve - navodi Radulović.

Zbog toga naš sagovornik ne isključuje ni druga dva moguća uzroka pada ruskog aviona koja su se pojavila u javnosti.

- Moguće je i da je došlo do kvara na aviona, ali i da se radi o "prijateljskoj vatri". Mislim da Rusi svakako neće na kraju istrage objaviti da je jedan od ta dva uzroka izazvao pad aviona - analizira Radulović.

Analitičar Skaj njuza, profesor Majkl Klark, sumnja u ruske tvrdnje, jer je izgledalo da je avion bio „u jednom komadu“ kada je pao iznad Belgoroda. Rekao je da snimci pada pokazuju „letelicu koja je prilično dobro, u jednom komadu“.

- Da su ga pogodila tri projektila, kako su Rusi prvobitno rekli, sigurno ne bi bio u jednom komadu - kaže on.

Ipak, kako piše specijalizovana vojna stranica The War Zone, teoriju o napadu ukrajinskih projektila možda može da potvrdi video snimak navodno s mesta pada koji navodno prikazuje delove olupine, a na kojem se čini da su prošarani rupama kakve obično stvara visokoeksplozivna/fragmentacijska bojeva glava tipa koji nose razne protivvazdušne rakete.

Takođe se postavljaju pitanja da li je Ukrajina zaista oborila avion. To je zato što je ubrzo nakon pada aviona, novinski sajt "Ukrajinska pravda" citirao izvor iz oružanih snaga koji je rekao da je to „njihov posao“ i da je avion nosio ruske rakete S300.

Međutim, ta informacija je kasnije promenjena. Ali to ukazuje da je Kijev mogao da bude odgovoran za obaranje aviona. Takođe, saopštenje ukrajinske vojne obaveštajne službe nagoveštava da oni stoje iza incidenta.

Postoji i teorija da se avion srušio zbog nekog unutrašnjeg kvara.

Samo temeljne istrage, po mogućnosti nezavisnog tela, moći će da dekodiraju šta se tačno dogodilo.

A da li će ikada doći do nezavisne istrage? Teško. Podsetimo, ruske vlasti nisu želele da sarađuju ni u istrazi pada putničkog aviona MH-17 2014. godine. I o padu aviona u kojem je navodno poginuo Jevgenij Prigožin znamo samo ono što kažu ruske vlasti.

Takođe, kako se navodi, postoji mogućnost da je Iljušin mogao biti žrtva ruske “prijateljske vatre”. Različiti kanali na Telegramu sugerisali su da su lokalne vazdušne uzbune izdate malo pre nego što se Il-76 srušio. To bi moglo sugerisati da se ruska protivvazdušna odbrana pripremala da odgovori na očekivani ukrajinski prekogranični napad bespilotnim letelicama ili projektilima i da se možda slučajno uključila.

Da li su u avionu bili ratni zarobljenici?

Takođe postoji sumnja da je avion zaista prevozio ukrajinske zarobljenike. "Forbsov" izveštaj navodi da snimak sa mesta nesreće ne prikazuje mnogo tela. A spisak zarobljenika za koje su Rusi tvrdili da se nalazi na Il-76 navodno uključuje imena ukrajinskih zarobljenika koje je Rusija već razmenila.

Takođe postoji još jedan faktor koji negira tvrdnje o avionu koji je prevozio ukrajinske ratne zarobljenike. Prema navodima Rusije, u avionu su bila tri člana ruskog osoblja da čuvaju ratne zarobljenike. Međutim, bivši ukrajinski ratni zarobljenik Maksim Kolesnikov rekao je u sredu u postu na X da je, kada je prebačen avionom iz Brjanska u Belgorod, bilo oko 20 vojnih policajaca na 50 zatvorenika.

Anton Geraščenko, savetnik ukrajinskog Ministarstva unutarnjih poslova, takođe je na X-u, nekadašnjem Tviteru, izrazio sumnju ruskih tvrdnji da su ratni zarobljenici bili u avionu, tvrdeći da su ruski vojni blogeri potvrdili kako se u Rusiji zarobljenici obično ne prevoze avionima u Rusiji, već železnicom ili putevima.

Postavlja se pitanje i da li je Rusija obavestila Ukrajinu o tome da će avionom prevoziti ratne zarobljenike, pa da tako obezbedi sigurnost na tom delu neba.

Rusko ministarstvo je reklo da je ukrajinska strana znala da će zarobljenici biti u avionu. Ukrajina kaže da nije dobila ni pismeni ni usmeni zahtev Rusije da obezbedi vazdušni prostor oko oblasti Belgoroda gde se srušio ruski vojni transportni avion, rekao je portparol ukrajinske vojne obaveštajne službe Andrij Jusov za "Radio Svoboda".

Informacija da se u avionu nalazilo 65 ukrajinskih zarobljenika, šest članova posade i samo tri osobe u pratnji, takođe, izaziva sumnje.

- Jeste čudno da je samo tri čoveka bilo u pratnji 65 zarobljenika. Ovo nije prvi talas razmene zarobljenika između Rusije i Ukrajine. Do sada je razmena išla uglavnom železnicom ili autobusima i to na unapred dogovorenom mestu. Sve to ukazuje da se u avionu nalazio možda specijalni teret. Mnogo toga je pod velom tajne - kaže Radulović.

S-300 u avionu

Mediji u Kijevu su se pozivali na izvore u ukrajinskoj vojsci koji su rekli da je avion nosio rakete S-300 namenjene napadu na obližnji ukrajinski grad Harkov.

- Sumnjam da su ti projektili bili u avionu jer se radi o skupoj platformi koje nema u tolikom broju pa ne verujem da bi Rusi toliko rizikovali. Ali moguće da se u avionu nalazio specijalni tovar možda čak i kargo delu pogotovo ako znamo da Rusija nije javila Ukrajini da obezbedi deo neba gde se kretao avion - objašnjava Radulović.

Odakle je leteo i da li je bilo drugog aviona?

Ruske vlasti navode da je avion leteo sa aerodroma u Čkalovskom blizu Moskve do Belgoroda.

Međutim, ukrajinski zvaničnik Anton Geraščenko tvrdi da je Il-76 leteo iz Belgoroda kada se srušio, što sugeriše da nije bio korišćen za dovođenje ratnih zarobljenika u Belgorod, kao što tvrdi Moskva.

Šef odbora za odbranu ruskog parlamenta tvrdio da je u vazduhu bio drugi avion koji je prevozio još 80 ukrajinskih zarobljenika, ali se letelica, kako je tvrdio, okrenula nazad, prenosi BBC.

Autor: